29. април 2026.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), од краја 2024. године до јула 2025. године, организовао је бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена на територији два града – Београда и Ниша.

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест је спроведено у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце и присуства латентне инфекције слузокоже грлићa материце изазване ХПВ-ом.

Поред ПАП теста, којим се откривају промене на ћелијама слузокоже грлића материце (прегледом под микроскопом) радио се и ХПВ тест, којим се детектује присуство Хуманог папилома вируса, применом методе молекуларне дијагностике („PCR“ методом). Ово тестирање је изузетно значајно, јер је управо дуготрајна инфекција високоризичним типовима Хуманог папилома вируса главни узрочник рака грлића материце (у више од 95% случајева).

Тестирано је укупно 10.000 жена. У Дому здравља Ниш, где се тестирање спроводило од краја децембра 2024. године, тестирано је 6.200 жена, док је у Београду је тестирано 3.800 жена на следећим локацијама: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ и Дом здравља Вождовац.

Тестирање је било намењено свим женама узраста од 30 до 65 година, изузев трудница, жена које никада нису имале сексуални однос, жена које су на лечењу од рака грлића материце и жена којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце.

Жене циљне популације су позиване на бесплатно тестирање путем јавног медијског позива, без претходног заказивања, уз лични документ.

Резултати овог истраживања показују да је од 10.000 тестираних позитиван ХПВ налаз имало 13%, а позитиван цитолошки налаз 3,7% жена.

Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2% тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста).

У оквиру овог истраживања спроведено је тестирање на 14 високоризичних типова ХПВ-а, односно на типове који имају доказану повезаност са развојем рака грлића материце. Тест који се користио, обезбеђује специфичну идентификацију типова ХПВ16 и ХПВ18, док истовремено детектује 12 високоризичних типова и приказује их као групни резултат.

Спроведено истраживање представља значајну подршку програму организованог скрининга рака грлића материце. Тестирање 10.000 жена ХПВ тестовима и ПАП прегледима, као и резултати истраживања, допринели су јачању скрининг програма кроз повећање обухвата тестираних жена, подизању свести о значају редовних превентивних прегледа и представљају подршку планирању нових превентивних стратегија. Сазнање да и без икаквих симптома и знакова болести треба обавити превентивни преглед, јер ХПВ инфекција може бити присутна, представља препоруку да свака жена у свом личном календару превенције одреди датум за преглед у циљу превенције рака грлића материце и чувања квалитета живота.

У Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, односно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије, и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије. Узорковање се може обавити у Одсеку за пријем узорака Центра за микробиологију сваког радног дана од 7 до 10 часова и суботом од 8 до 10 часова.               

У више од 100 земаља у свету, ХПВ тест се примењује у организованом скринингу као примарни скрининг тест или као део пилот активности у циљу потенцијалне имлементације ХПВ теста у организовани програм скрининга рака грлића материце. Пилот пројекат који је реализован у Србији пример је да стручна јавност иде у корак са препорукама релевантних професионалних организација и Светске здравствене организације (СЗО), усмерених да ХПВ тест буде примарни скриниг тест у националном програму.  

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од рака грлића материце преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.