Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, од петка, 11. јула, организује рад мобилног мамографа у Пријепољу, на локацији Дома здравља Пријепоље (улица Рајка Дивца 2).

Мамографско снимање намењено је женама узраста  од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године које у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Прегледи се заказују путем телефона 033/715380 и 033/712126 сваког радног дана од 7 до 14 часова. Радно време мамографа је од 9 до 18 часова сваког радног дана и викендом.  

Мамографија је рендгенски преглед за откривање промена у дојци које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. У циљу контроле и очувања здравља, Институт за јавно здравље Србије и Дом здравља Пријепоље позивају жене пријепољског краја да препознају значај редовне мамографије и обаве преглед.
 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), од краја 2024. године организује бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша. До сада је могућност овог истовременог бесплатног тестирања искористило око 9700 жена.

У Београду ће тестирање бити доступно до петка, 11. јула 2025. године.  У наредна три дана све заинтересоване жене наведене старосне доби могу да се тестирају у Пријемној амбуланти Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (улица Др Суботића старијег 5) у периоду од 14 до 18 часова. Жене које су обавиле ХПВ и ПАП тестирање могу преузети резултате и после 11. јула, радним данима од 13.30 до 15.30 часова у Институту. 

У Нишу у Дому здравља (Војводе Танкосића 15) у Служби за здравствену заштиту жена, тестирање ће се обављати током јула, радним данима од 7 до 20 часова, као и викендом од 7 до 13.30 часова. Заинтересоване жене могу да обаве бесплатно тестирање уз лични документ, без претходног заказивања.

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводи се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Намењено је женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Поред ПАП теста, којим се откривају промене на ћелијама слузокоже грлића материце (прегледом под микроскопом), ради се и ХПВ тест, којим се детектује присуство Хуманог папилома вируса, применом методе молекуларне дијагностике (PCR методом). Ово тестирање је изузетно значајно, јер је управо дуготрајна инфекција високоризичним типовима Хуманог папилома вируса главни узрочник рака грлића материце.
 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), од краја 2024. године, организује бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша.

До сада је тестирано око 9300 жена на територији два града – Београда и Ниша, односно око 5800 жена је тестирано у Нишу а око 3500 жена је тестирано у Београду.  

Истовремено тестирање на ХПВ и ПАП тест се обавља у Пријемној амбуланти Института за јавно здравље Србије (Др Суботића старијег 5), радним од 14 до 18 часова. Од 28 јуна 2025. године у Институту за јавно здравље Србије ово тестирање се неће обављати суботом. Издавање резултата и надаље ће се обављати у Институту радним данима од 14 до 18 часова.   

У Дому здравља Ниш (Војводе Танкосића 15) у Служби за здравствену заштиту жена, тестирање се обавља сваког дана од 7 до 20 часова.

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце.

Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања.

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце.

Поред ПАП теста, којим се откривају промене на ћелијама слузокоже грлића материце (прегледом под микроскопом), ради се и ХПВ тест, којим се детектује присуство Хуманог папилома вируса, применом методе молекуларне дијагностике (PCR методом). Ово тестирање је изузетно значајно, јер је управо дуготрајна инфекција високоризичним типовима Хуманог папилома вируса главни узрочник рака грлића материце.
 

У организацији Канцеларије за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Дому здравља Врачар, спроведена је промотивна акција са циљем популаризације организованих скриниг програма, са акцентом на скрининг колоректалног карцинома.

Циљ акције је да се се укаже на факторе ризика за настанак колоректалног карцинома,  значај раног откривања колоректалног карцинома и подизање свести становништва о значају редовних скрининг прегледа, као и унапређење знања и позитивних промена понашања циљне популације, а у вези са очувањем и унапређењем здравља.

Неправилна исхрана (храна богата животињским мастима и протеинима, а оскудна влакнима), гојазност, пушење, позитивна породична анамнеза, постојање цревних полипа (ризик се повећава после педесете године старости) и недостатак физичке активности представљају факторе ризика за настанак колоректалног карцинома. Ризик од настанка карцинома дебелог црева се повећава са старошћу и значајно расте након 40-те године живота. Симптоми који упућују на карцином дебелог црева су прикривено (окултно) или видљиво (манифестно) крварење, измене у цревном пражњењу, болови у трбуху и малокрвност.

Превенција колоректалног карцинома усмерена је на смањење броја оболелих, на побољшање квалитета живота оболелих и на смањивање трошкова лечења.

Примарна превенција подразумева мере и поступке који се спроводе пре појаве карцинома с циљем да до његовог настанка не дође. Елиминисањем или смањивањем степена изложености факторима ризика за карцином дебелог црева (неадекватна исхрана, прекомерна телесна тежина, слаба физичка активност, пушење, прекомерно конзумирање алкохола и др.) допринеће смањивању инциденце овог малигнома.

Секундарна превенција подразумева откривање болести у раном стадијуму, што утиче на успешност лечења. Рано откривање колоректалног карцинома односно скрининг представља значајну компоненту секундарне превенције.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (IARC), рак дебелог црева је треће малигно обољење, по учесталости појављивања код оба пола. Када се говори о водећим узроцима смрти од малигних болести код оба пола, колоректални карцином представља други најчешћи узрок смрти. Процена је да се региструје  око 1, 9 милиона нових случајева колоректалног карцинома и више од 900 000 смртних случајева. Подаци показују да стопе инциденције колоректалног карцинома код људи млађих од 50 година расту.

Према  подацима Регистра за рак, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, за 2022. годину, у Републици Србији регистровано је 5.199 новооболелих   случајева (3.146 мушкараца и  2.053 жена) и 2.408 умрлих особа оба пола (1.464 особа мушког пола и 944 жена) од колоректалног карцинома. 

Значај раног откривања колоректалног карцинома је што представља откривање до тада непрепознате болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој популацији која не показује знаке болести. Скрининг омогућава не само откривање рака дебелог црева у раној фази, већ и откривање преканцерозних лезија (полипа) чијим се уклањањем спречава настанак малигних промена.

Спровођење организованог скрининга колоректалног карцинома на територији Републике Србије отпочело је децембра месеца 2012. године, уз подршку  Министарства здравља, а у сарадњи са мрежом Института и Завода за јавно здравље и осталим здравственим установама из мреже државних здравствених установа. Актуелна 2025. година означена је као прва година седмог циклуса организованог скрининга колоректалног карцинома, обзиром на трајање циклуса током периода од две године.

Скрининг тест за организовани скрининг карцинома дебелог црева је тест присуства  окултне (голим оком невидљиве) крви у столици  (иФОБ тест), а циљна популација за преглед  треба да обухвати мушкарце и жене од 50 до 74 година живота. Процес скрининга се завршава негативним имунохистохемијским ФОБ тестом, а у случају позитивног имунохистохемијског ФОБ теста колоноскопијом, која се обавља  као додатна претрага од стране обучених лекара специјалиста интерне медицине и хирургије, хистопатолошким налазом.

Промотивна акција је спроведена је 10.06.2025. године у периоду од 11 до 13 часова у просторијама Дома здравља Врачар. У току акције од стране тимова Института за јавно здравље Србије и Дома здравља Врачар организована је подела промотивних материјала, одговарало се на питања грађана, са посебним акцентом на едукацију о значају  превентивних прегледа.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља,  у сарадњи са Домом здравља “Др Никола Џамић” Врњачка Бања, од 10. јуна 2025. године почиње са радом на локацији испред Дома здравља. 

У мобилном мамографу у Врњачкој Бањи биће прегледане све заинтересоване здраве жене узраста од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Прегледи се заказују путем телефона 036/601694, сваког радног дана од 7 до 15 часова. Радно време мамографа је сваког радног дана и викендом од 9 до 18 часова.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, у сарадњи са Домом здравља Косјерић од 19. маја 2025. године ради у Косјерићу, и налази се на паркингу Дома здравља.

Радно време мобилног мамографа је сваког дана од 9 до 18 часова.

Мамографија подразумева рендгенски преглед ткива дојки у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Преглед могу заказати све заинтересоване жене узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу, односно блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Преглед у мобилном мамографу може се заказати путем телефона 0607171523 и 0607171969, сваког радног дана од 9 до 14 часова.





 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је крајем децембра прошле године започео акцију бесплатног тестирања за жене истовременом применом ХПВ и ПАП теста у Нишу, а потом и у Београду.  До сада је на територији ова два града тестирано око 7600 жена. Тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста је и даље доступно а заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања у Београду у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (радним данима од 14 до 18 часова и суботом од 9 до 13 часова) и у Дому здравља „Вождовац” (радним данима од 10 до 16 часова), као и у Нишу, у Дому здравља Ниш (сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова).

Подсетимо, тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце.  Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.  

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводи се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком. Хумани папилома вируси су сексуално преносиви вируси и процењује се да око 80% сексуално активне популације буде инфицирано са једним или више типова Хуманог папилома вируса у току живота. У великом броју случајева инфекција  Хуманим папилома вирусом спонтано пролази после 12–18 месеци, али уколико инфекција високоризичним типовима Хуманиог папилома вируса дуго траје може довести до постепене прогресије ка карциному грлића материце.

Тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).
 

Мобилни мамограф чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, биће постављен наредних месец дана у Ужицу (Трг Партизана). Радно време мобилног мамографа је сваког радног дана и викендима, као и за време предстојећих првомајских празника од 8 до 20 часова, са паузом од 13:30 до 14:30 часова.

У циљу што већег обухвата превентивним прегледима жена из Ужица и околине, позивају се жене старости од 45 до 69 година које у последње две године нису радиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу, да се јаве путем телефона или дођу лично у Службу за здравствену заштиту жена Дома здравља Ужице, скаког радног дана од 11 до 16 сати. У истом термину отворени су бројеви телефона 031/525–195 и 064/ 781 70 570 za заказивање прегледа. 
 

Мобилни мамограф чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и у сарадњи са Домом здравља Палилула, у претходном периоду је радио на платоу испред Дома здравља Борча. Од 19. марта 2025. године, закључно са 17. априлом до када је мамограф на овој локацији,  мамографију је урадило 1200 жена. У току је дијагностика, као и обавештавање жена о резултатима очитаних мамографија.

Институт ће благовремено обавестити јавност о новoj локацији у Србији на којој ће у предстојећем периоду бити доступна наведена услуга.
 

У циљу унапређења спровођења организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” акредитовала је програме КМЕ за обуку радиолога и радиолошких техничара у области скрининг мамографије под називом „Улога радиолога и радиолошких техничара у организованом скринингу рака дојке”.

Циљна група за обуку су лекари, специјалисти радиологије и радиолошки техничари који ће у здравственим установама примарног, секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите изводити и тумачити скрининг мамографије у оквиру организованог скрининга рака дојке.

На основу потреба здравствених установа и анализе капацитета за спровођење организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака је израдила план обуке за текућу 2025. годину и у складу са тим организовала обуку у области скрининг мамографије.

У реализацији програма КМЕ као предавачи учествовали су професори Медицинског факултета у Београду и Новом Саду, колеге из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводине, Клиничког центра Војводине и Института за нуклеарне науке „Винча”.

Као ментори за практичну обуку у едукацији учествују специјалисти радиологије  и виши радиолошки техничари из наведених установа, као и из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, Клиничко-болничког центра „Земун”, Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње” и Клиничког центра Ниш.

Теоријски део едукације за радиологе одржан је 31. марта и 1. априла 2025. године, у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, за 50 полазника, специјалиста радиологије.  Теоријски део едукације за радиолошке техничаре одржан на истом месту 2. априла 2025. године за 58 полазника, виших радиолошких техничара.

После одржаног теоријског дела едукације полазници су упућени на практични део едукације у припадајућим здравственим установама терцијарног нивоа здравствене заштите према територијалној припадности. Планирано је да се у току 2025. године настави одржавање акредитованих програма КМЕ у области скрининг мамографије, како би се ојачали кадровски капацитети у што већем броју здравствених установа које имају опрему за извођење скрининг мамографија и тиме омогућио већи обухват жена циљне популације националним програмом организованог скрининга рака дојке.
 

Преглед у мобилном мамографу, који је постављен на паркингу Дома здравља Борча (Косте Манојловића 6) све даме могу да закажу и овог викенда, у суботу 5. и недељу 6. априла 2025. године у периоду од 9 до 14 сати на бројеве телефона 060/7171-523 и 060/7171-969.

Преглед је намењен женама старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију, као и женама од 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Мамографија је златни стандард за дијагностику рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у високом проценту случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.

Радно време мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова. Заказивање мамографије радним данима је од 9 до 14 часова. Од 19. марта 2025. године, од када је мамограф постављен испред Дома здравља Борча, прегледано је 900 жена.

Рад мобилног мамографа организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља.
 

Мамографија се сматра златним стандардом у раном откривању рака дојке. Ради се о рендгенском прегледу за откривање промена у дојци, који се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Преглед је намењен женама узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Пре мамографског прегледа не би требало користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете радиолога у процени мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке и за већину жена је безболна и кратко траје. У мамографији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.

Рано откривање рака дојке мамографским снимањем спашава животе, јер се откривањем рака дојке у раној фази повећавају шансе за излечење, омогућава примена поштедних хируршких интервенција, смањује инвалидност и повећава квалитет живота. Уколико су резултати скрининг мамографије у реду, после две године је потребно обавити следећу мамографију ради контроле сопственог здравља. Уколико се у међувремену уоче било какве промене, потребно је јавити се лекару.

Рак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почну да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.
 

Рак дојке се најчешће јавља код жена које:

имају најближе сроднице оболеле од ове болести;
су прву менструацију добиле пре 12. године, и последњу имале после 50. године;
нису рађале или су имале први порођај после 30. године;
дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван;
су гојазне и физички неактивне.

Рак дојке је злоћудни тумор, који уколико се открије у раној фази може бити потпуно излечен. У Републици Србији се спроводи програм за рано откривање рака дојке скрининг мамографијом, који је бесплатан за све жене старости од 50. до 69. године. Процењено је да се у тој популацији у организованом скринингу постижу најбољи резултати раног откривања рака дојке. Наиме, анализа кретања оболевања жена од рака дојке у Европи показала је трендове пораста код жена старијих од 50 година, тако да је организовани скрининг у нашој земљи у складу са европском препоруком за популацију жена од 50 до 69 година. Мамографско снимање није толико ефикасно код жена испод 50 година јер се код жена тог узраста због веће густине ткива дојке промене детектују много теже, а  такође је и учесталост јављања рака дојке мања код жена испод 50 година. Према европским стандардизованим налазима и препорукама мамографско тестирање у организованом скринингу се понавља на сваке две године за популацију жена од 50 до 69 година.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, постављен је на паркингу Дома здравља Борча. Позивамо све жене старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију да то учине у наредним данима, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Телефони опредељени за заказивање мамографије су 060/7171-523 и 060/7171-969, сваког радног дана од 9 до 14 часова. Радно време мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова.

Мамографија даје најпрецизније резултате у дијагностици рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у 95% случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, постављен је на паркингу Дома здравља Борча.

Телефони опредељени за заказивање мамографије су 060/7171-523 и 060/7171-969, сваког радног дана од 9 до 14 часова. Телефонске линије ће бити отворене за заказивање и у недељу 30. марта 2025. године у периоду од 9 до 14 часова.

Радно време  мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова.

Позивамо све даме старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију, да то учине у наредним данима, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Мамографија је златни стандард за дијагностику рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у 95% случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.
 

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста и даље је доступно у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања и ове суботе од 8 до 15 часова, као и радним данима од 14 до 18 часова у пријемној амбуланти Института за јавно здравље Србије.

До сада је Београду, на више пунктова, тестирано 2500 жена, док је у Дому здравља Ниш тестирано 4000 жена. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводи се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година. Није намењено трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Ова тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).
 

20. март – Национални дан борбе против рака дојке се у Србији обележава дванаесту годину заредом и представља важан подстицај за подизање свести о значају раног откривања ове болести. Овај датум део је Календара јавног здравља од 2013. године, на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена, како у свету тако и у Србији, где представља водећи узрок оболевања и умирања међу женском популацијом. Подаци Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину указују на то да је широм света дијагностиковано око 2,3 милиона нових случајева рака дојке, док је од ове болести преминуло око 670.000 жена. Процењује се да ће до 2050. године бити око 3,2 милиона нових случајева рака дојке и 1,1 милион смртних случајева повезаних са овом болешћу.

Како би се смањио број смртних случајева од ове болести и смањиле разлике у стопама преживљавања широм света, Светска здравствена организација је покренула Глобалну иницијативу за рак дојке 2021. године. Циљ иницијативе је смањење смртности од ове болести за 2,5% годишње, што би могло да спречи 2,5 милиона смртних исхода у периоду од 2020. до 2040. године. Кључне мере за постизање овог циља су рано откривање болести, правовремена дијагноза и свеобухватно лечење оболелих жена.

Жене у Србији имају средњи ризик оболевања и висок ризик умирања од рака дојке. У периоду од 2016. до 2022. године у просеку годишње је регистровано 4481 новооболела жена и 1711 умрлих жена од ове врсте малигног тумора. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2022. године регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. Регистроване стопе морталитета пропорционално расту са узрастом почев од 45. године и највише су код наших најстаријих суграђанки. Упркос варијацијама у вредностима стопа  инциденције и морталитета у последњих седам година региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена у Србији, ова болест и даље представља велики здравствени изазов.

Организовани скрининг рака дојке, који се у Србији спроводи од децембра 2012. године, представља један од најзначајнијих приступа у раном откривању болести и смањењу морталитета. До сада је програм обухватао 40 општина на територији Републике Србије уз додатно ангажовање мобилних мамографа, како би што већи број жена обавио превентивне прегледе. Спроведено је шест циклуса организованог скрининга рака дојке и у току је прва година седмог циклуса. Министарство здравља Републике Србије подржава активности на увођењу што већег броја здравствених установа у организовани скрининг програм за рак дојке и у сарадњи са свим домовима здравља и болницама, Канцеларијом за скрининг рака дојке Института за јавно здравље Србије, као и мрежом института и завода, очекује се да се у Републици Србији током 2025. године обухват жена скрининг мамографиојом вишеструко повећа.

Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу, потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, раног откривања болести и скрининга, до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Март месец је посвећен борби против рака, а посебан значај има 20. март, када се јавност додатно информише о распрострањености рака дојке, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести. Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција можемо значајно смањити број оболелих и преминулих жена од рака дојке у Србији.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, од сутра, 19. марта 2025. године, у сарадњи са Домом здравља Палилула, почиње да ради у Борчи, на паркингу Дома здравља Борча. Радно време мобилног мамографа је сваког дана од 9 до 19 часова, а недељом од 9 до 17 часова.

Мамографија, златни стандард у раном откривању рака дојке, подразумева рендгенски преглед ткива дојки који се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Преглед могу заказати све заинтересоване жене узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу

Преглед у мобилном мамографу може се заказати путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, сваког радног дана од 9 до 14 часова.




 

У Београду и Нишу у току је бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, које организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).

Позиву на ово тестирање до сада се одазвало око 6000 жена. Међу до сада прегледаним резултатима тестирања око 15% жена има позитиван резултат ХПВ теста на различите типове ХПВ-а. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком. Хумани папилома вирус припада групи сексуално преносивих вируса и више од 80% сексуално активних особа ће доћи у контакт и бити инфицирано неким типом овог вируса у току живота. Разликујемо нискоризичне и високоризичне типове Хуманог папилома вируса. У великом броју случајева инфекција ХПВ-ом спонтано пролази после 12−18 месеци, али уколико је перзистентна, односно уколико инфекција високоризичним типовима ХПВ-а дуго траје може довести до постепене прогресије ка карциному грлића материце.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања и то у Београду у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (радним данима од 14 до 18 часова и суботом од 8 до 15 часова) и у Дому здравља „Вождовац” (радним данима од 10 до 16 часова), као и у Нишу, у Дому здравља Ниш (сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова).
 

После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља глобално, па и у Србији. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести у свету.

Водеће локализације у оболевању и умирању су глобално и даље рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, простате и рака дебелог црева, а жене од рака дојке, плућа и дебелог црева.

Водеће локализације у оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система.

Уколико се овакав тренд настави, до 2050. године број новооткривених случајева рака у свету ће се увећати за 77%, а број умрлих особа ће се удвостручити. Овај пораст ће бити најизраженији у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне телесне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу довести до појаве малигног тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Кључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:
 

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
 

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији
 

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у свету

Више информација на:

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services
 

https://gco.iarc.fr/en

 

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста у Београду доступно је на четири локације -У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”, Дому здравља „Вождовац”, као и у Нишу, у Дому здравља Ниш.

До сада је тестирано преко 4.000 жена. Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања. Ова тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).


 

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године започиње нова трогодишња кампања за период 2025–2027, која ставља особе оболеле од рака и њихове приче у центар пажње. Приступ лечењу усмерен на оболеле особе представља темељну промену у начину на који се организују и пружају здравствене услуге и процедуре лечења рака, стављајући фокус на јединствене потребе појединца, њихових породица и заједнице у којој живе.

Ове године обележавамо прву годину кампање под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама” који ставља у центар пажње појединца, а не болест. Уважавањем јединствених потреба сваког појединца, са саосећањем и емпатијом, долази се до најбољих исхода по здравље, који не искључује мултисекторску сарадњу у циљу како превенције тако и лечења ове болести.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету
 

Према последњим проценама за 2022. годину Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година у свету живи 53,5 милиона људи. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. 

Према проценама у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету и следе га рак дебелог црева (9,3%), рак  јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола. Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Kод жена водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева. 

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак глића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%).

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Kао последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света. 

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Светски дан борбе против рака 2025. организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници како би се подигла свест о раку, факторима ризика, превентивним прегледима, као и обезбеђивање услова да се задовоље јединствене потребе сваког оболелог појединца.

Препорука Међународног удружења за борбу против рака је да фокус овогодишње кампање буде усмерен на укључивање реалних прича и искустава у борби са раком из перспективе оболеле особе, чланова њихових породица, здравствених радника, као и да се подстакну особе широм света да учествују у изазову који подразумева да се деле на друштвеним мрежама видео снимци или фотографије на којима су особе окренуте наопако са њиховим реалним причама о томе како је рак окренуо њихов свет наопако.


Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији– преузмите

За више информација посетите:

www.worldcancerday.org