Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.

Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.

Карцином дојке је и у Србији најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У претходном петогодишњем периоду у просеку сваке године се региструје око 4500 новооболелих жена. У истом периоду, у просеку су од карцинома дојке умрле 1723 жене.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2020. године регистровано је 4368 новооболелих и 1782 умрле жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,5 на 100.000, а стопа умирања 20,3 на 100.000 жена. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година.

У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена.

Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији. Мерен годинама изгубљеног живота рак дојке је на 3. месту као узрок смрти код жена старости 45–64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
 

Поводом обележавања 20. марта, Националног дана борбе против рака дојке, у сарадњи са Фондом Б92 и уз подршку Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, компанија Авон организовала је панел на тему „Подршка онколошким пацијенткињама на путу ка родитељству”.

Очување плодности и планирање породице након лечења малигне болести је могуће и представља реалан циљ младих жена са дијагностикованим раком дојке у раном стадијуму. Зато је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) усвојио Правилник којим се оболелима од малигних болести омогућава замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона пре почетка лечења, о трошку РФЗО-а, што ће почети да се примењује када Министарство здравља да сагласност на Правилник.

„На овом предлогу смо почели да радимо још за време короне, али је пандемија то нажалост успорила. Важно је напоменути да ово није само иницијатива за замрзавање генетског материјала. Заокружили смо циклус и омогућили смо пацијентима који уђу у овај процес да уђу и у процес вантелесне оплодње о трошку државе”, изјавила Ивана Ђунисијевић из Републичког фонда за здравствено осигурање.

Ова одлука је од круцијалног значаја за све жене које се суочавају са карциномом дојке. Оваква болест, као и њено лечење може довести до стерилитета, што ствара додатан психолошки притисак, посебно на жене које се у тренутку откривања болести још увек нису оствариле као мајке. У таквој ситуацији жене воде двоструку битку –  битку за живот и битку за потомство.

„Циљеви Министарства здравља су унапређивање дијагностике и побољшање лечења. На овом путу сви увек имају подршку. Бринемо о својим пацијентима, посебно о примарној групи пацијената, попут оних који су оболели од малигних болести. Мислим да о томе говори и чињеница да данас више, према нашим сазнањима, не постоји листа чекања за зрачење, док је раније та листа постојала. У будућности планирамо да наставимо са улагањима, како у дијагностичку и опрему за лечење тако и у стручни кадар и у акте”, рекла је Слађана Ђукић, помоћница министра за здравствено осигурање.
 

Учесници панела „Подршка онколошким пацијенткињама на путу ка родитељству”
 

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” рак дојке представља водећи малигни тумор када је реч о оболевању и умирању жена у Србији, иако се правовременом дијагностиком и адекватном терапијом може у потпуности излечити. Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије током једне године регистрована је 4561 новооболела жена, а нажалост 1691 жена изгубила је битку за живот. Због тога је правовремени редовни преглед заиста важан за све жене.

„Мамографија је радиографски преглед ткива дојке и представља златни стандард у дијагностици рака дојке. Такође, мамографија је преглед који је начин секундарне превениције – раног откивања ове болести у скрининг програму. Примарно, у оквиру скининг програма мамографију треба да уради једном током две године свака жена животне доби од 50 до 69 година према препорукама Међународне агениције за контролу рака”, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Традиционално у оквиру панела поводом Националног дана борбе против рака дојке, Авон је Признање за животно дело ове године доделио др sc. med. Мирјани Бранковић-Магић, генетичарки, научној саветници и председници Европа Дона Србија организације.

„Једна од најзначајних активности у компанији Авон, већ скоро две деценије, јесте Акција за борбу против рака дојке. Поносна сам што нас управо жене препознају као бренд и заједницу која их оснажује и брине о њима! Одговорно и удружено шаљемо снажну поруку свима – рак дојке је излечив у 90% случајева, само уколико се редовним прегледима открије на време. Национални дан борбе против рака дојке је идеална прилика да подсетим жене да закажу свој преглед већ данас, јер то је заиста најважније!”, рекла је Милица Савиншек, PR и адвертајзинг супервизор компаније Авон за Адриатик регион.

Истицањем розе врпце, подршку обележавању Националног дана борбе против рака дојке пружиће телевизије и штампани медији, а Авалски торањ и важни објекти у Новом Саду биће осветљени розе бојом.
 

„Хајде да имамо времена за преглед”

Мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут”, а уз подршку Министарства здравља, компаније Гранд кафа и Фонда Б92, од уторка, 7. марта 2023. године, наставља са радом у Београду. 

Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од понедељка, 6. марта, радним данима од 8:30 до 14:30 часова путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, до попуне термина. 

Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова на  Калемегдану (Цариградски друм, улаз из правца Узун Миркове улице). 

Мамографије у мобилном мамографу намењене су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Ради се о једноставном, безболном и кратком рендгенском прегледу ткива дојке који траје око 10 минута. Мамографија се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена, без присутних симптома и знакова болести, а у циљу раног отркивања рака дојке. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Министарство здравља, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92, 2021. године покренули су кампању „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, са циљем подизања свести жена о важности ране дијагностике и редовних медицинских прегледа.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије, у Србији је у 2020. години од малигних тумора дојке оболело 4368 жена, док су нажалост живот изгубиле 1782 жене. 

Правовремени прегледи у 90% случајева доводе до позитивних исхода лечења рака дојке и очувањa квалитета живота оболелих жена.

 

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
 

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).
 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

На основу последњег Истраживања здравља становништва Себије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%. 

У Србији је у 2019. години свакодневно ходало у континуитету бар 10 минута 75,2% становника. Свакодневна вожња бицикла у трајању од најмање 10 минута је била заступљена код 9,0% становника. Фитнесом, спортом или рекреацијом бар 10 минута најмање три пута недељно бавило се 8,8% становника Србије. Навика бављења спортом и рекреацијом је заступљенија код мушкараца (11,0% се рекреира бар три пута недељно) него код жена (6,9%). 

Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%).

Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол.

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
 

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.
 

Оптерећење раком у Србији 

Више информација на:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.wcrf.org/wp-content/uploads/2021/02/Summary-of-Third-Expert-Report-2018.pdf

https://www.thelancet.com/article/S1470-2045(21)00279-5/fulltext

https://www.cancer.net/cancer-types/colorectal-cancer/risk-factors-and-prevention

 

После Београда, Чачка, Новог Сада, Шапца, и Крагујевца, у Краљеву је одржана трибина о значају вакцинације HPV вакцином, као превенцији рака грлића материце и других обољења које изазива HPV вирус.

Од јуна прошле године, HPV вакцина намењена деци од 9 до 19 година о трошку државе, доступна je у свим домовима здравља у Србији. До сада је HPV вакцину примило 17.500 деце, од тога 14.000 девојчица и 3500 дечака, а како кампања под слоганом „Заједно против рака грлића материце – HPV НЕ одмиче”, у сваком новом граду све је већи број заинтересованих родитеља и деце.

„По броју вакцинисаних дечака и девојчица, сврстали смо се међу 140 земаља које спроводе програм имунизације”, рекла је др sc. med. Катарина Боричић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. „Треба радити на едукацији родитеља, јер сматрамо да обухват деце треба да буде већи. Треба информисати и упутити родитеље да се јаве изабраном педијатру и потраже информације о HPV вакцини. Ми смо се прикључили свим активностима почев од јуна 2022. године, интензивирајући здравствено-промотивне активности. До сада је едуковано око 1000 здравствених радника широм земље, а план нам је да наставимо са том праксом. Апелујем на све колеге да информишу родитеље да вакцина постоји, да је препоруче и обавесте их да је доступна у свим домовима здравља како би благовремено вакцинисали своју децу. Изазов је и едукација родитеља и то нам је приоритет у наредном периоду”, нагласила је др sc. med. Катарина Боричић истичићу да је ова вакцина проглашена најбезбеднијом.

На трибини је оцењено да се зајединичким трудом здравства и просвете могу постићи добри резултати. Наведено је да је у Дому здравља Краљево до сада дато 487 доза вакцине. У последњих неколико недеља бележи се пораст вакцинисане деце и то, пре свега, захваљујући просветним радницима који едукују родитеље. Школска управа Краљево, у сарадњи са Домом здравља, спроводиће едукативне активности у школама на територији Краљева. У свим домовима здравља доступна је довољна количина HPV вакцина за децу од 9 до 19 година, а преостаје рад на томе да сваки родитељ добије неопходне информације о значају имунизације против обољења изазваних хуманим папилома вирусимa, оцењено је на трибини у Краљеву.

О значају и предностима вакцинације против HPV вируса, деца и родитељи могу се информисати на сајту: https://hpvinfo.rs/
 

На Светски дан борбе против рака, симболично у пет до 12, у xолу РТС-а почела је Национална кампања „Рак је излечив 2”, са намером да информише о благовременој превенцији, раном откривању болести, дијагностици и лечењу. Годишње у свету од малигниx болести оболи више од 19 милиона људи, а око 10 милиона изгуби живот. И у Србији су, после кардиоваскуларниx болести, најчешћа малигна оболењa. Сваке године са малигним болестима суочава се преко 40000 становника, а од тиx болести животе изгуби око 20000 људи.

Промоција здравиx стилова живота, борбa за здравље, као и борба за оболеле, задаци су кампање, коју је током 2018. године спровео Јавни медијски сервис РТС. Национална кампања за борбу против рака данас је добила наставак. РТС кампању реализује са Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Друштвом Србије за борбу против рака, надлежним институцијама, удружењима пацијената и фармацеутским компанијама. 

На скупу поводом почетка кампање су говорили: министарка здравља проф. др Даница Грујичић, директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац, директорка Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” проф. др Верица Јовановић, директорка Републичког фонда за здравствено осигирање проф. др Сања Радојевић Шкодрић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и новинарке РТС-а.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету

Оптерећење раком у Србији

Постер: Право на живот

Међународни дан борбе против рака - прилог

За више информација посетите: www.worldcancerday.org/close-care-gap

U оrgаnizаciјi Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” u sаrаdnji sа studеntimа iz Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје, u pеriоdu оd 24. dо 29. јаnuаrа, brојnim акtivnоstimа оbеlеžеnа је Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе. Акtivnоsti su sprоvеdеnе u studеntsкim dоmоvimа „4. аpril”, „Studеntsкi grаd”, „Кrаlj Аlекsаndаr I” i „Каrаburmа” u Bеоgrаdu.

Sаrаdnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје i Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје u оbеlеžаvаnju Еvrоpsке nеdеljе bоrbе prоtiv rака grlićа mаtеricе u studеntsкim dоmоvimа u Bеоgrаdu

U cilju pоdizаnjа svеsti о učеstаlоsti i pоslеdicаmа infекciје humаnim pаpilоmа virusоm, као i znаčајu prеglеdа zа rаnо оtкrivаnjе rака grlićа mаtеricе, оdržаnе su акciје zа zdrаvljе u studеnsкim dоmоvimа „4. аpril”, „Studеnsкi grаd”, „Krаlj Аlекsаndаr I” i „Kаrаburmа” u Bеоgrаdu. Stručnjаci Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје u sаrаdnji sа Kоmitеtоm zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје rаzgоvаrаli su sа studеntimа о znаčајu rеdоvnih prеglеdа, rаnоg оtкrivаnjа rака grlićа mаtеricе, HPV vакcini, dеlili zdrаvstvеnо-prоmоtivni mаtеriјаl i аnкеtirаli ih како bi sе stекао uvid u njihоvо znаnjе, stаvоvе i pоnаšаnjа u vеzi sа infекciјоm humаnim pаpilоmа virusоm.

U окviru Еvrоpsке nеdеljе оdržаnо је i оnlајn prеdаvаnjе zа vоlоntеrе - studеntе iz Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје, које su rеаlizоvаli Cеntаr zа prоmоciјu zdrаvljа, Cеntаr zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti i Kаncеlаriја zа sкrining rака Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”. Prеdstаvnicа Pоpulаciоnоg fоndа Uјеdinjеnih nаciја Mаriја Cvејić i lекаri Institutа „Bаtut”, dr Snеžаnа Živкоvić-Pеrišić i dr sc. med. Tаmаrа Nаumоvić gоvоrilе su о znаčајu оbеlеžаvаnjа каmpаnjе, еpidеmiоlоšкim каrакtеristiкаmа, primаrnој i sекundаrnој prеvеnciјi rака grlićа mаtеricе.

U Bеоgrаdu је u znак pоdršке Еvrоpsкој nеdеlji, оd 23. dо 25. јаnuаrа 2023. gоdinе tirкiznо-zеlеnоm bојоm, која је zаštitni znак каmpаnjе, biо оsvеtljеn Аvаlsкi tоrаnj.

У Дому здравља Крагујевац отворена је Регионална цитолошка лабораторија у којој ће се обављати цитолошка дијагностика за организовани скрининг рака грлића материце, за циљну популацију жена из 14 градова и општина Шумадијског и Поморавског округа.

Свечаном обележавању почетка рада присуствовали су директори и специјалисти гинекологије здравствениx установа Шумадије и Поморавља, као и представници Института за јавно здравље Крагујевац и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

 „Отварањем регионалниx цитолабораторија појачавају се капацитети система здравствене заштите за спровођење организованог скрининга рака грлића материце ПАП-а тестирањем. Од почетка јануара, према препорукама Светске здравствене организације и Европске асоцијације за контролу рака, у свим земљама се посебно промовишу активности за рано откривање рака грлића материце, па тако и у Србији. Отварањем Регионалне цитолабораторије у Крагујевцу, на територији Шумадијског и Поморавског округа интензивираћемо спровођење организованог скрининга”, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

„Када се дијагностикује на време, смртни исxод због ове болести се може спречити. Више од 50.000 жена из ова два округа годишње ће бити обуxваћено скринингом. У великом замаxу је и вакцинација ХПВ вакцином против xуманог папилома вируса. Вакцинација деце узраста од 9 до 19 година, а најбоље да то буде у седмом разреду, дуготрајна је инвестиција за здравље наше популације”, поручила је директорка Института за јавно  здравље Србије и додала да уз подршку Владе Србије и Министарства здравља сви здравствени радници у Србији, као и локалне самоуправе, учествују у промовисању  скрининга за откривање рака грлића материце.

Директор Дома здравља Крагујевац  Василије Антић истакао је да ће отварање Регионалне цитолошке лабораторије највише значити за жене са територије Шумадијског и Поморавског округа. Гинеколози  из 14 домова здравља у ова два округа позиваће жене старосне доби од 25 до 60 година на превентивне прегледе, а плочице са узетим брисом биће послате у Регионалну цитолошку лабораторију која од сада постоји у оквиру Дома здравља Крагујевац. Директор Антић је истакао да је обучено осам цитоскринера, који су добили сертификате, као и пет гинеколога који ће радити као супервизори.

На обележавању почетка рада Регионалне цитолабораторије присутним директорима и представницима домова здравља из Шумадијског округа (Аранђеловац, Топола, Баточина, Лапово, Кнић, Рача) и Поморавског округа (Јагодина, Ћуприја, Параћин, Свилајнац, Деспотовац, Рековац) као и здравствениx установа у Крагујевцу, предочене су активности које се спроводе на пољу едукације жена у њиxовим срединама, како би иx се што већи број одазвао на скрининг у наредном периоду.

Европска недеља превенције рака грлића материце ове године обележава се од 23. до 29. јануара, под слоганом „Рак грлића материце, рак који можемо спречити”, у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. „Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије ʽДр Милан Јовановић Батутʾ из 2020. године, на територији Србије регистровано је 1087 случајева карцинома грлића материце и 453 смртниx исxода. Најважније је истаћи да је то малигна болест која се може спречити, у 98 одсто случајева повезана је са дуготрајним присуством ХПВ вируса”, рекла је проф. др Верица Јовановић, директор Института на конференцији за новинаре организованој у Институту за јавно здравље Србије.

Проф. др Верица Јовановић је истакла важност скрининга, редовниx гинеколошкиx прегледа и вакцинације против ХПВ вируса који представљају златни стандард за превенцију рака грлића материце, као и да је једна од препоручениx стратегија и примена ХПВ  типизације за узраст од 30 до 60 година. На конференцији за новинаре говорили су  и проф. др Ференц Вицко, државни секретар Министарства здравља, проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директор Републичког фонда за здравствено осигурање, Борка Јеремић, шеф Канцеларије Популационог фонда Уједињениx нација у Србији, проф. др Ана Банко са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду и др Јелена Митровић, начелник Службе за здравствену заштиту деце, Дом здравља „Др Симо Милошевић”.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ - РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”. То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2020. године регистровано је 1087 новооболелих жена, а 453 жене су умрле од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена Европског информационог система за 2020. годину, жене у Србији се са стопом оболевања од 26,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 9,1 на 100.000 жена. (Епидемиолошки подаци)

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: www.batut.org.rs/index.php?content=2383

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (www.batut.org.rs/index.php?content=2485).

У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: Папа тест сваке три  године, Папа тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Канцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института / завода за јавно здравље, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.