Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да у свету са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година живи 53,5 милиона људи. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
 

Глобално оптерећење раком у свету 

Према проценама, у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, мање преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

Водеће локализације рака у свету 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету, затим рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола.

Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у  оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак грлића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%). 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти: у развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, али овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. 

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, орофарингса и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. 

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. 

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). 

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованима (3,4%) и ванградским становништвом (3,8%).

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
 

Рано откривање 

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
 

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. 

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
 

Више информација на:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en




 

Светска здравствена организација (СЗО) са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) чији је циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. 

Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа  и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Због касно постављене дијагнозе и неопходности дуготрајног лечења и неге, у овим земљама се региструје повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу. 

Водеће локализације рака у оболевању и у умирању у свету су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса.

Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора. 

Према смерницама СЗО потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница СЗО за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару;

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника;

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.


Линк (пдф формат):
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији



 

У оквиру обележавања  марта - месеца борбе против рака дебелог црева 10. марта 2017. године, Координатор за скрининг колоректалног карцинома доц. др Душица Банковић Лазаревић и председник Републичке стручне комисије за праћење спровођења организованог скрининга колоректалног карцинома Академик проф. др Зоран Кривокапић, посетили су Дом здравља Шабац, који спроводи организовани скрининг колоректалног карцинома од 2015. године.


 
Академик Кривокапић са директором дома здравља др Бранком Вујковићем уручио је признање најуспешнијој докторки у спровођењу организованог скрининга колоректалног карцинома др Јелици Кампић Спировски.
У препуној сали позоришта у Шапцу Академик Кривокапић лекарима здравстених установа из Шапца одржао је предавање са темом: ,,Карцином дебелог црева: етиологија, дијагноза и превенција", а доц. др Душица Банковић Лазаревић, координатор за скрининг колоректалног карцинома говорила је на тему : ,,Резултати организованог скрининга  колоректалног карцинома у Србији”.
У Србији колоректални карцином представља веома значајан јавно-здравствени проблем због високе учесталости и велике смртности у популацији. Колоректални карцином је друга локализација карцинома по учесталости у оболевању код мушкарца и жена, док је у погледу умирања друга локализација код мушкараца а трећа локализација карцинома код жена: после карцинома дојке и карцинома плућа.
Организовани скрининг колоректалног карцинома наилази на добар одзив циљне популације  и очекујемо  већи  обухват циљне популације  и Фоб тестирањем у наредним циклусима, како би се унапредило здравље становништва из ове области у Србији.  




 

Др сци. Урош Ракић самостални стручни сарадник - пројектант у Канцеларији за скрининг рака, представник Канцеларије за скрининг рака у овим пројектним активностима, учествовао је на састанку WP 9 Working Group - Meeting CANCON Work Package 9 Cancer Screening - Kick-out meeting in Helsinki on the 1-2 December 2016, in Hilton Hotel Kalastajatorppa, Helsinki.
 

Резиме састанка је тренутни статус скрининг  програма рака широм ЕУ у односу на фазу имплементације и трајање програма. На састанку су излагали о препрекама и решењима у организованом скринингу рака дојке, скринингу рака грлића материце и о колоректалном карциному у својим земљама  представници из Финске, Шведске, Уједињеног Краљевства, Француске, Норвешке, Пољске, Шпаније и Бугарске. Расправљани су управни и организациони аспекти скрининга.
 

Посебан фокус дат је  евалуацији скрининг програма, са темама које укључују и перфомансе и ефикасност, здравствено економским перспективама, о односима и комуникацији са доносиоцима одлука, другим интересним групама  и општом популацијом.

Једна од тема била је потенцијално увођење нових скрининг програма.

Др сци. Урош Ракић био је модератор: Session 4 "Implementation, conclusions and further actions based on CanCon recommendations." Излагао је на тему: "Barriers in implementing Cancon recommendations in EU Member States and how try to overcome them".

Др сци. Урош Ракић самостални стручни сарадник - пројектант у Канцеларији за скрининг рака, представник Канцеларије за скрининг рака у овим пројектним активностима, учествовао је на састанку CANCON STAKEHOLDER FORUM -  "Promoting quality in cancer control: different dimensions, compelling challenges" and "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control",  Rome, 15-16 September 2016. Састанак је организован у италијанском министарству здравља, Lungotevere Ripa 1, 00153 Rome, Italy.

Конференција је одржана у партнерству CanCon радних група, италијанског Министарства здравља, Европске коалиције оболелих од рака (ECPC), и Удружења Европске Лиге за рак (ECL).

Састанак је укључио теме које се односе на тренутни статус скрининг програма широм ЕУ у односу на фазу имплементације и времена рада програма. Расправљани су управни и организациони аспекти скрининга. Посебан фокус је дат  евалуацији програма и истраживањима, као и примени нових технологија, и доступности нових лекова. Теме су укључивале перфомансе и ефикасност, здравствено-економске перспективе, користи и штету у односима и комуникацији са доносиоцима одлука, другим интересним групама  и општом популацијом.

Резиме састанка је тренутни статус скрининг  програма рака широм ЕУ у односу на фазу имплементације и трајање програма. Циљ обе конференције је да створи политички дијалог о томе како стручњаци могу да сарађују широм Европе у настојању да се смање неједнакости у лечењу рака, и то у политикама превенције, приступу иновацијама, и приступу програмима рехабилитације. Крајњи циљ је да се подигне опстанак оболелих од рака и смањује смртност од рака уз побољшање квалитета живота пацијената оболелих од рака и преживелих широм Европе. Расправљани су управни и организациони аспекти скрининга.

Другог дана конференција "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control” ("Италија и ЕУ: политика Дијалози у контроли рака") окупила је чланове Европског и Италијанског парламента и ЕУ експерата.  Разговарало се  о имплементацији и процени политике и бриге о оболелима од рака.

Први део конференције био је округли сто у организацији чланова Европског парламента за борбу против рака (MAC). Фокус је био на две критичне тачке: превенција и иновације као два важна пута за успешну контролу рака.

Посебан фокус дат је  евалуацији скрининг програма рака, са темама које укључују и перфомансе и ефикасност, здравствено-економске перспективе, о односима и комуникацији са доносиоцима одлука, другим интересним групама  и општом популацијом.

Спровођење препорука CanCon пројекта у земљама чланицама ЕУ и шире ће бити следећи корак за успешну заједничку акцију.

Cancer Control Joint Action - CanCon пројектни тим  и Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”,  Канцеларија за скрининг рака, су отпочели сарадњу (од 25.09.2015 године).

CanCon пројекат има за циљ да допринесе на различите начине смањењу оболевања од рака како у земљама ЕУ тако и другим подручјима избором различитих успешних превентивних и других стратегија. Активности CanCon пројекта усмерене су на препоруке за унапређење  спровођења мера за продужење преживљавања и смањење смртности од малигних болести.

Osnovni ciljevi projektnih aktivnosti CanCon су:

• Analiza i preporuke mera prevencije i ranog otkrivanja raka
• Poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite obolelih od raka;
  Obezbeđivanje reintegracije obolelih i/ili  palijativnog zbrinjavanja obolelih i smanjenje nejednakosti u pružanju zdravstvene zaštite na različitim nivoima kontrole raka na terenu.

Jedan od veoma značajnih ciljeva projekta je i izrada evropskog vodiča dobre prakse o unapređenju kvaliteta u sveobuhvatnoj kontroli raka, koji se može  primenjivati u različitim državama i sistemima zdravstvene zaštite.

Projekat CanCon ће помоћи партнерима укљученим у заједничке активности,  у дефинисању  националних програма на основу израђеног водича добре праксе у овој области.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”  i Kancelarija za skrining raka su uključeni u radni paket 9 (Work package 9 - Screening WP 9). Овај пакет се базира на стварању  смерница и принципа добре праксе у планирању, имплементацији, управљању и евалуацији активности у области раног откривања - скрининга рака, значајног дела активности у оквиру националних политика контроле рака.

Predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima je dr sci. Uroš Rakić, samostalni stručni saradnik - projektant, koji je uzeo učešće na sastanku održanom u Zagrebu, 17-18 septembra 2015.godine.

Др сци. Урош Ракић самостални стручни сарадник - пројектант у Канцеларији за скрининг рака, представио је на састанку WP 9 WORKING GROUP MEETING ON BREAST CANCER SCREENING , Загреб, Хрватска, 17-18 септембар,  презентацију ORGANIZED BREAST CANCER SCREENING IN THE REPUBLIC OF SERBIA . Састанак је организован у House of Europe  (Представништво Европске комисије у Републици Хрватској), Аугуста Цесарца 2, Загреб, Република Хрватска.

Резиме састанка је тренутни статус скрининг  програма рака дојке широм EU у односу на фазу имплементације и трајање програма. На састанку су излагали о организованом скринингу рака дојке у својим земљама  представници из Хрватске, Немачке, Италије, Норвешке, Литваније, Финске, Бугарске и Србије. Расправљани су управни и организациони аспекти скрининга.

Посебан фокус дат је  евалуацији скрининг програма рака дојке, са темама које укључују и перфомансе и ефикасност, здравствено економским перспективама, о односима и комуникацији са доносиоцима одлука, другим интересним групама  и општом популацијом.

У оквиру Епидемиолошке секције  Српског лекарског друштва организован  је Стручни састанак у Београду,  у уторак 31.марта 2015.године, у 12 часова у улици Џорџа Вашингтона 19. Др сци. Урош Ракић из Канцеларије за скрининг рака  је изложио могућности примене ГИС-а у јавном здрављу. Тема предавања је била “Примена географских информационих система у епидемиологији”. Програм је  акредитован одлуком Здравственог савета Републике Србије  под редним бројем А-1-896/15. Представљене су могућности и ефикасност употребе географског информационог система (ГИС) у анализи просторне дистрибуције заразних и незаразних  болести.  

Дана 27.10.2014. године у организацији Канцеларије за скрининг рака у склопу КМЕ одржан је Курс под називом “Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији ”акредитован под бројем А-1-668/14. Курсу је присуствовао велики број здравствених радника, који су имали прилику да унапреде своје знање о епидемиолошким карактеристикама малигних болести у Србији и организованом скринингу карцинома дојке, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома у нашој земљи и појединим Европским земљама. Предавања су одржали чланови Канцеларије за скрининг рака и др Снежана Живковић из Центра за превенцију и контролу незаразних болести.

Непосредно по завршетку Првог светског рата, оснивањем посебног државног органа, Министарства народног здравља (1919) и њеног стручног саветодавног органа - Сталне епидемијске комисије којом је председавао др Милан Јовановић Батут (1847-1940), започињу припреме за формирање првих превентивних установа. Од пресудног значаја за развој целокупне превентивне делатности у тадашњој држави имало је формирање Централног хигијенског завода у Београду (ЦХЗ).

Предлог за оснивање „великог Бактериолошко-хигијенског завода у Београду” дао је представник Министарства војске у Сталној епидемијској комисији, санитетски пуковник др Лазар Генчић (1868-1942). О оснивању овакве установе веома активно је расправљало и Хигијенско одељење Министарства народног здравља, чији је начелник био др Андрија Штампар (1888-1958). На основу Закона о устројству Министарства народног здравља и Закона о оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести од 25. новембра 1921. донешен је Правилник о оснивању и организацији Централног хигијенског завода од 15. октобра 1924, X Бр. 46447 у којем се каже: „Завод је средиште целокупне хигијенске службе у држави и све хигијенске установе у држави подређене су њему”. Ступио је на снагу 25. октобра 1924. године обнародовањем у „Службеним новинама” (стр. 6) и представља први формално утврђени законски акт о Централном хигијенском заводу. Од оснивања па све до 1937. године (када одлази на дужност начелника санитетског одељења Министарства народног здравља) Централним хигијенским заводом руководио као првоизабрани управник др Стеван Иванић (1884-1948), некадашњи шеф Сталне бактериолошке станице.

Зграда Централног хигијенског завода сазидана је у болничком кругу по узору на сличне установе у Европи, највећим делом средствима из буџета, а у висини од девет милиона динара. Рокфелерова фондација из Америке, која је помагала подизање сличних бројних превентивних установа у целом свету и њихово опремање, обезбеђивала средстава за специјализацију стручњака у области превентивне медицине и разне хуманитарне акције за време Првог светског рата, поклонила је средства Централном хигијенском за опремање лабораторија.

По угледу на овакве установе у свету већ 1926. настао је први књижни фонд будуће узорне библиотеке, спајањем већ створених приручних библиотека установа које су у самом почетку ушле у састав Завода: Бактериолошке лабораторије, Лабораторије за тропске болести и Института за социјалну медицину.

Године 1969. године у част обележавања 50 година организоване превентивне службе код нас формирањем Сталне епидемијске комисије (1919), откривена је биста др Милана Јовановића Батута у холу установе. Некадашњи Централни хигијенски завод за деведесет година од оснивања доживео је више трансформација мењајући назив. Од 1979. године а на предлог посебне Комисије истакнутих лекара са поносом носи име др Милана Јовановића Батута. Познато је да није било значајнијег посла у држави везаног за здравље народа, а да у њему др Милан Јовановић Батут није учествовао. Овај здравствени просветитељ био је професор судске медицине и хигијене на некадашњој Великој школи у Београду и први декан Медицинског факултета у Београду (1920), најзаслужнији за његово оснивање. Истовремено је лично много допринео у погледу здравственог законодавства и раду Министарства здравља тадашње државе.

Година 2014. је значајна - деведесета годишњица од оснивања некадашњег Централног хигијенског завода а данашњег Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, националне установе у области превентивне медицине. У години јубилеја установе која носи име једног од најзаслужнијих наших лекара уопште подсетимо се да је о његовом деведесетом рођендану 1937. објављен у Прагу рад њему у част, а под насловом „Патријарх здравствене културе”. Било је то још једно у низу бројних највиших признања и одликивања поред четири почасна доктората које је др Милан Јовановић Батут својим радом у борби за народно здравље заслужено а за живота примио. Нама преостаје да радећи на пољу превентивне медицине у установи његовог имена као некада он „враћамо дуг своме народу”.

Срећан рођендан - Сајт Канцеларије за скрининг рака слави 21. октобра, 2014.   годину дана рада.

Сајт  Канцеларије за скрининг  рака је посетило у току прве  године рада 21 883 посетилаца, из 96 земаља и 726 градова из целог света!

На први рођендан, желео бих да се захвалим свима који подржавају овај сајт и прате наш рад.

Урош Ракић

КМЕ - А-1-668/14 Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији (6 бодова)

27. октобра 2014. године у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"  

КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА

Курс који је акредитован код Здравственог савета Србије под бројем А-1-668/14 под називом Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији.

Похађање курса је бесплатно и доноси 6 бодова сваком учеснику. Курс је акредитован  код Здравственог савета Србије за здравствене раднике и сараднике (лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари, медицинске сестре, здравствени техничари, здравствени сарадници). Добродошли!

Преузмите оба фајла са сајта:

           ПРИЈАВУ ЗА КМЕ

        ПРОГРАМ КМЕ

Пријаву за курс попуните и пошаљите Канцеларији за скрининг рака на

e-mail: skrining@batut.org.rs

Решите тест који је акредитован код Здравственог савета Србије под бројем А-1-620/14 под називом Рано откривање рака - скрининг малигних болести.

Проверите своје познавање спровођења организованих скрининга/раног откривања малигних болести.

Тестирање је бесплатно и доноси 3 бода. Тест је намењен здравственим радницима и сарадницима (лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари, медицинске сестре, здравствени техничари, друго).

Прочитајте инструкције за попуњавање теста и добијање бодова за КМЕ.

       Преузмите оба фајла са сајта:

           ПРИЈАВА

         ТЕСТ

Преузете фајлове и попуните - попуните пријаву за решавање онлајн теста и сачувајте, на питања из теста одговорите укључујући и питања из евалуационог упитника (последњих 5 питања)

Попуњена два документа (тест и пријаву) пошаљите на e-mail: skrining@batut.org.rs

Потврду о успешно положеном тесту добићете са e-mail:  Канцеларије.

Желимо Вам да тест решите успешно и да добијете најмање 23 поена колико је неопходно за позитиван  резултат. Сваки тачан одговор доноси један поен.

Литература коју можете користити налази се на сајту Канцеларије за скрининг рака у фолдеру документа (Уредба, Програми, Водичи добре праксе)

КМЕ - А-1-668/14 Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији (6 бодова)

26. јуна 2014. године

КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА

Курс који је акредитован код Здравственог савета Србије под бројем А-1-668/14 под називом Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији.

Континуирана медицинска едукација ће се одрзати 26. јуна 2014 године у просторијама Завода за јавно здравље Шабац, са почетком у 10 часова.

Похађање курса је бесплатно и доноси 6 бодова сваком учеснику. Курс је акредитован  код Здравственог савета Србије за здравствене раднике и сараднике (лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари, медицинске сестре, здравствени техничари, здравствени сарадници). Добродошли!

Преузмите фајл са сајта:

        ПРОГРАМ КМЕ

Можете се пријавити  за похађање курса на емаил Канцеларије за скрининг рака на

e-mail: skrining@batut.org.rs

Дана 26.05.2014. године у организацији Канцеларије за скрининг рака одржан је Курс у склопу КМЕ, акредитован под бројем А-1-668/14 и називом “Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији”.

Курсу су присуствовали здравствени радници и сарадници из здравствених установа са територије Републике Србије.

Предавања су одржали др Снежана Живковић из Центра за превенцију и контролу незаразних болести као и.чланови Канцеларије за скрининг рака са темама о скринингу карцинома дојке, грлића материце и колоректалног карцинома у нашој земљи као и у неким земљама Европе (Француска, Финска и Велика Британија).

КМЕ - А-1-668/14 Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији (6 бодова)

26. мај 2014. године

КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА

Курс који је акредитован код Здравственог савета Србије под бројем А-1-668/14 под називом Национални програм организованог скрининга малигних болести у Србији.

Похађање курса је бесплатно и доноси 6 бодова сваком учеснику. Курс је акредитован  код Здравственог савета Србије за здравствене раднике и сараднике (лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари, медицинске сестре, здравствени техничари, здравствени сарадници). Добродошли!

Преузмите оба фајла са сајта:

           ПРИЈАВУ ЗА КМЕ

        ПРОГРАМ КМЕ

Пријаву за курс попуните и пошаљите Канцеларији за скрининг рака на

e-mail: skrining@batut.org.rs

Руководећи  се успехом прошлогодишње кампање, 4. фебруар 2014. године, Светски дан борбе против рака се фокусира на циљ број 5 из Светске декларације о раку “Смањимо стигматизације и расветлимо заблуде о раку”, са кључном поруком “Разоткријмо заблуде о раку”.

Још увек постоји много заблуда о раку тако да овај дан представља добру прилику да се заблуде о њему разоткрију. Подизање свести и едукација о раку, како појединаца, заједнице, тако и доносиоца одлука, довешће до позитивних промена у систему онколошке здравствене заштите.

4. фебруара 2014. године фокусирамо се на разоткривање четири кључне заблуде!

Зашто је значајан светски дан борбе против рака?

Оболевање и умирање од рака у свету је попримило облик епидемије која наставља да расте. Ако се предузму одлучне мере како би се достигао циљ “25 до 25” Светске здравствене организације (смањење превремене смртности у узрасту од 30 до 69 година, од незаразних болести за 25% до 2025. године), могло би бити спашено 1,5 милион живота изгубљених због рака годишње.

У свету сваке године 7,6 милиона људи умре од рака, од којих 4 милиона превремено. Уколико се не предузму хитне мере за подизање свести људи о овој болести и не развију програми или стратегије које се односе на рак, до 2025. године,  процена је да ће се број превремених смрти услед рака повећати за 50% и износити 6 милиона смртних исхода годишње.

Светски дан борбе против рака је идеална прилика да се  разоткрију заблуде о раку кроз ширење образовања и знања о овој болести.

www.worldcancerday.org

Влада Републике Србије је 16.08.2013. године донела Уредбе о националним програмима раног откривања карцинома дојке, карцинома грлића материце и  колоректалног карцинома:

• Уредба о Националном програму раног откривања карцинома дојке.
• Уредба о Националном програму раног откривања карцинома грлића материце.
• Уредба о Националном програму раног откривања колоректалног карцинома.

 Ове уредбе су ступиле на снагу 24.08.2013.године. Интегралнни делови три појединачне уредбе су национални програми раног откривања карцинома дојке, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома. 

Представници ЕУРОМЕД пројектног тима за скрининг су у тродневној посети Србији представили организацију скрининг програма у земљама чланицама ЕУРОМЕД асоцијације и упознали се са програмима организованог скрининга рака дојке, грлића материце и дебелог црева у Србији.

Током тродневне посете представнике ЕУРОМЕД пројектног тима су примили представници Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Канцеларије за скрининг рака, као и представници пројекта ЕУ „ Подршка увођењу Националног програма за рано откривање рака у Србији“.

Скуп је отворио помоћник министра из сектора за европске интеграције и међународну сарадњу, проф др Берислав Векић, након чега су се присутнима обратили представници ЕУРОМЕД пројектног тима за скрининг др Ливиа Гиордано, др Луиги Бисанти и Лина Јарамилло, који су представили ЕУРОМЕД асоцијацију и начин организовања скрининга рака грлића материце у различитим регионима Италије.

Директор Института за јавно здравље Србије прим. др. сци. мед. Драган Илић поздравио је све присутне и одржао презентацију на тему „Управљања скринингом рака грлића материце у Србији“.

Присутнима се након тога обратила др Снежана Жујковић, координатор за скрининг рака грлића материце пројекта Европске Уније „ Подршка увођењу Националног програма за рано откривање рака у Србији“, која је представила резултате пројекта на пољу скрининга рака грлића материце.

Национални координатор за скрининг рака грлића материце, Канцеларије за скрининг рака, Института за јавно здравље Србије, др Бојана Милошевић упознала је све присутне са Националним програмом за скрининг рака грлића материце, након чега су колеге из Канцеларије за скрининг рака, др Тамара Наумовић, др сци Урош Ракић и др Клаудиа Кравић представили индикаторе за

скрининг рака грлића материце, начин сакупљања података у скринингу и ИТ систем, као и досадашње резултате скрининга рака грлића материце у Србији.

Представници Дома здравља Палилула и Дома здравља Крушевац, др Јованка Ђаконовић и др Весна Гајић, као и др Милош Михајловић, спец. патологије, из Здравственог центра Крушевац представили су резултате скрининга рака грлића материце у својим установама. Упознали су све присутне са начином организације и реализације скрининга на терену.

Другог дана скупа присутнима се обратио проф др Живко Перишић из ГАК „Народни фронт“ који је говорио о превенцији и скринингу рака грлића матрице у Србији и представио Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце.

Др Наташа Милићевић је презентовала палијативно збрињавање и психолошку подршку за онколошке болеснике у Србији, након чега је Др Драгана Атанасијевић из Републичког фонда за здравствено осигурање говорила о начинима финансирања националног програма за рано откривање рака грлића материце у Србији.

Након излагања дискутовало се о приоритетима, изазовима и могућим критичким тачкама скрининга, као и начинима за њихово превазилажење. Представници Еуромед пројекта су изнели своја искуства у погледу организовања и финансирања скрининга рака грлића материце у Италији.

Скуп је завршен посетом цитолошкој лабораторији КБЦ Земун и Дома здравља „Др Симо Милошевић“ Чукарица, након чега су на састанку у Институту за јавно здравље Србије „ Др Милан Јовановић Батут“  општим закључцима са скупа договорени начини будуће међусобне сарадње.

Пројектом Министарства здравља „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу” - ДИЛС, финансираном из кредита Светске банке, у домовима здравља широм Србије, ангажовано је 60 младих лекара. Они су распоређени у 40 домова здравља и бавиће се превенцијом карцинома, кардиоваскуларних болести, дијабетеса и подизањем нивоа знања о здрављу грађана Републике Србије.  

Др Тамара Наумовић и др Марко Вељковић из Националне канцеларије за скрининг рака, Института за јавно здравље Србије,  учествовали су у едукацији „Млади лекари као подршка здравственим активностима у заједници” која је одржана од 24.7.2013 до 26.7.2013. године у Београду. Наведени стручњаци изложили су теме о скрининзима рака дојке и рака дебелог црева.

Др Марко Вељковић одржао је предавање на тему скрининга рака дебелог црева. Младе колеге могле су да чују о значају извођења скрининга рака дебелог црева, о начину спровођења скрининга у здравственим установама и да се упознају са досадашњим резултатима програма.

Др Тамара Наумовић говорила је о методологији извођења скрининга рака дојке са посебним освртом на кораке везане за могуће различите налазе на мамографским снимцима, што је од посебног значаја за сваку учесницу скрининга, али и од професионалног значаја за самог лекара.

Надамо се да ће у сарадњи са Канцеларијом за скрининг рака млади лекари успети да обезбеде и успешно спроведу програме организованог националног скрининга.