Скрининг рака дебелог црева

Позив на учешће у програму спречавања и раног откривања рака дебелог црева

У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године.

Веома једноставним тестом могуће је открити полипе из којих може настати рак. Овим тестом је могуће открити рак у почетној фази када је лечење успешно.

Стање у Србији

Зашто се јавља рак дебелог црева?

Тачан узрок настанка рака није у потпуности јасан. Најчешће се јавља као последица дејства наследних фактора и фактора средине, начина исхране и стила живота.

Фактори ризика су исхрана богата црвеним месом и животињским мастима, пушење, алкохол, гојазност и слаба физичка активност.

Ко може да оболи од рака дебелог црева?

Од рака дебелог црева може да оболи практично свако, али се он најчешће јавља код људи између 50 и 74 године старости у оба пола.

Који су симптоми рака дебелог црева?

Болест се дуго развија без видљивих тегоба. Када се знаци појаве, болест је већ узнапредовала.

Најчешћи симптоми рака дебелог црева су:

• крварење у столици,
• промене у пражњењу црева,
• болови у трбуху,
• малокрвност
• губитак телесне тежине.

шта је рано откривање рака дебелог црева?

Рано откривање (скрининг) рака дебелог црева подразумева тестирање здравих особа, без присутних симтома и знакова болести, у циљу откривања промена, најчешће полипа, које претходе настанку рака или рака у раној фази.

Полипи су доброћудне израслине у унутрашњости црева. У неким полипима временом могу да настану злоћудне промене. Време преласка доброћудне у злоћудну промену мери се годинама. Благовременим откривањем и уклањањем полипа пре него што се у њима појаве злоћудне промене, спречавамо настанак рака.

Постоји неколико начина скрининга. Тестирање узорка столице на присуство крви, која је невидљива голим оком, а која је често први знак постојања полипа или рака у дебелом цреву, најчешће је коришћена метода.

Све особе које имају од 50 до 74 године требало би да ураде тест на скривено крварење у столици.

Позитиван тест још не значи постојање рака. Особе код којих је тест позитиван упућују се на колоноскопију, како би се открио узрок крварења - доброћудни полип, малигна болест или неко друго обољење дебелог црева. Уколико је тест негативан, поново тестирање на скривено крварење у столици ради се након две године.

Имунохемијски тест за рано откривање скривене крви у столици

Рано откривање рака дебелог црева знатно увећава шансе за преживљавање пацијената. Имунохемијски тест је један од тестова који код здравих особа открива скривене трагове крви у столици као прве знакове болести.

Овај метод прегледа столице је брз, једноставан и јефтин. Спроводи га особа сама, код куће, а резултате теста тумачи лекар.

Особе код којих је тест позитиван упућује се на колоноскопију како би се утврдио узрок крварења.

Додатне информације:

1. Имунохемијски тест не открива крв која може да буде присутна у столици здравих особа.
2. Поред крварења из дебелог црева, крв у столици може да буде присутна и у неким другим стањима као што су хемороиди, крв у урину или болести желуца. Крварење из горњих партија дигестивног тракта (као нпр. у случају чира на желуцу и дванаестопалачном цреву) остаје скривено.
3. Нису сва крварења из дебелог црева узрокована туморима.
4. Код особа са позитивним тестом на окултно крварење, потребно је урадити колоноскопију.
5. Негативан резултат теста не искључује постојање крварења, јер оно може да буде повременог карактера.
6. У раним фазама бенигне промене дебелог црева некад не крваре, због чега се препоручује тестирање особа старих од 50 до 74 године сваке друге године.

шта је колоноскопија?

Како се ради колоноскопија?

Колоноскопију ради лекар савитљивом цеви дебљине прста коју уводи кроз чмар лаганим гурањем, а преко камере на врху цеви прегледа читаву дужину дебелог црева све до његовог прелаза у танко црево. Преглед се ради у адекватно опремљеној амбуланти за колоноскопију. Пацијент за време прегледа најчешће лежи на левој страни. Непосрдно пре почетка прегледа пацијенту се уводи игла у вену ради евентуалног давања лекова против болова и инфузија. Цео преглед траје у просеку 30 минута. Током прегледа у дебело црево се убацује ваздух због чега могу да се јаве грчеви у трбуху, што може изазавати непријатност или нелагоду.

Преглед је углавном безболан. Уколико се преглед ради у анестезији, потребно је повести некога у пратњи и не јести дан пре, као ни на дан самог прегледа. После прегледа већина пацијената може одмах да једе. Тај дан не треба радити.

Како се ради припрема за преглед?

Да би преглед црева био успешан, потребна је добра припрема црева. Припрема најчешће почиње два дана пре заказаног прегледа одређеним режимом исхране. Саветује се избегавање хране, на пример меса, воћа, и поврћа, хлеба, пецива и намирница са коштицама, зрнима и семенкама. Поред тога потребно је за кратко време попити више литара воде, у којој је растворен прашак за чишћење црева.

О детаљима припреме упознаће вас ваш лекар. На дан прегледа не узимати храну. Од пића је дозвољен сок од јабуке, вода и бистра супа.

Пацијент може попити своју редовну терапију, изузев појединих лекова, на које ће вас лекар упозорити.

Зашто је колоноскопија најбољи преглед дебелог црева?

Колоноскопија је најбоља дијагностичка метода прегледа дебелог црева јер омогућава најтачнији преглед целе слузокоже дебелог црева. Поред прегледа, колоноскопијом је могуће безболно уклонити полипе, па је тиме колоноскопија у бројним случајевима и дефинитивна терапија. Поред туморских промена, прегледом се могу открити и друге болести црева.  

шта су то полипи?

Полипи су доброћудне израслине на слузокожи дебелог црева. У њима временом може настати злоћудни тумор. Зато је њихово откривање и уклањање важно у спречавању рака дебелог црева. Полипи могу бити величине зрна проса до неколико центиметара. Како није увек могуће разликовати доброћудни полип од злоћудног, потребно је урадити биопсију полипа. Већина полипа се у току колоноскопије одмах уклања у целости и шаље на патохистолошки преглед. Са већих полипа прво се узима узорак ткива (биопсија), а после патохистолошке анализе процењује се начин на који ће се они одстранити. Биопсија није болна.Да се неки полип не би превидео, потребно је да црево пре прегледа буде добро прочишћено.

Које су могуће компликације колоноскопије?

Компликације колоноскопије су јако ретке. Могућа компликација јесте перфорација или цепање зида црева које може захтевати хируршку интервенцију, као и крварење које се јавља после биопсије и најчешће спонтано престаје.

За више информација обратите се вашем дому здравља.