Mart je mesec kada se mnogobrojnim aktivnostima obeležava 20. mart – Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Na taj način se skreće pažnja javnosti na raspostranjenost bolesti i na podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda u ranom otkrivanju bolesti.

Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva. Samim načinom lečenja, koje je kraće i efikasnije, podiže se kvalitet života obolelih i lečenih žena.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. Prema najnovijim procenama SZO i Međunarodne agencije za istraživanje raka, samo u Evropi je obolelo više od pola miliona žena od raka dojke. Procenjena stopa obolevanja u Evropi je iznosila 74,4/100.000 žena. Srbija se sa procenjenim stopama nalazi na 20. mestu u odnosu na 40 evropskih zemalja. Žene u Srbiji se nalaze u srednjem riziku obolevanja od ove vodeće maligne lokalizacije.

Prema istim procenama, 137.000 žena je umrlo u Evropi od raka dojke i procenjena stopa mortaliteta iznosila je 14,9/100.000. Žene u Srbiji nalaze se u visokom riziku umiranja od raka dojke. Srbija se sa procenjenim stopama mortaliteta u odnosu na 40 evropskih zemalja nalazi na prvom, odnosno drugom mestu zajedno sa Crnom Gorom.

Karcinom dojke je i u Srbiji najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U prethodnom petogodišnjem periodu u proseku svake godine se registruje oko 4500 novoobolelih žena. U istom periodu, u proseku su od karcinoma dojke umrle 1723 žene.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji, 2020. godine registrovano je 4368 novoobolelih i 1782 umrle žene od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 64,5 na 100.000, a stopa umiranja 20,3 na 100.000 žena. Žene u Srbiji se prema procenama Globalne inicijative za karcinom dojke Svetske zdravstvene organizacije (WHO Global Breast Cancer Initiative) nalaze u srednjem riziku obolevanja i visokom riziku od umiranja od ove maligne lokalizacije.

Rak dojke se češće javlja u uzrastu posle 40. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu 75 i više godina.

U poslednjih pet godina uprkos varijacijacijama u stopama incidencije i mortaliteta registruje se blago smanjenje stopa obolevanja i umiranja od raka dojke kod žena.

Kako bi se smanjio mortalitet od karcinoma dojke i opterećenje društva ovom bolešću potrebni su sveobuhvatni napori i javnozdravstvene mere za kontrolu raka, počevši od primarne prevencije, preko ranog otkrivanja bolesti i skrininga, pa do pravovremenog lečenja žena obolelih od ove bolesti.

Rak dojke je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji. Meren godinama izgubljenog života rak dojke je na 3. mestu kao uzrok smrti kod žena starosti 45–64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, pa su dometi primarne prevencije, u tom smislu, limitirani. Imajući tu vrstu ograničenja u vidu, kao jedino dokazano efikasno rešenje za smanjenje stope umiranja od ove bolesti nameće se njeno rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija. Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
 

Povodom obeležavanja 20. marta, Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, u saradnji sa Fondom B92 i uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kompanija Avon organizovala je panel na temu „Podrška onkološkim pacijentkinjama na putu ka roditeljstvu”.

Očuvanje plodnosti i planiranje porodice nakon lečenja maligne bolesti je moguće i predstavlja realan cilj mladih žena sa dijagnostikovanim rakom dojke u ranom stadijumu. Zato je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) usvojio Pravilnik kojim se obolelima od malignih bolesti omogućava zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona pre početka lečenja, o trošku RFZO-a, što će početi da se primenjuje kada Ministarstvo zdravlja da saglasnost na Pravilnik.

„Na ovom predlogu smo počeli da radimo još za vreme korone, ali je pandemija to nažalost usporila. Važno je napomenuti da ovo nije samo inicijativa za zamrzavanje genetskog materijala. Zaokružili smo ciklus i omogućili smo pacijentima koji uđu u ovaj proces da uđu i u proces vantelesne oplodnje o trošku države”, izjavila Ivana Đunisijević iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ova odluka je od krucijalnog značaja za sve žene koje se suočavaju sa karcinomom dojke. Ovakva bolest, kao i njeno lečenje može dovesti do steriliteta, što stvara dodatan psihološki pritisak, posebno na žene koje se u trenutku otkrivanja bolesti još uvek nisu ostvarile kao majke. U takvoj situaciji žene vode dvostruku bitku –  bitku za život i bitku za potomstvo.

„Ciljevi Ministarstva zdravlja su unapređivanje dijagnostike i poboljšanje lečenja. Na ovom putu svi uvek imaju podršku. Brinemo o svojim pacijentima, posebno o primarnoj grupi pacijenata, poput onih koji su oboleli od malignih bolesti. Mislim da o tome govori i činjenica da danas više, prema našim saznanjima, ne postoji lista čekanja za zračenje, dok je ranije ta lista postojala. U budućnosti planiramo da nastavimo sa ulaganjima, kako u dijagnostičku i opremu za lečenje tako i u stručni kadar i u akte”, rekla je Slađana Đukić, pomoćnica ministra za zdravstveno osiguranje.
 

Učesnici panela „Podrška onkološkim pacijentkinjama na putu ka roditeljstvu”
 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” rak dojke predstavlja vodeći maligni tumor kada je reč o obolevanju i umiranju žena u Srbiji, iako se pravovremenom dijagnostikom i adekvatnom terapijom može u potpunosti izlečiti. Prema poslednjim podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije tokom jedne godine registrovana je 4561 novoobolela žena, a nažalost 1691 žena izgubila je bitku za život. Zbog toga je pravovremeni redovni pregled zaista važan za sve žene.

„Mamografija je radiografski pregled tkiva dojke i predstavlja zlatni standard u dijagnostici raka dojke. Takođe, mamografija je pregled koji je način sekundarne prevenicije – ranog otkivanja ove bolesti u skrining programu. Primarno, u okviru skining programa mamografiju treba da uradi jednom tokom dve godine svaka žena životne dobi od 50 do 69 godina prema preporukama Međunarodne agenicije za kontrolu raka”, rekla je prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Tradicionalno u okviru panela povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, Avon je Priznanje za životno delo ove godine dodelio dr sc. med. Mirjani Branković-Magić, genetičarki, naučnoj savetnici i predsednici Evropa Dona Srbija organizacije.

„Jedna od najznačajnih aktivnosti u kompaniji Avon, već skoro dve decenije, jeste Akcija za borbu protiv raka dojke. Ponosna sam što nas upravo žene prepoznaju kao brend i zajednicu koja ih osnažuje i brine o njima! Odgovorno i udruženo šaljemo snažnu poruku svima – rak dojke je izlečiv u 90% slučajeva, samo ukoliko se redovnim pregledima otkrije na vreme. Nacionalni dan borbe protiv raka dojke je idealna prilika da podsetim žene da zakažu svoj pregled već danas, jer to je zaista najvažnije!”, rekla je Milica Savinšek, PR i advertajzing supervizor kompanije Avon za Adriatik region.

Isticanjem roze vrpce, podršku obeležavanju Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke pružiće televizije i štampani mediji, a Avalski toranj i važni objekti u Novom Sadu biće osvetljeni roze bojom.
 

„Hajde da imamo vremena za pregled”

Mobilni mamograf u organizaciji Instituta za javno zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a uz podršku Ministarstva zdravlja, kompanije Grand kafa i Fonda B92, od utorka, 7. marta 2023. godine, nastavlja sa radom u Beogradu. 

Sve zainteresovane žene preglede mogu zakazati od ponedeljka, 6. marta, radnim danima od 8:30 do 14:30 časova putem telefona 060/7171523 i 060/7171969, do popune termina. 

Zakazani pregledi u mobilnom mamografu obavljaće se svakog dana od 9 do 19 časova na  Kalemegdanu (Carigradski drum, ulaz iz pravca Uzun Mirkove ulice). 

Mamografije u mobilnom mamografu namenjene su ženama životne dobi od 45 do 69 godina, koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, kao i ženama posle 40. godine, koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke.

Radi se o jednostavnom, bezbolnom i kratkom rendgenskom pregledu tkiva dojke koji traje oko 10 minuta. Mamografija se obavlja u cilju kontrole zdravlja i podrazumeva pregled žena, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, a u cilju ranog otrkivanja raka dojke. 

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstvo zdravlja, uz podršku Grand kafe i Fonda B92, 2021. godine pokrenuli su kampanju „Hajde da imamo vremena za pregled – Ne gledaj u šolju pregledaj se”, sa ciljem podizanja svesti žena o važnosti rane dijagnostike i redovnih medicinskih pregleda.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije, u Srbiji je u 2020. godini od malignih tumora dojke obolelo 4368 žena, dok su nažalost život izgubile 1782 žene. 

Pravovremeni pregledi u 90% slučajeva dovode do pozitivnih ishoda lečenja raka dojke i očuvanja kvaliteta života obolelih žena.

 

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Sa druge strane, preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice. Novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
 

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2020. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i blizu dve trećine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,8% novih slučajeva raka i 19,6% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 20,9% novoobolelih i 14,2% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (58,3%; 49,3%) i Africi (7,1%; 5,7%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
 

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (14,1%) i kolorektalni karcinom (10,6%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%), a slede ga rak pluća (13,7%) i rak debelog creva (9,5%).
 

Prevencija i rano otkrivanje

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, oro i hipofaringsa, laringsa i jednjaka, a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice.

Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Sebije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM), bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

Istraživanje zdravlja omogućava procenu fizičke aktivnosti povezane sa radnim aktivnostima, prevozom/kretanjem do posla i onu koja se obavlja u slobodno vreme.

Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost. 

Obavljanje fizičke aktivnosti koja nije vezana za radne aktivnosti, u trajanju od 10 minuta u kontinuitetu, bar jednom nedeljno, u Istraživanju 2019. prijavilo je 93,8% stanovnika Srbije (hodanje prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta), 93,2%, vožnju bicikla prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta, 23,2% fitnes, sport ili rekreaciju 13,8% i intenzivnu fizičku aktivnost namenjenu jačanju mišića 7,2%. 

U Srbiji je u 2019. godini svakodnevno hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% stanovnika. Svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta je bila zastupljena kod 9,0% stanovnika. Fitnesom, sportom ili rekreacijom bar 10 minuta najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Srbije. Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastupljenija kod muškaraca (11,0% se rekreira bar tri puta nedeljno) nego kod žena (6,9%). 

Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanim (3,4%) i vangradskim stanovništvnom (3,8%).

Makar jednom u toku nedelje, u poslednjih 12 meseci, ekscesivno je pilo (više od šest alkoholnih pića u jednoj prilici) 1,7% stanovništva Srbije (3,2% muškaraca i 0,3% žena). Barem jednom mesečno ekscesivno je pilo 18,3% muškaraca i 4,5% žena, odnosno ukupno 10,9% stanovništva, što je prema dostupnim podacima niži procenat od proseka EU. Zabrinjava podatak da je svaki šesti (15,1%) adolescent uzrasta od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno konzumirao više od šest alkoholnih pića tokom jedne prilike, bez razlike u odnosu na pol.

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.
 

Rano otkrivanje

Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti.

Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.
 

Opterećenje rakom u Srbiji 

Više informacija na:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.wcrf.org/wp-content/uploads/2021/02/Summary-of-Third-Expert-Report-2018.pdf

https://www.thelancet.com/article/S1470-2045(21)00279-5/fulltext

https://www.cancer.net/cancer-types/colorectal-cancer/risk-factors-and-prevention

 

Posle Beograda, Čačka, Novog Sada, Šapca, i Kragujevca, u Kraljevu je održana tribina o značaju vakcinacije HPV vakcinom, kao prevenciji raka grlića materice i drugih oboljenja koje izaziva HPV virus.

Od juna prošle godine, HPV vakcina namenjena deci od 9 do 19 godina o trošku države, dostupna je u svim domovima zdravlja u Srbiji. Do sada je HPV vakcinu primilo 17.500 dece, od toga 14.000 devojčica i 3500 dečaka, a kako kampanja pod sloganom „Zajedno protiv raka grlića materice – HPV NE odmiče”, u svakom novom gradu sve je veći broj zainteresovanih roditelja i dece.

„Po broju vakcinisanih dečaka i devojčica, svrstali smo se među 140 zemalja koje sprovode program imunizacije”, rekla je dr sc. med. Katarina Boričić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. „Treba raditi na edukaciji roditelja, jer smatramo da obuhvat dece treba da bude veći. Treba informisati i uputiti roditelje da se jave izabranom pedijatru i potraže informacije o HPV vakcini. Mi smo se priključili svim aktivnostima počev od juna 2022. godine, intenzivirajući zdravstveno-promotivne aktivnosti. Do sada je edukovano oko 1000 zdravstvenih radnika širom zemlje, a plan nam je da nastavimo sa tom praksom. Apelujem na sve kolege da informišu roditelje da vakcina postoji, da je preporuče i obaveste ih da je dostupna u svim domovima zdravlja kako bi blagovremeno vakcinisali svoju decu. Izazov je i edukacija roditelja i to nam je prioritet u narednom periodu”, naglasila je dr sc. med. Katarina Boričić ističiću da je ova vakcina proglašena najbezbednijom.

Na tribini je ocenjeno da se zajediničkim trudom zdravstva i prosvete mogu postići dobri rezultati. Navedeno je da je u Domu zdravlja Kraljevo do sada dato 487 doza vakcine. U poslednjih nekoliko nedelja beleži se porast vakcinisane dece i to, pre svega, zahvaljujući prosvetnim radnicima koji edukuju roditelje. Školska uprava Kraljevo, u saradnji sa Domom zdravlja, sprovodiće edukativne aktivnosti u školama na teritoriji Kraljeva. U svim domovima zdravlja dostupna je dovoljna količina HPV vakcina za decu od 9 do 19 godina, a preostaje rad na tome da svaki roditelj dobije neophodne informacije o značaju imunizacije protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, ocenjeno je na tribini u Kraljevu.

O značaju i prednostima vakcinacije protiv HPV virusa, deca i roditelji mogu se informisati na sajtu: https://hpvinfo.rs/
 

Na Svetski dan borbe protiv raka, simbolično u pet do 12, u xolu RTS-a počela je Nacionalna kampanja „Rak je izlečiv 2”, sa namerom da informiše o blagovremenoj prevenciji, ranom otkrivanju bolesti, dijagnostici i lečenju. Godišnje u svetu od malignix bolesti oboli više od 19 miliona ljudi, a oko 10 miliona izgubi život. I u Srbiji su, posle kardiovaskularnix bolesti, najčešća maligna obolenja. Svake godine sa malignim bolestima suočava se preko 40000 stanovnika, a od tix bolesti živote izgubi oko 20000 ljudi.

Promocija zdravix stilova života, borba za zdravlje, kao i borba za obolele, zadaci su kampanje, koju je tokom 2018. godine sproveo Javni medijski servis RTS. Nacionalna kampanja za borbu protiv raka danas je dobila nastavak. RTS kampanju realizuje sa Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Društvom Srbije za borbu protiv raka, nadležnim institucijama, udruženjima pacijenata i farmaceutskim kompanijama. 

Na skupu povodom početka kampanje su govorili: ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Milan Žegarac, direktorka Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” prof. dr Verica Jovanović, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osigiranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i novinarke RTS-a.

Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije raka u svetu

Opterećenje rakom u Srbiji

Poster: Pravo na život

Međunarodni dan borbe protiv raka - prilog

Za više informacija posetite: www.worldcancerday.org/close-care-gap

U organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa studentima iz Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije, u periodu od 24. do 29. januara, brojnim aktivnostima obeležena je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Aktivnosti su sprovedene u studentskim domovima „4. april”, „Studentski grad”, „Kralj Aleksandar I” i „Karaburma” u Beogradu.

Saradnja Instituta za javno zdravlje Srbije i Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije u obeležavanju Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice u studentskim domovima u Beogradu

U cilju podizanja svesti o učestalosti i posledicama infekcije humanim papiloma virusom, kao i značaju pregleda za rano otkrivanje raka grlića materice, održane su akcije za zdravlje u studenskim domovima „4. april”, „Studenski grad”, „Kralj Aleksandar I” i „Karaburma” u Beogradu. Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije u saradnji sa Komitetom za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije razgovarali su sa studentima o značaju redovnih pregleda, ranog otkrivanja raka grlića materice, HPV vakcini, delili zdravstveno-promotivni materijal i anketirali ih kako bi se stekao uvid u njihovo znanje, stavove i ponašanja u vezi sa infekcijom humanim papiloma virusom.

U okviru Evropske nedelje održano je i onlajn predavanje za volontere - studente iz Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije, koje su realizovali Centar za promociju zdravlja, Centar za prevenciju i kontrolu bolesti i Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Predstavnica Populacionog fonda Ujedinjenih nacija Marija Cvejić i lekari Instituta „Batut”, dr Snežana Živković-Perišić i dr sc. med. Tamara Naumović govorile su o značaju obeležavanja kampanje, epidemiološkim karakteristikama, primarnoj i sekundarnoj prevenciji raka grlića materice.

U Beogradu je u znak podrške Evropskoj nedelji, od 23. do 25. januara 2023. godine tirkizno-zelenom bojom, koja je zaštitni znak kampanje, bio osvetljen Avalski toranj.

U Domu zdravlja Kragujevac otvorena je Regionalna citološka laboratorija u kojoj će se obavljati citološka dijagnostika za organizovani skrining raka grlića materice, za ciljnu populaciju žena iz 14 gradova i opština Šumadijskog i Pomoravskog okruga.

Svečanom obeležavanju početka rada prisustvovali su direktori i specijalisti ginekologije zdravstvenix ustanova Šumadije i Pomoravlja, kao i predstavnici Instituta za javno zdravlje Kragujevac i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

 „Otvaranjem regionalnix citolaboratorija pojačavaju se kapaciteti sistema zdravstvene zaštite za sprovođenje organizovanog skrininga raka grlića materice PAP-a testiranjem. Od početka januara, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Evropske asocijacije za kontrolu raka, u svim zemljama se posebno promovišu aktivnosti za rano otkrivanje raka grlića materice, pa tako i u Srbiji. Otvaranjem Regionalne citolaboratorije u Kragujevcu, na teritoriji Šumadijskog i Pomoravskog okruga intenziviraćemo sprovođenje organizovanog skrininga”, rekla je prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

„Kada se dijagnostikuje na vreme, smrtni isxod zbog ove bolesti se može sprečiti. Više od 50.000 žena iz ova dva okruga godišnje će biti obuxvaćeno skriningom. U velikom zamaxu je i vakcinacija HPV vakcinom protiv xumanog papiloma virusa. Vakcinacija dece uzrasta od 9 do 19 godina, a najbolje da to bude u sedmom razredu, dugotrajna je investicija za zdravlje naše populacije”, poručila je direktorka Instituta za javno  zdravlje Srbije i dodala da uz podršku Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja svi zdravstveni radnici u Srbiji, kao i lokalne samouprave, učestvuju u promovisanju  skrininga za otkrivanje raka grlića materice.

Direktor Doma zdravlja Kragujevac  Vasilije Antić istakao je da će otvaranje Regionalne citološke laboratorije najviše značiti za žene sa teritorije Šumadijskog i Pomoravskog okruga. Ginekolozi  iz 14 domova zdravlja u ova dva okruga pozivaće žene starosne dobi od 25 do 60 godina na preventivne preglede, a pločice sa uzetim brisom biće poslate u Regionalnu citološku laboratoriju koja od sada postoji u okviru Doma zdravlja Kragujevac. Direktor Antić je istakao da je obučeno osam citoskrinera, koji su dobili sertifikate, kao i pet ginekologa koji će raditi kao supervizori.

Na obeležavanju početka rada Regionalne citolaboratorije prisutnim direktorima i predstavnicima domova zdravlja iz Šumadijskog okruga (Aranđelovac, Topola, Batočina, Lapovo, Knić, Rača) i Pomoravskog okruga (Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac, Rekovac) kao i zdravstvenix ustanova u Kragujevcu, predočene su aktivnosti koje se sprovode na polju edukacije žena u njixovim sredinama, kako bi ix se što veći broj odazvao na skrining u narednom periodu.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice ove godine obeležava se od 23. do 29. januara, pod sloganom „Rak grlića materice, rak koji možemo sprečiti”, u cilju podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije. „Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije ʽDr Milan Jovanović Batutʾ iz 2020. godine, na teritoriji Srbije registrovano je 1087 slučajeva karcinoma grlića materice i 453 smrtnix isxoda. Najvažnije je istaći da je to maligna bolest koja se može sprečiti, u 98 odsto slučajeva povezana je sa dugotrajnim prisustvom HPV virusa”, rekla je prof. dr Verica Jovanović, direktor Instituta na konferenciji za novinare organizovanoj u Institutu za javno zdravlje Srbije.

Prof. dr Verica Jovanović je istakla važnost skrininga, redovnix ginekološkix pregleda i vakcinacije protiv HPV virusa koji predstavljaju zlatni standard za prevenciju raka grlića materice, kao i da je jedna od preporučenix strategija i primena HPV  tipizacije za uzrast od 30 do 60 godina. Na konferenciji za novinare govorili su  i prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Borka Jeremić, šef Kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenix nacija u Srbiji, prof. dr Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Jelena Mitrović, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu dece, Dom zdravlja „Dr Simo Milošević”.

Prva Evropska nedelja obeležena je 2007. godine, kada je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju kampanje i obeležavanju Evropske nedelje prevencije raka grlića materice. Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija aktivno učestvuje u njenom obeležavanju. Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju mera prevencije u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.

Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti: „RAK GRLIĆA MATERICE - RAK KOJI MOŽEMO SPREČITI”. To je slogan 17. Evropske nedelje prevencije raka grlića materice koji pokreće žene da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da koriste dostupne mere primarne i sekundarne prevencije.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2020. godine registrovano je 1087 novoobolelih žena, a 453 žene su umrle od ove maligne lokalizacije.

Na osnovu najnovijih procena Evropskog informacionog sistema za 2020. godinu, žene u Srbiji se sa stopom obolevanja od 26,3 na 100.000, nalazi na petom mestu u Evropi posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije. Stope umiranja od raka grlića materice su visoke. Mortalitet od raka grlića materice je 9,1 na 100.000 žena. (Epidemiološki podaci)

Svetska zdravstvena organizacija kao prioritet preporučuje primenu intervencija za prevenciju i kontrolu raka grlića materice kako bi se postigla eliminacija ove bolesti. To podrazumeva sveobuhvatni pristup ovoj bolesti: skrining odnosno rano otkrivanje i lečenje svih formi lezija, vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), kao i palijativno zbrinjavanje žena koje boluju od ove bolesti u smislu aktivne i sveobuhvatne brige koja podrazumeva kontrolu simptoma, psihološku, socijalnu i duhovnu podršku.

Republika Srbija se ubraja u zemlje sveta u kojima je uvedena vacinacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), o trošku države, za populaciju dece, oba pola (devojčice i dečaci). Više informacija o HPV vakcini možete pronaći na: www.batut.org.rs/index.php?content=2383

Pregled za rano otkrivanje raka grlića materice vrši se jednostavnim Papanikolau testom (PAP test). PAP test je jednostavan i neinvazivan test za žene koji utvrđuje da li postoje (abnormalne) promene u ćelijama grlića materice. Koristi se za skrining i rano otkrivanje raka premalignih i malignih promena raka grlića materice. Pregled se nikada ne radi tokom menstruacije. Dva dana pre pregleda ne bi trebalo da imate seksualni odnos i da koristite vaginalne tablete.

Pored PAP testa može se uraditi i HPV skrining test koji sa sigurnošću utvrđuje da li postoji HPV virus ili ne i to putem veoma senzitivne PCR tehnike, a nakon toga i HPV test genotipizacije kojim se otkriva genotip virusa koji spada u visoko ili srednje rizične grupe. Ove vrste testova se rade u našoj zemlji u cilju prevencije nastanka raka grlića materice i uspostavljanja tačne dijagnoze (www.batut.org.rs/index.php?content=2485).

U slučaju da se na osnovu Papa testa zaključi da postoje promene na ćelijama grlića materice, potrebno je uraditi testiranje na prisustvo HPV. Ukoliko je HPV test negativan, manja je verovatnoća da su nastale promene u vezi sa razvojem raka grlića materice.

Pored organizovanog skrininga koji podrazumeva pregled na svake tri godine po pozivu lekara za žene uzrasta od 25. do 64. godine, svaka žena starija od 15 godina ima pravo na redovan ginekološki pregled. Najkasnije tri godine od prvog seksualnog odnosa, treba izabrati svog ginekologa u domu zdravlja i uraditi PAP test.

Prema preporukama Američkog udruženja ginekologa i akušera (www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), PAP test se preporučuje svake tri godine od 21 do 29 godina. Od 30 do 65 godina, žene imaju tri opcije: Papa test svake tri  godine, Papa test plus HPV test (ko-test) svakih pet godina ili samo HPV test svakih pet godina.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Kancelarija za skrinig raka zajedno sa mrežom instituta / zavoda za javno zdravlje, obeležiće Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.

U znak podrške tokom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, a sa ciljem podizanja svesti o preventivnim pregledima, tirkizno-zelenom bojom koja je zaštitni znak kampanje biće osvetljen Avalski toranj.