Међу значајним датумима Календара јавног здравља је 20. март - Национални дан борбе против рака дојке чијим обележавањем се скреће пажња јавности на распострањеност те болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у њеном раном откривању.

 

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. И у Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.

Према проценама Глобокана, када је у питању ризик оболевања од рака дојке, Србија се налази заједно са већином земаља западног Балкана (Словенија, Хрватска, Црна Гора) у средини, односно са нешто нижим ризиком оболевања од рака дојке у Европи. Међутим, када је у питању умирање од рака дојке процене Глобокана су да су жене у Србији, одмах после жена у Македонији, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано 3700 оболелих и око 1600 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 54,3 на 100.000, а стопа умирања 19,7 на 100.000 жена.

У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, нешто виша стопа је регистрована у Војводини (64,3/100.000) у односу на централну Србију, где је регистрована стопа износила 53,6/100.000 жена.

Као и у случају оболевања, у Војводини је такође регистрована виша стопа умирања од малигних тумора дојке (20,7/100.000) како у односу на просечну регистровану стопу у Републици Србији, тако и у односу на стопу умирања у централној Србији (19,3/100.000). Према истим подацима, у 13 округа су регистроване више стопе оболевања од просечне стопе у Републици Србији. Скоро двоструко више стопе од просечне регистроване у Републици Србији су забележене у Пиротском (93,0/100.000) и Расинском округу (81,4/100.000). Исте године троструко ниже стопе оболевања су регистроване у Пчињском округу (16,4/100.000).

Када говоримо о стопама умирања, у 10 округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у граду Београду (23,8/100.000), Западнобачком (23,6/100.000) и Севернобанатском округу (23,1/100.000). Као и у случају оболевања, двоструко ниже стопе умирања у односу на просечну регистроване су у Златиборском (11,1/100.000) и Пчињском округу (11,7/100.000).

Што се тиче умирања од малигних тумора дојке примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 60. до 69. године живота.

Високе стопе оболевања у узрастима од 60. до 69. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.

Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани.
Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, укупна циљна популација жена у организованом скринингу карцинома дојке у 2017. години у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила је 311.718 жена старости од 50 до 69 година, а за циклус од две године циљна популација износи око 630.000 жена.

Само у оквиру организованог скрининга рака дојке у 2017. години урађено је око 45.000 скрининг прегледа мамографијом, а у циљу раног откривања рака дојке.

I циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2013/2014. године. У првом циклусу је прегледано 78.576 жена и откривено је 290 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 19 општина, као и 2 мобилна мамографа.

II циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2015/2016, године. У другом циклусу је прегледано 99.953 жене и откривено је 287 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, као и 2 мобилна мамографа.

III циклус скрининга је у току и спроводи се током 2017/2018. године. У првој години трећег циклуса је прегледано укупно 47.470 жена и откривено је 199 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина и мобилни мамограф Клиничког центра Ниш. У току је акција рада мобилног мамографа уз подршку РТС-а у оквиру кампање „Рак је излечив”.
Од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке до сада овим програмом и прегледом потпуно здравих жена, које нису имале симптоме и знаке оболевања, откривен је  карцином дојке код 776 жена.

Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.