Инфо

 

Скрининг Србија

Актуелно

Од 12. јуна прегледи у мобилном мамографу у Смедереву

17. јун 2024.


Мобилни мамограф, у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Министарства здравља, Домa здравља и Опште болнице Смедерево, a уз подршку Фонда Б92 и Компаније „Гранд кафа“, од 12. јуна 2024. године обавља бесплатне скрининг прегледе у Смедереву. Мобилни мамограф је смештен у кругу Опште болнице „Свети Лука“ Смедерево. Радно време мамографа је од 7 до 19 часова сваког радног дана.

Прегледи се могу заказати сваког радног дана од 8 до 14 часова на телефон 066/8545321.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Прегледи у мобилном мамографу намењени су за све жене узраста од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и за жене после 40. године уколико у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке. 

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. 
 

Попуњени сви термини у мобилном мамографу у Батајници

06. јун 2024.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда. Мобилни мамограф се тренутно налази у Батајници, у простору Здравствене станице Батајница где ће радити закључно са недељом, 9. јуном и до тог датума сви термини за преглед су попуњени.

Претходно је мобилни мамограф у оквиру рада у Граду Београду био доступан свим заинтересованим женама на следећим локацијама: Општина Нови Београд, Савско шеталиште, Порта Храма Светог Саве и Борча.

Од почетка акције рада у Београду 6034 жене су заказале преглед у мобилном мамографу, реализовано је 5770  мамографија,  a уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника железнице – Београд, издвајањем додатних термина, прегледане су још 524 жене.

Следећа локација на којој мобилни мамограф наставља рад је Смедерево. О начину заказивања и терминима за преглед све заинтересоване жене у том граду биће благовремено обавештене.

Преглед у мобилном мамографу намењен је за све жене узраста од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и за жене после 40. године уколико у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

 

Рад мобилног мамографа на локацији Батајница од 28. маја Здравствена станица Батајница

27. мај 2024.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда.

Мобилни мамограф ће уз подршку Дома здравља Земун и Здравствене станице Батајница, од 28. маја наставити са радом у Батaјници, испред Здравствене станице Батајница, ул. Јована Бранковића бр.1.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана.

Прегледи се и даље могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка aкције рада у Београду, у мобилном мамографу је прегледано 5180 жена.

Уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника железнице – Београд, издвајањем додатних термина у марту месецу, прегледане су још 524 жене.
 

Одржан Конгрес пацијенткиња оболелих од карцинома дојке

15. мај 2024.

Код знатног броја жена у Србији рак дојке се и даље открива касно, истакнуто је на регионалном Конгресу пацијенткиња оболелих од карцинома дојке „Ја то могу”. Конгрес је у организацији Удружења за едукацију, превенцију и подршку оболелима од карцинома дојке „Жена уз жену” одржан у Београду.

Учествујући на панелу „Шта занамо о раку дојке?”, директорка Института за јавно здравље Србије, проф. др Верица Јовановић, указала је подршку пацијенткињама које се кроз ангажовање у удружењима залажу за унапређене приступе у превенцији, скринингу и методама иновативног лечења у нашој земљи. „Када су у питању жене, рак дојке је на првом месту када говоримо о оболевању, али и смртном исходу. Према подацима које имамо, највећи број оболелих се региструје као оболели од карцинома у последњем стадијуму болести. На годишњем нивоу оболи око 4400 жена, а око 1700 изгуби живот. Због тога апелујем да се жена јави у здравствену установу када примети нелагодност или промену у ткиву дојке. Наравно, треба се јављати  редовно на годишњу контролу. Жене никада не треба да забораве да у сопствене календаре упишу прегледе мамографије, пре свега ако се налазе у периоду од 50 до 60 година”, рекла је проф. Јовановић.
 


Проф. др Ференц Вицко из Министарства здравља истакао је да ће нагласак у наредном периоду бити на скрининг програму односно превентиви. „Ми морамо да развијемо свест да је рак дојке болест која има релативно дуг период када је без симптома, а знамо да је скрининг и рано откривање заправо моменат када можемо излечити рак дојке. Тада имамо шансе да успешно завршимо лечење. Нажалост, смртност од рака дојке у нашој земљи је и даље висока, јер смо по броју нових случајева у средини листе у Европи, а по смртности на првом месту”, рекао је проф. др Вицко.

У пет панела присутнима су представљене специфичности секундарне превенције и дијагностике рака дојке, персонализованог лечењa и  улоге генетике. Удружење „Жена уз жену” истакло је важност правовременог информисања, подршке оболелима, као и солидарности међу женама које имају дијагнозу карцинома дојке.
 

Мобилни мамограф од 26. априла на локацији Борча (Дом здравља Борча)

25. април 2024.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, РФЗО, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда.

Мобилни мамограф ће уз подршку Дома здравља Палилула и Дома здравља Борча од 26. априла наставити са радом у Борчи, тачније испред Дома здравља Борча, ул. Косте Манојловића бр. 6.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана, а за време првомајских и ускршњих празника од 10 до 16 часова.

Прегледи се могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка акције рада мобилног мамографа у Београду, у мобилном мамографу је заказано и прегледано 3400 жена. Уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”  издвајањем додатних термина у марту месецу, прегледано је још 524 жена.

Позивамо све жене наведене старосне доби да одвоје време и обаве овај преглед важан за њихово здравље.
 

Oдржан акредитовани програм КМЕ „Обука за извођење ендоскопске процедуре –дијагностичке и интервентне колоноскопије”

25. април 2024.

Ради унапређења спровођења организованог скрининга колоректалног карцинома,  Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Клиником за дигестивну хирургију УКЦ Србије акредитовала је програм KME „Обука за извођење ендоскопске процедуре – дијагностичке и интервентне колоноскопије”. Циљна група за обуку су лекари специјалисти гастроентерологије, интерне медицине и хирургије, који ће у здравственим установама секундарног или терцијарног нивоа, као едуковани доктори медицине изводити колоноскопију у оквиру организованог скрининга колоректалног карцинома.
 


На основу захтева здравствених установа секундарног или терцијарног нивоа и анализе стања кадра у односу на број становника циљне популације на територијама надлежности здравствених установа, у Канцеларији за скрининг рака израђен је план обуке за текућу 2024. годину  за  докторе медицине који ће изводити колоноскопију у оквиру организованог скрининга колоректалног карцинома. Према плану обуке, а у договору са координаторима за скрининг колоректалног карцинома територијално надлежних института/завода за јавно здравље, односно директорима здравствених установа, реализована је обука у периоду од 15. до 19. априла 2024. године, са полазницима из КБЦ „Земун”, Опште болнице Лесковац, Опште болнице Чачак, Здравственог центра Кладово и УКЦ Крагујевац.

У реализацији програма КМЕ као предавачи из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” учествовали су проф. др Верица Јовановић и др Александра Николић, из Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије доц. др Иван Димитријевић и прим. мр sc. med. др Милош Поповић. У циљу успешног спровођења обуке користили су се простор и опрема Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије. Учесници су у току едукације стекли потребно знање у области концепта целокупног процеса скрининга и овладали вештинама колоноскопске дијагностике и терапије, интубације цекума, дијагностике аденома, полипектомије и вештином узимања хистопатолошких узорака.
 



Планирано је да се у току 2024. године настави одржавање акредитованог програма КМЕ„Обука за извођење ендоскопске процедуре – дијагностичке и интервентне колоноскопије” .

 

Мобилни мамограф од 9. априла на Врачару, порта Храма Светог Саве

08. април 2024.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, РФЗО-а, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Београда.

Како би пружили прилику што већем броју наших суграђанки да обаве мамографски преглед, мамограф је у марту након рада на Новом Београду постављен на Савском шеталишту, Београд на води, где је са радом завршио 7. априла. Након наведених локација, мобилни мамограф је уз подршку Српске православне цркве, од 8. априла постављен у порти Храма Светог Саве на Врачару, између Цркве Светог Саве и Храма Светог Саве.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана, а прегледи се могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке. Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка акције рада мобилног мамографа у Београду, преглед је у мобилном мамографу заказало 2526 жена, а до сада је прегледано њих 2310. Уз подршку домова здравља Нови Београд и Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”, издвајањем додатних термина прегледано је још 550 жена.

Још једном позивамо све суграђанке да одвоје време и обаве овај важан преглед за њихово здравље.
 

Глобална стратегија за убрзање елиминације рака грлића материце као јавноздравственог проблема

07. април 2024.

Рак грлића материце је болест која се може спречити. Такође је излечива ако се рано открије и адекватно лечи. Ипак, остаје један од најчешћих облика рака и узрока смрти повезаних сa раком код жена широм света. Процењује се да ће годишњи број нових случајева рака грлића материце порасти са 570.000 на 700.000 између 2018. и 2030. године, док ће годишњи број смртних случајева порасти са 311.000 на 400.000. Више од 85% су младе, недовољно информисане жене које живе у најсиромашнијим земљама света.

Мало која болест одражава глобалне неједнакости колико рак грлића материце. У земљама са ниским и средњим приходима његова учесталост је готово два пута већа, а стопа смртности три пута већа него у земљама са високим приходима. 

Постоје доказане и економичне мере за елиминацију рака грлића материце, али до сада нису широко примењене у регионима света где је оптерећење болешћу веће. Брза акција је потребна како би се проширила и одржала примена интервенција заснованих на доказима (вакцинација против хуманог папилома вируса  – ХПВ), скрининг рака грлића материце и управљање откривеним болестима) за елиминацију рака грлића материце као јавноздравственог проблема, али таква акција мора бити стратегијска.
 

Глобална стратегија за елиминацију рака грлића материце предлаже:

• визију света у којем је рак грлића материце елиминисан као јавноздравствени проблем;

• праг од 4 случаја на 100.000 жена-година за елиминацију рака грлића материце као јавноздравственог проблема;

• следеће циљеве 90-70-90 који морају бити остварени до 2030. године да би земље биле на путу ка елиминацији рака грлића материце: 90% девојчица потпуно вакцинисаних против ХПВ вируса до 15. године, 70% жена тестирано  ХПВ тестом/ПАПА тестом до 35. године и поново до 45. године, 90% жена са обољењем грлића материце добија третман (90% жена са преканцерозним променама лечено, и 90% жена са инвазивним карциномом збринуто) (слика 1).
 

Математички модел који илуструје следеће привремене користи постизања циљева 90-70-90 до 2030. године у земљама са ниским и нижим средњим приходима:

• средња стопа инциденције рака грлића материце ће пасти за 42% до 2045. године и за 97% до 2120. године, спречавајући више од 74 милиона нових случајева рака грлића материце;

• средњи кумулативни број избегнутих смртних случајева од рака грлића материце биће 300.000 до 2030. године, преко 14 милиона до 2070. године и преко 62 милиона до 2120. године.

Слика 1. Графички приказ стратегије елиминације рака грлића материце


Референце:

1.    Global strategy to accelerate the elimination of cervical cancer as a public health problem. Geneva: World Health Organization; 2020. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.

 

ГЛОБАЛНА ИНИЦИЈАТИВА СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ

06. април 2024.

Оснаживање жена, изградња капацитета, обезбеђење здравствене заштите за све

Узимајући у обзир чињеницу да је рак дојке најчешћи малигни тумор код жена широм света и водећи узрок смрти од рака међу женама, уз податак да петогодишња стопа преживљавања у високоразвијеним земљама прелази 90% у поређењу са стопама преживљавања од 40 до 60% у нискоразвијеним земљама, Светска здравствена организација је 2021. године покренула Глобалну иницијативу за борбу против рака дојке (Global Breast Cancer Initiative – GBCI).

Циљ ове иницијативе је да се превазиђу неједнакости у исходима лечења рака дојке оснаживањем жена, изградњом капацитета и обезбеђењем здравствене заштите за све, што захтева систематско унапређење свих ресурса и доступност квалитетних услуга.

Глобална иницијатива Светске здравствене организације за борбу против рака дојке окупља заинтересоване стране из целог света и различитих сектора са заједничким циљем смањења смртности од рака дојке за 2,5% годишње, чиме би се спасило 2,5 милиона живота на глобалном нивоу до 2040. године. 

Како би се остварио постављени циљ иницијатива је заснована на три кључна стуба активности: 

1.    промоција здравља и рано откривање
2.    правовремена дијагноза, и 
3.    свеобухватан третман рака дојке. 

Преузето са: WHO The Global Breast Cancer Initiative


1. Промоција здравља за рано откривање рака дојке
Јавноздравствена едукација у циљу повећања свести о знацима и симптомима рака дојке и о значају раног откривања и лечења болести.
Циљ ових активности је да се дијагноза рака дојке постави код најмање 60% случајева у стадијуму I или II.

2. Постављање дијагнозе рака дојке на време
Едукација јавноздравствених радника о знацима и симптомима раног рака дојке, како би се жене на време упутиле на дијагностичке процедуре.
Циљ ових активности је да се евалуација, дијагностичке процедуре, биопсија и патохистолошки налаз заврше унутар 60 дана.

3. Свеобухватан третман рака дојке
Централизовано пружање здравствених услуга и лечења рака дојке, имајући у виду да  свеобухватан третман рака захтева и одређен ниво специјализоване здравствене заштите.
Циљ ових активности је да 80% пацијената са раком дојке добије свеобухватно лечење и успешно се врати свакодневним активностима.

Глобална иницијатива Светске здравствене организације за борбу против рака дојке пружа смернице и препоруке владама широм света за јачање капацитета система за рано откривање, дијагнозу и лечење рака дојке.
Ефективне стратегије за постизање високих стопа преживљавања пацијенткиња оболелих од рака дојке карактеришу повећан обухват жена основним здравственим услугама и доступност центара за дијагностику и лечење рака. У земљама у којима се у претходном периоду бележи смањење смртности од рака дојке, дијагноза рака дојке је у већина случајева постављена у раним стадијумима болести, што истиче значај ефективних програма за рано откривање рака у циљу побољшања исхода лечења.
 

Више информација на: https://www.who.int/initiatives/global-breast-cancer-initiative

Лифлет The Global Breast Cancer Initiative може се преузети на линку: https://cdn.who.int/media/docs/default-source/documents/health-topics/cancer/the-global-breast-cancer-initiative-flyer-june-2022.pdf?sfvrsn=c4756174_3&download=true
 

Кампања „Превенција као гаранција” у борби против рака дојке у Србији

01. април 2024.

Дана 27.3.2024. године одржана је прва конференција „Превенција као гаранција” на тему „Изазови, достигнућа и преспективе у превенцији карцинома дојке, од дијагнозе до терапије и путеви подршке” у организацији WMG фондације уз подршку Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у хотелу „Мона Плаза” у Београду.

Конференцију је отворила проф. др Даница Грујичић која је истакла значај превентивних прегледа у циљу раног откривања рака дојке, као и иновативне терапије у лечењу најчешћег малигног обољења када се говори о оболевању и умирању жена у Србији. 

О достигнућима и перспективама у раном откривању рака дојке, значају организованог скрининга рака дојке, постављању дијагнозе, процесу лечења, иновативној терапији, генетском тестирању, психолошкој подршци женама оболелим од ове малигне болести говорили су кроз три панела учесници конференције.

Први панел се односио на тренутно стање када говоримо о карциному дојке, главне факторе ризика, изазове у превенцији, приступу дијагностици.

Учесници првог панела су били проф. др Верица Јовановић в. д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, др Горан Макунчевић државни секретар Министарства здравља, доц. др Милан Жегарац в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије и др Александар Лазић в. д. директора Здравственог центра Ужице.

Други панел се односио на значај редовних скрининг прегледа, генетске факторе ризика и значај генетског тестирања, процес лечења рака дојке, изазове у самом лечењу, иновативну терапију у лечењу рака дојке.

Учесници су били др Радољупка Радосављевић координатор за скрининг рака дојке, прим. др Маријана Миловић Ковачевић медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, доц. др Маријана Баста Николић спец. радиолог Клиничког центра Војводине, др Ана Кривокућа руководилац Одсека генетског саветовалишта за наследни канцер Института за онкологију и радиологију Србије и др Бојан Тркуља директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа”.

Трећи панел се односио на путеве подршке и личне приче о процесу лечења, а учешће су узели проф. др Синиша Којић спец. пластичне и реконстуктивне хирургије, чланице удружења „Милица” и Сандра Бјелац психоонколог.

Овом конференцијом и активним учешћем свих учесника истакнута је чињеница да је од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке у Републици Србији, учешћем свих релевантних институција направљен велики помак када говоримо о раном откривању рака дојке, преживљавању жена, квалитету живота у току и након процеса лечења и њиховом враћању уобичајеним активностима након болести.

Кроз цео ток конференције наглашено је колико је важно одазвати се на редовне скрининг прегледе.






 

Фактори ризика за настанак рака дојке

30. март 2024.

 

  • Најјачи фактор ризика за настанак рака дојке је женски пол.

Вероватноћа оболевања од ове малигне болести је 100 пута већа код жена него код мушкараца, што значи да се око 99% случајева рака дојке јавља код жена, док се код мушкараца ова дијагноза поставља у око 0,5–1% случајева. Лечење рака дојке код мушкараца следи исте протоколе лечења као и код жена.

Одређени фактори повећавају ризик од настанка рака дојке, као што су:
 

  • Старија животна доб

Стопе оболевања и умирања од рака дојке се повећавају са годинама живота.

Отприлике половина случајева рака дојке јавља се код жена које немају други препознатљив фактор ризика осим пола (женски) и узраста (преко 40 година).
 

  • Генетска предиспозиција

Позитивна породична историја рака дојке, односно позитивна породична анамнеза повећава ризик за настанак рака дојке, поготово уколико је у породици било више од једног оболелог блиског рођака. Међутим, већина жена код којих је дијагностикован рак дојке нема познату породичну историју болести. Недостатак позитивне породичне историје не значи нужно да је жена у смањеном ризику.

Одређене наследне мутације значајно повећавају ризик од настанка рака дојке, при чему су најдоминантније мутације гена BRCA1, BRCA2 и PALB-2. Сматра се да је карцином дојке код 5–10% свих оболелих жена повезан са мутацијама у генима BRCA1 и BRCA2. Жене код којих су откривене мутације у овим генима могу размотрити стратегије за смањење ризика, као што су хируршко уклањање обе дојке или стратегије хемопревенције.
 

  • Репродуктивни фактори

Дужина репродуктивног периода може повећати ризик од настанка рака дојке. Рана менарха (<12 година), односно године када су почели менструални циклуси и касна менопауза (>55 година), односно године када су престали менструални циклуси, као и прва трудноћа у каснијем узрасном добу и мањи број трудноћа могу повећати ризик за настанак рака дојке. Са друге стране, сматра се да дојење има протективни ефекат и да смањује ризик за настанак карцинома дојке.
 

  • Гојазност

Гојазност, поготово постменопаузална гојазност, повећава ризик за настанак карцинома дојке због синтезе ендогених естрогених хормона у масном ткиву.
 

  • Егзогени полни хормони

Употреба егзогених полних хормона, поготово постменопаузална хормонална терапија, може да повећа ризик за настанак рака дојке.
 

  • Штетна употреба алкохола и пушење

Конзумација алкохола и пушење представљају факторе ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести, укључујући и малигне болести.

Ризик за настанак карцинома дојке повећавају и претходне пролиферативнe болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, као и изложеност зрачењу и физичка неактивност.

Неке од фактора ризика за настанак рака дојке није могуће мењати, као што су пол, животна доб, генетска предиспозиција и репродуктивни фактори, док је на друге факторе ризика могуће утицати.

Правилна избалансирана исхрана, редовна физичка активност, избегавање изложености зрачењу, конзумације алкохола, цигарета и избегавање стреса могу позитивно деловати на здравље и превенцију болести.

 

Извори:

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
 

https://www.cancer.org/content/dam/cancer-org/research/cancer-facts-and-statistics/breast-cancer-facts-and-figures/2022-2024-breast-cancer-fact-figures-acs.pdf
 

Од увођења организованог скрининга број жена умрлих од рака дојке смањен за 16,9 одсто

20. март 2024.

Поводом обележавања Националног дана борбе против рака дојке одржан је панел „Савремена дијагностика и третман канцера дојке” у организацији Фонда Б92 и компаније Авон, на коме су учествовали представници здравственог сектора и удружења пацијената.

Проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, навела је да је у периоду од увођења организованог скрининга, од 2013. године до 2022. године број жена преминулих од рака дојке смањен за 16,9 одсто и додала да се очекује да се у наредних десет година смањи за 20 одсто. Стручњаци и целокупна медицинска јавност раде на томе да се тај тренд настави. Мамографија је златни стандард дијагностике када је у питању рак дојке, рекла је проф. др Верица Јовановић.  

„Желимо да се настави тренд опадања броја преминулих од рака. Зато саветујемо женама од  50. до 69. године да се редовно јављају, једном у две године, на мамографију. Уколико постоји породична анамнеза онда се прегледи раде и раније, већ од 40. године или чак раније”, истакла је проф. др Верица Јовановић. 

Проф. др Ференц Вицко, државни секретар у Министарству здравља, истакао је да ће држава наставити истим темпом да ради на даљем побољшању лечења и превенцији када је рак дојке у питању. Он је указао да је потребно да се жене одазову на редовне контроле, јер када се ултразвуком или мамографом открије промена то су стадијуми болести у којима је излечење изнад 90 процената.

Др Мирјана Узуновић Мако из Републичког фонда за здравствено осигурање рекла је да је Фонд препознао значај иновативних лекова и да се последњих година континуирано улаже све више новца, као и да ће лекови за карцином дојке који се налазе на листи бити доступни пацијентима у Србији најкасније у јуну.

На панелу посвећеном обележавању Националног дана борбе против рака дојке говорили су и проф. др Лазар Поповић из Института за онкологију Војводине, Домина Спасић, председница Удружења пацијената „Будимо заједно”, Милица Савиншек из компаније Авон и Веран Матић, председник Управног одбора Фонда Б92.  


 

Одржана обука радиолога и радиолошких техничара у области скрининг мамографије, у оквиру акредитованих курсева „Радиолошка дијагностика болести дојке - улога и значај радиолога и радиолошких техничара у организованом скринингу”

19. март 2024.

У циљу унапређења спровођења организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” акредитовала је програме KME за обуку радиолога и радиолошких техничара у области скрининг мамографије под називом „Радиолошка дијагностика болести дојке – улога и значај радиолога и радиолошких техничара у организованом скринингу”.

Циљна група за обуку су лекари, специјалисти радиологије и радиолошки техничари, који ће у здравственим установама примарног, секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите, изводити и тумачити скрининг мамографије у оквиру организованог скрининга рака дојке.

На основу потреба здравствених установа и анализе капацитета за спровођење организованог скрининга рака дојке Канцеларија за скрининг рака је израдила план обуке за текућу 2024. годину и у складу са тим организовала обуку у области скрининг мамографије.

У реализацији програма КМЕ као предавачи учествовале су колеге из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводине, Клиничког центра Војводине и Института за нуклеарне науке „Винча”. Као ментори за практичну обуку у едукацији су учествовале колеге из наведених установа, као и колеге из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, Клиничко-болничког центра „Земун”, Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње” и Клиничког центра Ниш.

Теоријски део едукације за радиологе одржан је 11. и 12. марта 2024. године у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” за укупно 21 полазника, спец. радиологије, док је теоријски део едукације за радиолошке техничаре одржан на истом месту 13. марта 2024. године за укупно 20 полазника, виших радиолошких техничара. Након одржаног теоријског дела едукације полазници су упућени на практични део едукације у припадајућим здравственим установама терцијарног нивоа здравствене заштите према територијалној припадности.

Учесници су у току едукације стекли потребно знање у области скрининг мамографије и упознали се са методологијом спровођења организованог скрининга рака дојке. Такође су овладали вештинама извођења и тумачења скрининг мамографија.

Планирано је да се у току 2024. године настави одржавање акредитованих програма КМЕ у области скрининг мамографије, како би се ојачали кадровски капацитети у што већем броју здравствених установа које имају опрему за извођење скрининг мамографија и тиме омогућио већи обухват жена циљне популације националним програмом организованог скрининга рака дојке.
 

20. март 2024. – Национални дан борбе против рака дојке

14. март 2024.

У циљу повећања пажње и едукације јавности о значају раног откривања рака дојке, у Србији се једанаесту годину по реду, 20. марта обележава Национални дан борбе против рака дојке. Датум је уврштен у Календар јавног здравља на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92.

Рак дојке је најчешће дијагностиковано малигно обољење код жена широм света и представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи.

Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док је око 666.000 жена умрло од ове болести.

Према истим изворима у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са знатно већом стопом оболевања (75,6 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији, а умрло је око 144.000 жена, са стопом умирања 14,6 на 100.000.

Главни циљ Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу у периоду од 2020. до 2040. године.
 

Три кључне активности за постизање овог циља су:

-  рано откривање,

-  правовремена дијагноза, и

-  свеобухватан третман рака дојке.

 

Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику од оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. У последњих пет година упркос варијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена.

У периоду од 2016. до 2021. године у Републици Србије просечно се годишње региструје 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година.

Како би се смањио морталитет од рака дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести. Организовани скрининг рака дојке се у Републици Србији спроводи од децембра 2012. године и до сада је у програм укључено 40 општина, уз додатно ангажовање мобилних мамографа на терену, да би скрининг мамографија у Републици Србији постала доступна што већем броју жена.

Како би се Програм спроводио на територији читаве Републике Србије континуирано се ради на јачању капацитета здрaвствeних устaнoвa зa спровођење скрининга. До сада је спроведено пет циклуса организованог скрининга рака дојке у Републици Србији и у току је друга година шестог циклуса, који се спроводи током 2023. и 2024. године.

Рад мобилног мамографа у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед” спроводе заједно Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање, уз подршку Фонда Б92 и компаније Гранд кафа.

Март је месец када се многобројним активностима обележава борба против рака, са акцентом на 20. март, када се посебно скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању рака дојке.
 

Мобилни мамограф у Београду до краја марта

08. март 2024.

Од недеље 10. марта, мобилни мамограф у Београду, у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” биће постављен на новој локацији –  Београд на води, Савско шеталиште (у близини старог железничког моста).

У акцији рада мобилног мамографа на општини Нови Београд од 2. до 7. марта у мобилном мамографу је прегледано 408 жена. Свој преглед до сада је заказало 1320 жена, 945 жена у мобилном мамографу, а 375 у домовима здравља који учествују у акцији.

Заказивање прегледа и даље траје. Све заинтересоване жене прегледе могу заказати радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, до попуне термина. Заказани прегледи у мобилном мамографу обављају се сваког дана од 9 до 19 часова.

У циљу ране дијагностике и правовременог лечења, прегледи у мобилном мамографу намењени су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у Београду. У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.
 

Почели прегледи у мобилном мамографу на Новом Београду

04. март 2024.

Од суботе 2. марта мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” налази се испред Градске општине Нови Београд и доступан је за прегледе жена од 45 до 69 година, које у претходне две године нису биле на мамографском прегледу, као и за жене после 40. године које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.
 



Према речима директорке Института, проф. др Верице Јовановић, у мобилном мамографу дневно се обави више од 60 прегледа, а уколико заказаних прегледа буде више жене ће се упућивати у неки од домова здравља који су такође опремљени савременим мамографима. „Мамографија има велики значај за рано откривање рака дојке, посебно имајући у виду да се то обољење налази на првом месту када је реч о оболевању и умирању код жена”, рекла је Јовановић и подсетила да је рак дојке излечив у високом проценту уколико се открије на време.

Почетку рада мобилног мамографа присуствовао је и председник општине Нови Београд, Бојан Бован. Он је позвао све суграђанке да искористе погодност мамографског прегледа и нагласио да је локација лако доступна, па ће уколико се буду поштовали термини преглед бити брз и без чекања. „Слушамо наше лекаре, а они кажу да је овакав вид превенције неопходан” – рекао је Бован.
 



Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од петка, 1. марта, радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171969 и 060/7171523, до попуне термина. Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова.
 



Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са општином Нови Београд, Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у циљу ране дијагностике и правовременог лечења. У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.
 

Март – месец борбе против рака: превенција и рана дијагностика малигних тумора

02. март 2024.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да у свету са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година живи 53,5 милиона људи. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
 

Глобално оптерећење раком у свету 

Према проценама, у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, мање преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

Водеће локализације рака у свету 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету, затим рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола.

Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у  оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак грлића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%). 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти: у развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, али овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. 

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, орофарингса и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. 

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. 

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). 

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованима (3,4%) и ванградским становништвом (3,8%).

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
 

Рано откривање 

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
 

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. 

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
 

Више информација на:


https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en




 

Мобилни мамограф од 2. до 9. марта на Новом Београду

01. март 2024.


„Хајде да имамо времена за преглед”

Од суботе, 2. марта до 9. марта 2024. године мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ биће постављен на Новом Београду, испред Градске општине Нови Београд (Булевар Михаила Пупина 167).

Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од петка, 1. марта, радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171969 и 060/7171523, до попуне термина. 

Заказивање прегледа биће доступно и сутра, у суботу, 2. марта, у периоду од 9 до 14 часова.

Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова. Прегледи у мобилном мамографу намењени су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са општином Нови Београд, Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у циљу ране дијагностике и правовременог лечења.  У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“.

Информисање жена о препознавању раних симптома и знакова болести, као и њихово оснаживање да редовно контролишу своје здравље, спада међу незаменљиве јавноздравствене активности. Институт својим активностима указује на значај правовремених и редовних прегледа  и наглашава колико је важно да се свака жена на време јави лекару ради контроле, ране дијагностике и правовременог лечења.
 

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар

03. фебруар 2024.

Светска здравствена организација (СЗО) са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) чији је циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. 

Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа  и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Због касно постављене дијагнозе и неопходности дуготрајног лечења и неге, у овим земљама се региструје повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу. 

Водеће локализације рака у оболевању и у умирању у свету су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса.

Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора. 

Према смерницама СЗО потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница СЗО за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару;

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника;

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.


Линк (пдф формат):
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији



 

Промотивна акција у ученичким домовима поводом обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце

29. јaнуар 2024.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са студентима из Kомитета за међународну сарадњу студената медицине Србије (“IFMSA – Serbia”), а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), реализовао је едукативно-промотивне активности у ученичким домовима поводом обележавања Европске недеље борбе против рака грлића материце, која се ове године обележава од 22. до 28. јануара.


 







У ученичким домовима „Јелица Миловановић” и РЈ „Стеван Чоловић” стручњаци Института за јавно здравље Србије и студенти Медицинског факултета разговарали су са ученицима о значају ХПВ вакцинације, учесталости и последицама инфекције хуманим папилома вирусом, превенцији и раном откривању болести и делили здравствено - промотивни материјал. Указано је на значај овог великог јавноздравственог изазова, а у складу са овогодишњим слоганом „ЗАЈЕДНО против рака грлића материце!”. Планиране активности реализоване су и у ученичким домовима „Патријарх Павле”, РЈ „Петар Драпшин”, „Милутин Миланковић”, РЈ „Карађорђе”, РЈ „Алекса Дејовић” и РЈ „Змај”.








 

Издвајамо

Нови сајт

Са задовољством Вас обавештавамо да је од 21.10.2013. године на располагању нови сајт националне канцеларије за скрининг рака.

Трудићемо се да пратимо потребе грађана, и укажемо на значај скрининга. 

Галерија

детаљније

 

преузети

Канцеларија за скрининг рака