Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da u svetu sa dijagnozom  malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
 

Globalno opterećenje rakom u svetu 

Prema procenama, u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, manje preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
 

Vodeće lokalizacije raka u svetu 

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. 

Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu, zatim rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u  obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.

Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak grlića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%). 

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.

Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti: u razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ali ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
 

Prevencija i rano otkrivanje

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. 

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, orofaringsa i hipofaringsa, laringsa i jednjaka, a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice. 

Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca. 

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%). 

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost. 

Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanima (3,4%) i vangradskim stanovništvom (3,8%).

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.
 

Rano otkrivanje 

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali. 
 

Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma.

• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu.

• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
 

Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. 

Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
 

Više informacija na:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en




 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine se završava trogodišnja kampanja (2022–2024) čiji je cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka. 

Podaci govore da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. 

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.  Uprkos činjenici da su preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća  i rak grlića materice, i dalje se većina nerazvijenih zemalja suočava sa problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. Zbog kasno postavljene dijagnoze i neophodnosti dugotrajnog lečenja i nege, u ovim zemljama se registruje povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koje imaju lošiju prognozu. 

Vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju u svetu su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%). U nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama za oko 30% slučajeva raka odgovorne su hronične infekcije humanim papiloma virusom i virusom hepatitisa.

Između 30 i 50 odsto karcinoma se može sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom se može smanjiti ranom dijagnostikom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora. 

Prema smernicama SZO potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali. 
 

Ključne poruke iz smernica SZO za rano postavljanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru;

• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika;

• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.


Link (pdf format):
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji



 

U okviru obeležavanja  marta - meseca borbe protiv raka debelog creva 10. marta 2017. godine, Koordinator za skrining kolorektalnog karcinoma doc. dr Dušica Banković Lazarević i predsednik Republičke stručne komisije za praćenje sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma Akademik prof. dr Zoran Krivokapić, posetili su Dom zdravlja Šabac, koji sprovodi organizovani skrining kolorektalnog karcinoma od 2015. godine.


 
Akademik Krivokapić sa direktorom doma zdravlja dr Brankom Vujkovićem uručio je priznanje najuspešnijoj doktorki u sprovođenju organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma dr Jelici Kampić Spirovski.
U prepunoj sali pozorišta u Šapcu Akademik Krivokapić lekarima zdravstenih ustanova iz Šapca održao je predavanje sa temom: ,,Karcinom debelog creva: etiologija, dijagnoza i prevencija", a doc. dr Dušica Banković Lazarević, koordinator za skrining kolorektalnog karcinoma govorila je na temu : ,,Rezultati organizovanog skrininga  kolorektalnog karcinoma u Srbiji”.
U Srbiji kolorektalni karcinom predstavlja veoma značajan javno-zdravstveni problem zbog visoke učestalosti i velike smrtnosti u populaciji. Kolorektalni karcinom je druga lokalizacija karcinoma po učestalosti u obolevanju kod muškarca i žena, dok je u pogledu umiranja druga lokalizacija kod muškaraca a treća lokalizacija karcinoma kod žena: posle karcinoma dojke i karcinoma pluća.
Organizovani skrining kolorektalnog karcinoma nailazi na dobar odziv ciljne populacije  i očekujemo  veći  obuhvat ciljne populacije  i Fob testiranjem u narednim ciklusima, kako bi se unapredilo zdravlje stanovništva iz ove oblasti u Srbiji.  




 

Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima, učestvovao je na sastanku WP 9 Working Group - Meeting CANCON Work Package 9 Cancer Screening - Kick-out meeting in Helsinki on the 1-2 December 2016, in Hilton Hotel Kalastajatorppa, Helsinki.
 

Rezime sastanka je trenutni status skrining  programa raka širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Na sastanku su izlagali o preprekama i rešenjima u organizovanom skriningu raka dojke, skriningu raka grlića materice i o kolorektalnom karcinomu u svojim zemljama  predstavnici iz Finske, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Norveške, Poljske, Španije i Bugarske. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.
 

Poseban fokus dat je  evaluaciji skrining programa, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno ekonomskim perspektivama, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama  i opštom populacijom.

Jedna od tema bila je potencijalno uvođenje novih skrining programa.

Dr sci. Uroš Rakić bio je moderator: Session 4 "Implementation, conclusions and further actions based on CanCon recommendations." Izlagao je na temu: "Barriers in implementing Cancon recommendations in EU Member States and how try to overcome them".

Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima, učestvovao je na sastanku CANCON STAKEHOLDER FORUM -  "Promoting quality in cancer control: different dimensions, compelling challenges" and "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control",  Rome, 15-16 September 2016. Sastanak je organizovan u italijanskom ministarstvu zdravlja, Lungotevere Ripa 1, 00153 Rome, Italy.

Konferencija je održana u partnerstvu CanCon radnih grupa, italijanskog Ministarstva zdravlja, Evropske koalicije obolelih od raka (ECPC), i Udruženja Evropske Lige za rak (ECL).

Sastanak je uključio teme koje se odnose na trenutni status skrining programa širom EU u odnosu na fazu implementacije i vremena rada programa. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga. Poseban fokus je dat  evaluaciji programa i istraživanjima, kao i primeni novih tehnologija, i dostupnosti novih lekova. Teme su uključivale perfomanse i efikasnost, zdravstveno-ekonomske perspektive, koristi i štetu u odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama  i opštom populacijom.

Rezime sastanka je trenutni status skrining  programa raka širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Cilj obe konferencije je da stvori politički dijalog o tome kako stručnjaci mogu da sarađuju širom Evrope u nastojanju da se smanje nejednakosti u lečenju raka, i to u politikama prevencije, pristupu inovacijama, i pristupu programima rehabilitacije. Krajnji cilj je da se podigne opstanak obolelih od raka i smanjuje smrtnost od raka uz poboljšanje kvaliteta života pacijenata obolelih od raka i preživelih širom Evrope. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.

Drugog dana konferencija "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control” ("Italija i EU: politika Dijalozi u kontroli raka") okupila je članove Evropskog i Italijanskog parlamenta i EU eksperata.  Razgovaralo se  o implementaciji i proceni politike i brige o obolelima od raka.

Prvi deo konferencije bio je okrugli sto u organizaciji članova Evropskog parlamenta za borbu protiv raka (MAC). Fokus je bio na dve kritične tačke: prevencija i inovacije kao dva važna puta za uspešnu kontrolu raka.

Poseban fokus dat je  evaluaciji skrining programa raka, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno-ekonomske perspektive, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama  i opštom populacijom.

Sprovođenje preporuka CanCon projekta u zemljama članicama EU i šire će biti sledeći korak za uspešnu zajedničku akciju.

Cancer Control Joint Action - CanCon projektni tim  i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”,  Kancelarija za skrining raka, su otpočeli saradnju (od 25.09.2015 godine).

CanCon projekat ima za cilj da doprinese na različite načine smanjenju obolevanja od raka kako u zemljama EU tako i drugim područjima izborom različitih uspešnih preventivnih i drugih strategija. Aktivnosti CanCon projekta usmerene su na preporuke za unapređenje  sprovođenja mera za produženje preživljavanja i smanjenje smrtnosti od malignih bolesti.

Osnovni ciljevi projektnih aktivnosti CanCon su:

• Analiza i preporuke mera prevencije i ranog otkrivanja raka
• Poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite obolelih od raka;
  Obezbeđivanje reintegracije obolelih i/ili  palijativnog zbrinjavanja obolelih i smanjenje nejednakosti u pružanju zdravstvene zaštite na različitim nivoima kontrole raka na terenu.

Jedan od veoma značajnih ciljeva projekta je i izrada evropskog vodiča dobre prakse o unapređenju kvaliteta u sveobuhvatnoj kontroli raka, koji se može  primenjivati u različitim državama i sistemima zdravstvene zaštite.

Projekat CanCon će pomoći partnerima uključenim u zajedničke aktivnosti,  u definisanju  nacionalnih programa na osnovu izrađenog vodiča dobre prakse u ovoj oblasti.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”  i Kancelarija za skrining raka su uključeni u radni paket 9 (Work package 9 - Screening WP 9). Ovaj paket se bazira na stvaranju  smernica i principa dobre prakse u planiranju, implementaciji, upravljanju i evaluaciji aktivnosti u oblasti ranog otkrivanja - skrininga raka, značajnog dela aktivnosti u okviru nacionalnih politika kontrole raka.

Predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima je dr sci. Uroš Rakić, samostalni stručni saradnik - projektant, koji je uzeo učešće na sastanku održanom u Zagrebu, 17-18 septembra 2015.godine.

Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavio je na sastanku WP 9 WORKING GROUP MEETING ON BREAST CANCER SCREENING , Zagreb, Hrvatska, 17-18 septembar,  prezentaciju ORGANIZED BREAST CANCER SCREENING IN THE REPUBLIC OF SERBIA . Sastanak je organizovan u House of Europe  (Predstavništvo Evropske komisije u Republici Hrvatskoj), Augusta Cesarca 2, Zagreb, Republika Hrvatska.

Rezime sastanka je trenutni status skrining  programa raka dojke širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Na sastanku su izlagali o organizovanom skriningu raka dojke u svojim zemljama  predstavnici iz Hrvatske, Nemačke, Italije, Norveške, Litvanije, Finske, Bugarske i Srbije. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.

Poseban fokus dat je  evaluaciji skrining programa raka dojke, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno ekonomskim perspektivama, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama  i opštom populacijom.

U okviru Epidemiološke sekcije  Srpskog lekarskog društva organizovan  je Stručni sastanak u Beogradu,  u utorak 31.marta 2015.godine, u 12 časova u ulici Džordža Vašingtona 19. Dr sci. Uroš Rakić iz Kancelarije za skrining raka  je izložio mogućnosti primene GIS-a u javnom zdravlju. Tema predavanja je bila “Primena geografskih informacionih sistema u epidemiologiji”. Program je  akreditovan odlukom Zdravstvenog saveta Republike Srbije  pod rednim brojem A-1-896/15. Predstavljene su mogućnosti i efikasnost upotrebe geografskog informacionog sistema (GIS) u analizi prostorne distribucije zaraznih i nezaraznih  bolesti.  

Dana 27.10.2014. godine u organizaciji Kancelarije za skrining raka u sklopu KME održan je Kurs pod nazivom “Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji ”akreditovan pod brojem A-1-668/14. Kursu je prisustvovao veliki broj zdravstvenih radnika, koji su imali priliku da unaprede svoje znanje o epidemiološkim karakteristikama malignih bolesti u Srbiji i organizovanom skriningu karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma u našoj zemlji i pojedinim Evropskim zemljama. Predavanja su održali članovi Kancelarije za skrining raka i dr Snežana Živković iz Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti.

Neposredno po završetku Prvog svetskog rata, osnivanjem posebnog državnog organa, Ministarstva narodnog zdravlja (1919) i njenog stručnog savetodavnog organa - Stalne epidemijske komisije kojom je predsedavao dr Milan Jovanović Batut (1847-1940), započinju pripreme za formiranje prvih preventivnih ustanova. Od presudnog značaja za razvoj celokupne preventivne delatnosti u tadašnjoj državi imalo je formiranje Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu (CHZ).

Predlog za osnivanje „velikog Bakteriološko-higijenskog zavoda u Beogradu” dao je predstavnik Ministarstva vojske u Stalnoj epidemijskoj komisiji, sanitetski pukovnik dr Lazar Genčić (1868-1942). O osnivanju ovakve ustanove veoma aktivno je raspravljalo i Higijensko odeljenje Ministarstva narodnog zdravlja, čiji je načelnik bio dr Andrija Štampar (1888-1958). Na osnovu Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodnog zdravlja i Zakona o osnivanju posebnih sanitetskih ustanova za ispitivanje i suzbijanje zaraznih bolesti od 25. novembra 1921. donešen je Pravilnik o osnivanju i organizaciji Centralnog higijenskog zavoda od 15. oktobra 1924, X Br. 46447 u kojem se kaže: „Zavod je središte celokupne higijenske službe u državi i sve higijenske ustanove u državi podređene su njemu”. Stupio je na snagu 25. oktobra 1924. godine obnarodovanjem u „Službenim novinama” (str. 6) i predstavlja prvi formalno utvrđeni zakonski akt o Centralnom higijenskom zavodu. Od osnivanja pa sve do 1937. godine (kada odlazi na dužnost načelnika sanitetskog odeljenja Ministarstva narodnog zdravlja) Centralnim higijenskim zavodom rukovodio kao prvoizabrani upravnik dr Stevan Ivanić (1884-1948), nekadašnji šef Stalne bakteriološke stanice.

Zgrada Centralnog higijenskog zavoda sazidana je u bolničkom krugu po uzoru na slične ustanove u Evropi, najvećim delom sredstvima iz budžeta, a u visini od devet miliona dinara. Rokfelerova fondacija iz Amerike, koja je pomagala podizanje sličnih brojnih preventivnih ustanova u celom svetu i njihovo opremanje, obezbeđivala sredstava za specijalizaciju stručnjaka u oblasti preventivne medicine i razne humanitarne akcije za vreme Prvog svetskog rata, poklonila je sredstva Centralnom higijenskom za opremanje laboratorija.

Po ugledu na ovakve ustanove u svetu već 1926. nastao je prvi knjižni fond buduće uzorne biblioteke, spajanjem već stvorenih priručnih biblioteka ustanova koje su u samom početku ušle u sastav Zavoda: Bakteriološke laboratorije, Laboratorije za tropske bolesti i Instituta za socijalnu medicinu.

Godine 1969. godine u čast obeležavanja 50 godina organizovane preventivne službe kod nas formiranjem Stalne epidemijske komisije (1919), otkrivena je bista dr Milana Jovanovića Batuta u holu ustanove. Nekadašnji Centralni higijenski zavod za devedeset godina od osnivanja doživeo je više transformacija menjajući naziv. Od 1979. godine a na predlog posebne Komisije istaknutih lekara sa ponosom nosi ime dr Milana Jovanovića Batuta. Poznato je da nije bilo značajnijeg posla u državi vezanog za zdravlje naroda, a da u njemu dr Milan Jovanović Batut nije učestvovao. Ovaj zdravstveni prosvetitelj bio je profesor sudske medicine i higijene na nekadašnjoj Velikoj školi u Beogradu i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920), najzaslužniji za njegovo osnivanje. Istovremeno je lično mnogo doprineo u pogledu zdravstvenog zakonodavstva i radu Ministarstva zdravlja tadašnje države.

Godina 2014. je značajna - devedeseta godišnjica od osnivanja nekadašnjeg Centralnog higijenskog zavoda a današnjeg Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, nacionalne ustanove u oblasti preventivne medicine. U godini jubileja ustanove koja nosi ime jednog od najzaslužnijih naših lekara uopšte podsetimo se da je o njegovom devedesetom rođendanu 1937. objavljen u Pragu rad njemu u čast, a pod naslovom „Patrijarh zdravstvene kulture”. Bilo je to još jedno u nizu brojnih najviših priznanja i odlikivanja pored četiri počasna doktorata koje je dr Milan Jovanović Batut svojim radom u borbi za narodno zdravlje zasluženo a za života primio. Nama preostaje da radeći na polju preventivne medicine u ustanovi njegovog imena kao nekada on „vraćamo dug svome narodu”.

Srećan rođendan - Sajt Kancelarije za skrining raka slavi 21. oktobra, 2014.   godinu dana rada.

Sajt  Kancelarije za skrining  raka je posetilo u toku prve  godine rada 21 883 posetilaca, iz 96 zemalja i 726 gradova iz celog sveta!

Na prvi rođendan, želeo bih da se zahvalim svima koji podržavaju ovaj sajt i prate naš rad.

Uroš Rakić

KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)

27. oktobra 2014. godine u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"  

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA

Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.

Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan  kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!

Preuzmite oba fajla sa sajta:

           PRIJAVU ZA KME

        PROGRAM KME

Prijavu za kurs popunite i pošaljite Kancelariji za skrining raka na

e-mail: skrining@batut.org.rs

Rešite test koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-620/14 pod nazivom Rano otkrivanje raka - skrining malignih bolesti.

Proverite svoje poznavanje sprovođenja organizovanih skrininga/ranog otkrivanja malignih bolesti.

Testiranje je besplatno i donosi 3 boda. Test je namenjen zdravstvenim radnicima i saradnicima (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, drugo).

Pročitajte instrukcije za popunjavanje testa i dobijanje bodova za KME.

       Preuzmite oba fajla sa sajta:

           PRIJAVA

         TEST

Preuzete fajlove i popunite - popunite prijavu za rešavanje onlajn testa i sačuvajte, na pitanja iz testa odgovorite uključujući i pitanja iz evaluacionog upitnika (poslednjih 5 pitanja)

Popunjena dva dokumenta (test i prijavu) pošaljite na e-mail: skrining@batut.org.rs

Potvrdu o uspešno položenom testu dobićete sa e-mail:  Kancelarije.

Želimo Vam da test rešite uspešno i da dobijete najmanje 23 poena koliko je neophodno za pozitivan  rezultat. Svaki tačan odgovor donosi jedan poen.

Literatura koju možete koristiti nalazi se na sajtu Kancelarije za skrining raka u folderu dokumenta (Uredba, Programi, Vodiči dobre prakse)

KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)

26. juna 2014. godine

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA

Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.

Kontinuirana medicinska edukacija će se odrzati 26. juna 2014 godine u prostorijama Zavoda za javno zdravlje Šabac, sa početkom u 10 časova.

Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan  kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!

Preuzmite fajl sa sajta:

        PROGRAM KME

Možete se prijaviti  za pohađanje kursa na email Kancelarije za skrining raka na

e-mail: skrining@batut.org.rs

Dana 26.05.2014. godine u organizaciji Kancelarije za skrining raka održan je Kurs u sklopu KME, akreditovan pod brojem A-1-668/14 i nazivom “Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji”.

Kursu su prisustvovali zdravstveni radnici i saradnici iz zdravstvenih ustanova sa teritorije Republike Srbije.

Predavanja su održali dr Snežana Živković iz Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti kao i.članovi Kancelarije za skrining raka sa temama o skriningu karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma u našoj zemlji kao i u nekim zemljama Evrope (Francuska, Finska i Velika Britanija).

KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)

26. maj 2014. godine

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA

Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.

Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan  kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!

Preuzmite oba fajla sa sajta:

           PRIJAVU ZA KME

        PROGRAM KME

Prijavu za kurs popunite i pošaljite Kancelariji za skrining raka na

e-mail: skrining@batut.org.rs

Rukovodeći  se uspehom prošlogodišnje kampanje, 4. februar 2014. godine, Svetski dan borbe protiv raka se fokusira na cilj broj 5 iz Svetske deklaracije o raku “Smanjimo stigmatizacije i rasvetlimo zablude o raku”, sa ključnom porukom “Razotkrijmo zablude o raku”.

Još uvek postoji mnogo zabluda o raku tako da ovaj dan predstavlja dobru priliku da se zablude o njemu razotkriju. Podizanje svesti i edukacija o raku, kako pojedinaca, zajednice, tako i donosioca odluka, dovešće do pozitivnih promena u sistemu onkološke zdravstvene zaštite.

4. februara 2014. godine fokusiramo se na razotkrivanje četiri ključne zablude!

Zašto je značajan svetski dan borbe protiv raka?

Obolevanje i umiranje od raka u svetu je poprimilo oblik epidemije koja nastavlja da raste. Ako se preduzmu odlučne mere kako bi se dostigao cilj “25 do 25” Svetske zdravstvene organizacije (smanjenje prevremene smrtnosti u uzrastu od 30 do 69 godina, od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine), moglo bi biti spašeno 1,5 milion života izgubljenih zbog raka godišnje.

U svetu svake godine 7,6 miliona ljudi umre od raka, od kojih 4 miliona prevremeno. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere za podizanje svesti ljudi o ovoj bolesti i ne razviju programi ili strategije koje se odnose na rak, do 2025. godine,  procena je da će se broj prevremenih smrti usled raka povećati za 50% i iznositi 6 miliona smrtnih ishoda godišnje.

Svetski dan borbe protiv raka je idealna prilika da se  razotkriju zablude o raku kroz širenje obrazovanja i znanja o ovoj bolesti.

www.worldcancerday.org

Vlada Republike Srbije je 16.08.2013. godine donela Uredbe o nacionalnim programima ranog otkrivanja karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i  kolorektalnog karcinoma:

• Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma dojke.
• Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma grlića materice.
• Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.

 Ove uredbe su stupile na snagu 24.08.2013.godine. Integralnni delovi tri pojedinačne uredbe su nacionalni programi ranog otkrivanja karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma. 

Predstavnici EUROMED projektnog tima za skrining su u trodnevnoj poseti Srbiji predstavili organizaciju skrining programa u zemljama članicama EUROMED asocijacije i upoznali se sa programima organizovanog skrininga raka dojke, grlića materice i debelog creva u Srbiji.

Tokom trodnevne posete predstavnike EUROMED projektnog tima su primili predstavnici Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Kancelarije za skrining raka, kao i predstavnici projekta EU „ Podrška uvođenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji“.

Skup je otvorio pomoćnik ministra iz sektora za evropske integracije i međunarodnu saradnju, prof dr Berislav Vekić, nakon čega su se prisutnima obratili predstavnici EUROMED projektnog tima za skrining dr Livia Giordano, dr Luigi Bisanti i Lina Jaramillo, koji su predstavili EUROMED asocijaciju i način organizovanja skrininga raka grlića materice u različitim regionima Italije.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije prim. dr. sci. med. Dragan Ilić pozdravio je sve prisutne i održao prezentaciju na temu „Upravljanja skriningom raka grlića materice u Srbiji“.

Prisutnima se nakon toga obratila dr Snežana Žujković, koordinator za skrining raka grlića materice projekta Evropske Unije „ Podrška uvođenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji“, koja je predstavila rezultate projekta na polju skrininga raka grlića materice.

Nacionalni koordinator za skrining raka grlića materice, Kancelarije za skrining raka, Instituta za javno zdravlje Srbije, dr Bojana Milošević upoznala je sve prisutne sa Nacionalnim programom za skrining raka grlića materice, nakon čega su kolege iz Kancelarije za skrining raka, dr Tamara Naumović, dr sci Uroš Rakić i dr Klaudia Kravić predstavili indikatore za

skrining raka grlića materice, način sakupljanja podataka u skriningu i IT sistem, kao i dosadašnje rezultate skrininga raka grlića materice u Srbiji.

Predstavnici Doma zdravlja Palilula i Doma zdravlja Kruševac, dr Jovanka Đakonović i dr Vesna Gajić, kao i dr Miloš Mihajlović, spec. patologije, iz Zdravstvenog centra Kruševac predstavili su rezultate skrininga raka grlića materice u svojim ustanovama. Upoznali su sve prisutne sa načinom organizacije i realizacije skrininga na terenu.

Drugog dana skupa prisutnima se obratio prof dr Živko Perišić iz GAK „Narodni front“ koji je govorio o prevenciji i skriningu raka grlića matrice u Srbiji i predstavio Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice.

Dr Nataša Milićević je prezentovala palijativno zbrinjavanje i psihološku podršku za onkološke bolesnike u Srbiji, nakon čega je Dr Dragana Atanasijević iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje govorila o načinima finansiranja nacionalnog programa za rano otkrivanje raka grlića materice u Srbiji.

Nakon izlaganja diskutovalo se o prioritetima, izazovima i mogućim kritičkim tačkama skrininga, kao i načinima za njihovo prevazilaženje. Predstavnici Euromed projekta su izneli svoja iskustva u pogledu organizovanja i finansiranja skrininga raka grlića materice u Italiji.

Skup je završen posetom citološkoj laboratoriji KBC Zemun i Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“ Čukarica, nakon čega su na sastanku u Institutu za javno zdravlje Srbije „ Dr Milan Jovanović Batut“  opštim zaključcima sa skupa dogovoreni načini buduće međusobne saradnje.

Projektom Ministarstva zdravlja „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” - DILS, finansiranom iz kredita Svetske banke, u domovima zdravlja širom Srbije, angažovano je 60 mladih lekara. Oni su raspoređeni u 40 domova zdravlja i baviće se prevencijom karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i podizanjem nivoa znanja o zdravlju građana Republike Srbije.  

Dr Tamara Naumović i dr Marko Veljković iz Nacionalne kancelarije za skrining raka, Instituta za javno zdravlje Srbije,  učestvovali su u edukaciji „Mladi lekari kao podrška zdravstvenim aktivnostima u zajednici” koja je održana od 24.7.2013 do 26.7.2013. godine u Beogradu. Navedeni stručnjaci izložili su teme o skrininzima raka dojke i raka debelog creva.

Dr Marko Veljković održao je predavanje na temu skrininga raka debelog creva. Mlade kolege mogle su da čuju o značaju izvođenja skrininga raka debelog creva, o načinu sprovođenja skrininga u zdravstvenim ustanovama i da se upoznaju sa dosadašnjim rezultatima programa.

Dr Tamara Naumović govorila je o metodologiji izvođenja skrininga raka dojke sa posebnim osvrtom na korake vezane za moguće različite nalaze na mamografskim snimcima, što je od posebnog značaja za svaku učesnicu skrininga, ali i od profesionalnog značaja za samog lekara.

Nadamo se da će u saradnji sa Kancelarijom za skrining raka mladi lekari uspeti da obezbede i uspešno sprovedu programe organizovanog nacionalnog skrininga.