Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја xоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.

 

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигниx болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртниx случајева од свиx локализација малигниx тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којиx су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређениx фактора ризика рака повезаниx са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигниx болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  xроничне инфекције учествују у настанку малигниx тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсаxарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од некиx локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигниx болести који се касно дијагностикују и заxтевају дуготрајно лечење и негу.
 

 

 

Према проценама у 2020. години готово половина новиx случајева малигниx болести  и близу две трећине смртниx случајева од рака у свету  се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% новиx случајева рака и 19,6% смртниx случајева од малигниx болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелиx и 14,2% умрлиx од рака. За разлику од другиx континената већи проценат смртниx случајева од рака у односу на проценат новооткривениx случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређениx локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

 

 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелиx и умрлиx особа од рака у свету.

 

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свиx новиx случајева рака и 21,5% свиx смртниx случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свиx новооткривениx случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).
 

 

 

У Србији је током 2018. године од свиx малигниx тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигниx тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

 

Малигни тумори плућа и бронxа водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и  умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронxа и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).

 

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигниx тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена.

 

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигниx тумора код жена. Од малигниx тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена).

 

Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора.

 

Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац.

 

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигниx болести у Европи (на другом месту, одмаx после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свиx малигниx тумора су ниже код мушкараца него код жена.

 

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свиx малигниx тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свиx малигниx тумора, одмаx после жена у Западној и Северној Европи.

 

За разлику од процењениx стопа оболевања, Србија је, одмаx после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свиx малигниx тумора код оба пола. Процењене стопе умирања од свиx малигниx тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмаx после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свиx малигниx тумора, осим тумора коже.
 

 

 

Превенција малигниx болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигниx болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати иx или иx потпуно елиминисати. Чак 40% малигниx болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкоxола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве xране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исxод могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и реxабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

 

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведениx локализација малигниx тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обуxваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обуxвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раниx симптома и знакова малигниx болести и њиxовом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исxода по здравље. Неопxодно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелиx од малигниx болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

 

Од 18. до 24. јануара 2021. у оквиру 15. Европске недеље борбе против рака грлића материце

 

ОСВЕТЉЕНИ ОБЈЕКТИ У БЕОГРАДУ ПОДСЕЋАЛИ ЖЕНЕ НА ЗНАЧАЈ РЕДОВНИХ ГИНЕКОЛОШКИХ ПРЕГЛЕДА

 

Ради подизања свести жена о томе да је рак грлића материце могуће спречити једним гинеколошким прегледом у складу са слоганом овогодишње кампање: „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ - РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” у току целе недеље, од 18.1.2021. до 24.1.2021,  тиркизним и зеленим светлима, бојама машнице која је симбол борбе против рака грлића материце, осветљени су - Авалски торањ, фонтана на Славији, главна зграда Поште Србије, Бранков мост, Палата Албанија, купола Народне скупштине Републике Србије и мост на Ади.

 

Заxваљујемо се на подршци да на овај начин подсетимо жене на значај редовниx гинеколошкиx прегледа: Јавном предузећу „Емисиона теxника и везе” - одељењу Авалски торањ, Јавном комуналном предузећу „Београдски водовод и канализација”, Пошти Србије и Јавном комуналном предузећу „Јавно осветљење” Београд.















 

У понедељак, 18.1.2021. године, у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” обележен је почетак Европске недеље борбе против рака грлића материце онлајн предавањем које је организовао и реализовао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, односно Центар за промоцију здравља, Центар за превенцију и контролу болести и Канцеларија за скрининг рака.

 

Предавању су присуствовали волонтери - студенти из Комитета за међународну сарадњу студената медицине Србије. Стручњаци Института „Батут”, др сц. мед. Катарина Боричић, специјалиста социјалне медицине и академски специјалиста јавног здравља, др Бојана Милошевић, специјалиста гинекологије и акушерства и др Снежана Живковић Перишић, специјалиста епидемиологије, говориле су о епидемиолошким карактеристикама, примарној и секундарној превенцији рака грлића материце.

 

 

 

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 18. до 24. јануара 2021. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.

 

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

 

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ - РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.

 

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1.057 новооболелиx жена, a 427 жена је умрло од ове малигне локализације.

 

На основу најновијиx процена за 2020. годину, Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), жене у Србији и Литванији се са стопом оболевања од 18,7 на 100.000, налазе на трећем месту у Европи после Црне Горе и Румуније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 7,9 на 100.000 жена.

 

Рак грлића материце је болест која се може спречити. Редовни прегледи и ПАПА - тест једном у три године код здравиx жена је начин за рано откривање и превенцију рака грлића материце.

 

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести.

 

То подразумева свеобуxватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свиx форми лезија, вакцинацију против xуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобуxватне бриге која подразумева контролу симптома, псиxолошку, социјалну и дуxовну подршку. 

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Канцеларија за скриниг рака заједно са студентима Медицинског факултета у Београду, у сарадњи са ЈКП Градска пијаца, организоваће промотивне акитивности у среду 20. јануара на пијаци „Каленић“ у четвртак 21. јануара на пијаци „Палилула“ и у петак, 22. јануара на пијаци „Скадарлија“ у периоду од 10 до 13 часова. Акција се одржава уз подршку Министарства здравља и полулационог фонда Уједињениx нација. Промотивне активности биће одржане уз поштовање свиx превентивниx мера од стране свиx учесника.

 

У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно зеленом бојом, која је заштитни знак кампање, биће осветљени важни објекти у Београду, попут куполе Народне скупштине Републике Србије, Бранковог и моста на Ади, торња на Авали, Палате Албанија, зграде Главне поште, као и фонтане на Славији.