Опште информације о скринингу

Епидемиолошки подаци

Србија је по оболевању од рака на 18., а по смртности на другом месту у Европи. То јасно указује на неопходност већег ангажовања на превентиви и раном откривању рака, што Република Србија и чини увођењем организованих скрининг програма.

Најчешће малигне болести у Србији 2012. године биле су: рак дојке, плућа, простате, дебелог црева и грлића материце.

Рак грлића материце у Србији (Глобоцан 2012):

• стандардизована стопа морталитета износи 7,7 на 100.000;

• по смртности Србија је на трећем месту међу европским земљама;

• две трећине случајева открива се тек након ране инвазивне фазе;

• сваке године од рака грлића материце умре више од 600 жена.

Рак дојке у Србији (Глобоцан 2012):

• стандардизована стопа морталитета износи 22 на 100.000;

• рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година;

• рак дојке се дијагностикује код сваке дванаесте жене;

• 70% новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 цм;

• сваке године од рака дојке умре више од 2000 жена.

Рак дебелог црева и ректума у Србији (Глобоцан 2012):

• стандардизована стопа морталитета износи 16,6 на 100.000;

• други је узрок смрти од рака код мушкараца, а трећи узрок смрти код жена;

• стопа морталитета код мушкараца је већа за 15%, а код жена за 19% од стопе морталитета у ЕУ;

• сваке године од рака дебелог црева умре више од 3000 мушкараца и жена.

Организовани скрининг

Програми скрининга значајно смањују морталитет од рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке. Скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији. Циљ скрининга рака дојке је смањивање морталитета док се са организованим скринингом рака грлића материце и рака дебелог црева, смањују и инциденција и морталитет.

Организовани скрининг представља масовно позивање циљне популације на тестирање и тумачење скрининг тестова праћено строгом контролом квалитета и извештавањем. Организовани скрининг се ради у циклусима на неколико година (2 или 3, у зависности од врсте скрининга) у складу са епидемиолошким и демографским подацима као и кадровским и финансијским капацитетима.

Организовани скрининг је организационо захтеван и сложен процес па је зато неопходно постепено ширити територију на којој се спроводи у складу са обезбеђивањем  свих потребних материјалних и финансијских услова као и едукације здравствених радника.

Скрининг тест

Примењује се са циљем раног откривања болести. Треба да буде високо сензитиван, специфичан и лако применљив. За рано откривање рака грлића материце користи се цитолошки брис грлића материце (Пап тест), за рано откривање рака дебелог црева - имунохемијски тест на окултно крварење у столици (иФОБ тест) и колоноскопија, а за рано откривање рака дојке, мамографија.

Прикупљање података о скринингу

У скринингу је изузетно важно прикупљање одређених података, јер је само са квалитетним подацима могуће приказати резултате скрининга у погледу успешности и ефикасности, али и трошкова самог скрининга. Подаци се прикупљају и уносе у времену и на месту где настају, попуњавањем протокола (клиничког пута) за сваког учесника у скринингу појединачно. Збирни периодични подаци прослеђују се заводима за јавно здравље и Канцеларији за скрининг у облику извештајног обрасца, било у електронском или папирном облику. За успешност скрининга неопходна је јасно дефинисана одговорност појединаца у свакој фази и квалитетна сарадња свих актера - од домова здравља, института и завода за јавно здравље, преко здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, до РФЗО-а и Министарства здравља.

Актери у скринингу У регулацији, организацији, извођењу и праћењу скрининга учествују: • Министарство здравља; • Републички фонд за здравствено осигурање; • Републичка стручна комисија; • Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“; • Канцеларија за скрининг рака; • надлежни институт/завод за јавно здравље; • дом здравља; • здравствена установа секундарног/терцијарног нивоа здравствене заштите; • локална заједница; • медији.

Дом здравља је носилац спровођења скрининга на територији за коју је основан. Канцеларија за скрининг рака  координира, организује, прати и процењује спровођење скрининга и обезбеђује едукацију и стручну подршку осталим учесницима у организованом скринингу.

Почетак организованог скрининга у Србији.

Република Србија је започела са постепеним увођењем организованог скрининга рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке од 2012. године. 

	Скрининг рака грлића материце
	Скрининг за рак грлића материце се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

 

Циљна популација: жене од 25 до 64 године живота.

Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга: на 3 године (након два негативна налаза у периоду од годину дана).

Скрининг тест: Пап тест (Папаниколау) - цитолошки брис грлића материце.

Тумачење тестова: цитоскринери и супервизори за позитивне Пап плочице у акредитованим цитолошким лабораторијама.

Завршетак циклуса скрининга:

скрининг рака грлића материце завршава се нормалним Пап тестом, а у случају абнормалног резултата Пап теста, као тријажни тест раде се колпоскопија или ХПВ тест, уколико је то могуће.

Дијагностика, лечење: болнице и клинички центри, по Водичу добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце (2012).

Прикупљање и издавање резултата: домови здравља

Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање: домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.

	Скрининг рака дојке
	Скрининг за рак дојке се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

Циљна популација: жене од 50 до 69 година живота.

Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга: на 2 године.

Скрининг тест: мамографија.

Тумачење мамографских снимака: двоструко, врше га два независна обучена радиолога.

Завршетак циклуса скрининга: процес скрининга се завршава негативним налазом мамографског снимка, односно након допунских процедура (ултразвучног прегледа дојки и циљаног мамографског снимања) код позитивног налаза мамографског снимка.

Даље дијагностичке процедуре и праћење: домови здравља, болнице, клинички центри, институти.

Прикупљање и издавање резултата: домови здравља.
Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог према препоруци радиолога, а у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дојке из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање: домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.

	Скрининг рака дебелог црева
	Скрининг за рак дебелог црева се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

Циљна популација: мушкарци и жене од 50 до 74 године живота.

Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга: на 2 године.

Скрининг тест: имунохемијски тест ( иФОБ тест).

Тумачење тестова: лабораторије у дому здравља (едуковани лабораторијски техничари/медицинске сестре).

Додатна претрага код позитивног иФОБ теста: колоноскопија.

Завршетак циклуса скрининга: процес скрининга се завршава негативним иФОБ тестом, а у случају позитивног иФОБ теста колоноскопијом и хистопатолошким налазом у случају узимања материјала у току биопсије.

Даљи третман и праћење: болнице и клинички центри.

Прикупљање и издавање резултата: домови здравља
Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи лекар у дому здравља, ау складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дебелог црева из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање: домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.