Info

 

Skrining Srbija

Aktuelno

Od 12. juna pregledi u mobilnom mamografu u Smederevu

17. jun 2024.


Mobilni mamograf, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Ministarstva zdravlja, Doma zdravlja i Opšte bolnice Smederevo, a uz podršku Fonda B92 i Kompanije „Grand kafa“, od 12. juna 2024. godine obavlja besplatne skrining preglede u Smederevu. Mobilni mamograf je smešten u krugu Opšte bolnice „Sveti Luka“ Smederevo. Radno vreme mamografa je od 7 do 19 časova svakog radnog dana.

Pregledi se mogu zakazati svakog radnog dana od 8 do 14 časova na telefon 066/8545321.

Mamografija je zlatni standard kada govorimo o ranom otkrivanju raka dojke. Pregledi u mobilnom mamografu namenjeni su za sve žene uzrasta od 45 do 69 godina, koje u prethodne dve godine nisu uradile mamografiju, kao i za žene posle 40. godine ukoliko u porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke. 

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u visokom procentu, metode lečenja su poštedne, a kvalitet života obolele žene je očuvan. 
 

Popunjeni svi termini u mobilnom mamografu u Batajnici

06. jun 2024.

Mobilni mamograf, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ uz podršku Ministarstva zdravlja, Fonda B92 i kompanije Grand kafa, od 2. marta vrši organizovani skrining raka dojke za sve zainteresovane žene Grada Beograda. Mobilni mamograf se trenutno nalazi u Batajnici, u prostoru Zdravstvene stanice Batajnica gde će raditi zaključno sa nedeljom, 9. junom i do tog datuma svi termini za pregled su popunjeni.

Prethodno je mobilni mamograf u okviru rada u Gradu Beogradu bio dostupan svim zainteresovanim ženama na sledećim lokacijama: Opština Novi Beograd, Savsko šetalište, Porta Hrama Svetog Save i Borča.

Od početka akcije rada u Beogradu 6034 žene su zakazale pregled u mobilnom mamografu, realizovano je 5770  mamografija,  a uz podršku Doma zdravlja Novi Beograd, Doma zdravlja Voždovac i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika železnice – Beograd, izdvajanjem dodatnih termina, pregledane su još 524 žene.

Sledeća lokacija na kojoj mobilni mamograf nastavlja rad je Smederevo. O načinu zakazivanja i terminima za pregled sve zainteresovane žene u tom gradu biće blagovremeno obaveštene.

Pregled u mobilnom mamografu namenjen je za sve žene uzrasta od 45 do 69 godina, koje u prethodne dve godine nisu uradile mamografiju, kao i za žene posle 40. godine ukoliko u porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke.

 

Rad mobilnog mamografa na lokaciji Batajnica od 28. maja Zdravstvena stanica Batajnica

27. maj 2024.

Mobilni mamograf, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku Ministarstva zdravlja, Fonda B92 i kompanije Grand kafa, od 2. marta vrši organizovani skrining raka dojke za sve zainteresovane žene Grada Beograda.

Mobilni mamograf će uz podršku Doma zdravlja Zemun i Zdravstvene stanice Batajnica, od 28. maja nastaviti sa radom u Batajnici, ispred Zdravstvene stanice Batajnica, ul. Jovana Brankovića br.1.

Radno vreme mamografa je od 9 do 19 časova svakog dana.

Pregledi se i dalje mogu zakazati svakog radnog dana od 9 do 14 časova na telefone 060/7171969 i 060/7171523.

Mamografija je zlatni standard kada govorimo o ranom otkrivanju raka dojke. Pregled je predviđen za sve žene starosti od 45 do 69 godina, koje u prethodne dve godine nisu uradile mamografiju, kao i posle 40. godine ukoliko je bliska srodnica obolela i lečena od raka dojke.

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u visokom procentu, metode lečenja su poštedne, a kvalitet života obolele žene je očuvan. Zato je važno uraditi pregled koji je bezbolan, kratko traje, a doze zračenja koje se emituju su zanemarljive.

Od početka akcije rada u Beogradu, u mobilnom mamografu je pregledano 5180 žena.

Uz podršku Doma zdravlja Novi Beograd, Doma zdravlja Voždovac i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika železnice – Beograd, izdvajanjem dodatnih termina u martu mesecu, pregledane su još 524 žene.
 

Održan Kongres pacijentkinja obolelih od karcinoma dojke

15. maj 2024.

Kod znatnog broja žena u Srbiji rak dojke se i dalje otkriva kasno, istaknuto je na regionalnom Kongresu pacijentkinja obolelih od karcinoma dojke „Ja to mogu”. Kongres je u organizaciji Udruženja za edukaciju, prevenciju i podršku obolelima od karcinoma dojke „Žena uz ženu” održan u Beogradu.

Učestvujući na panelu „Šta zanamo o raku dojke?”, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije, prof. dr Verica Jovanović, ukazala je podršku pacijentkinjama koje se kroz angažovanje u udruženjima zalažu za unapređene pristupe u prevenciji, skriningu i metodama inovativnog lečenja u našoj zemlji. „Kada su u pitanju žene, rak dojke je na prvom mestu kada govorimo o obolevanju, ali i smrtnom ishodu. Prema podacima koje imamo, najveći broj obolelih se registruje kao oboleli od karcinoma u poslednjem stadijumu bolesti. Na godišnjem nivou oboli oko 4400 žena, a oko 1700 izgubi život. Zbog toga apelujem da se žena javi u zdravstvenu ustanovu kada primeti nelagodnost ili promenu u tkivu dojke. Naravno, treba se javljati  redovno na godišnju kontrolu. Žene nikada ne treba da zaborave da u sopstvene kalendare upišu preglede mamografije, pre svega ako se nalaze u periodu od 50 do 60 godina”, rekla je prof. Jovanović.
 


Prof. dr Ferenc Vicko iz Ministarstva zdravlja istakao je da će naglasak u narednom periodu biti na skrining programu odnosno preventivi. „Mi moramo da razvijemo svest da je rak dojke bolest koja ima relativno dug period kada je bez simptoma, a znamo da je skrining i rano otkrivanje zapravo momenat kada možemo izlečiti rak dojke. Tada imamo šanse da uspešno završimo lečenje. Nažalost, smrtnost od raka dojke u našoj zemlji je i dalje visoka, jer smo po broju novih slučajeva u sredini liste u Evropi, a po smrtnosti na prvom mestu”, rekao je prof. dr Vicko.

U pet panela prisutnima su predstavljene specifičnosti sekundarne prevencije i dijagnostike raka dojke, personalizovanog lečenja i  uloge genetike. Udruženje „Žena uz ženu” istaklo je važnost pravovremenog informisanja, podrške obolelima, kao i solidarnosti među ženama koje imaju dijagnozu karcinoma dojke.
 

Mobilni mamograf od 26. aprila na lokaciji Borča (Dom zdravlja Borča)

25. april 2024.

Mobilni mamograf, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku Ministarstva zdravlja, RFZO, Fonda B92 i kompanije Grand kafa, od 2. marta vrši organizovani skrining raka dojke za sve zainteresovane žene Grada Beograda.

Mobilni mamograf će uz podršku Doma zdravlja Palilula i Doma zdravlja Borča od 26. aprila nastaviti sa radom u Borči, tačnije ispred Doma zdravlja Borča, ul. Koste Manojlovića br. 6.

Radno vreme mamografa je od 9 do 19 časova svakog dana, a za vreme prvomajskih i uskršnjih praznika od 10 do 16 časova.

Pregledi se mogu zakazati svakog radnog dana od 9 do 14 časova na telefone 060/7171969 i 060/7171523.

Mamografija je zlatni standard kada govorimo o ranom otkrivanju raka dojke. Pregled je predviđen za sve žene starosti od 45 do 69 godina koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, kao i posle 40. godine ukoliko je bliska srodnica obolela i lečena od raka dojke.

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u visokom procentu, metode lečenja su poštedne, a kvalitet života obolele žene je očuvan. Zato je važno uraditi pregled koji je bezbolan, kratko traje, a doze zračenja koje se emituju su zanemarljive.

Od početka akcije rada mobilnog mamografa u Beogradu, u mobilnom mamografu je zakazano i pregledano 3400 žena. Uz podršku Doma zdravlja Novi Beograd, Doma zdravlja Voždovac i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije”  izdvajanjem dodatnih termina u martu mesecu, pregledano je još 524 žena.

Pozivamo sve žene navedene starosne dobi da odvoje vreme i obave ovaj pregled važan za njihovo zdravlje.
 

Održan akreditovani program KME „Obuka za izvođenje endoskopske procedure –dijagnostičke i interventne kolonoskopije”

25. april 2024.

Radi unapređenja sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma,  Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Klinikom za digestivnu hirurgiju UKC Srbije akreditovala je program KME „Obuka za izvođenje endoskopske procedure – dijagnostičke i interventne kolonoskopije”. Ciljna grupa za obuku su lekari specijalisti gastroenterologije, interne medicine i hirurgije, koji će u zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa, kao edukovani doktori medicine izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma.
 


Na osnovu zahteva zdravstvenih ustanova sekundarnog ili tercijarnog nivoa i analize stanja kadra u odnosu na broj stanovnika ciljne populacije na teritorijama nadležnosti zdravstvenih ustanova, u Kancelariji za skrining raka izrađen je plan obuke za tekuću 2024. godinu  za  doktore medicine koji će izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma. Prema planu obuke, a u dogovoru sa koordinatorima za skrining kolorektalnog karcinoma teritorijalno nadležnih instituta/zavoda za javno zdravlje, odnosno direktorima zdravstvenih ustanova, realizovana je obuka u periodu od 15. do 19. aprila 2024. godine, sa polaznicima iz KBC „Zemun”, Opšte bolnice Leskovac, Opšte bolnice Čačak, Zdravstvenog centra Kladovo i UKC Kragujevac.

U realizaciji programa KME kao predavači iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” učestvovali su prof. dr Verica Jovanović i dr Aleksandra Nikolić, iz Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije doc. dr Ivan Dimitrijević i prim. mr sc. med. dr Miloš Popović. U cilju uspešnog sprovođenja obuke koristili su se prostor i oprema Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Učesnici su u toku edukacije stekli potrebno znanje u oblasti koncepta celokupnog procesa skrininga i ovladali veštinama kolonoskopske dijagnostike i terapije, intubacije cekuma, dijagnostike adenoma, polipektomije i veštinom uzimanja histopatoloških uzoraka.
 



Planirano je da se u toku 2024. godine nastavi održavanje akreditovanog programa KME„Obuka za izvođenje endoskopske procedure – dijagnostičke i interventne kolonoskopije” .

 

Mobilni mamograf od 9. aprila na Vračaru, porta Hrama Svetog Save

08. april 2024.

Mobilni mamograf, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku Ministarstva zdravlja, RFZO-a, Fonda B92 i kompanije Grand kafa, od 2. marta vrši organizovani skrining raka dojke za sve zainteresovane žene Beograda.

Kako bi pružili priliku što većem broju naših sugrađanki da obave mamografski pregled, mamograf je u martu nakon rada na Novom Beogradu postavljen na Savskom šetalištu, Beograd na vodi, gde je sa radom završio 7. aprila. Nakon navedenih lokacija, mobilni mamograf je uz podršku Srpske pravoslavne crkve, od 8. aprila postavljen u porti Hrama Svetog Save na Vračaru, između Crkve Svetog Save i Hrama Svetog Save.

Radno vreme mamografa je od 9 do 19 časova svakog dana, a pregledi se mogu zakazati svakog radnog dana od 9 do 14 časova na telefone 060/7171969 i 060/7171523.

Mamografija je zlatni standard kada govorimo o ranom otkrivanju raka dojke. Pregled je predviđen za sve žene starosti od 45 do 69 godina, koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, kao i posle 40. godine ukoliko je bliska srodnica obolela i lečena od raka dojke. Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u visokom procentu, metode lečenja su poštedne, a kvalitet života obolele žene je očuvan. Zato je važno uraditi pregled koji je bezbolan, kratko traje, a doze zračenja koje se emituju su zanemarljive.

Od početka akcije rada mobilnog mamografa u Beogradu, pregled je u mobilnom mamografu zakazalo 2526 žena, a do sada je pregledano njih 2310. Uz podršku domova zdravlja Novi Beograd i Voždovac i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije”, izdvajanjem dodatnih termina pregledano je još 550 žena.

Još jednom pozivamo sve sugrađanke da odvoje vreme i obave ovaj važan pregled za njihovo zdravlje.
 

Globalna strategija za ubrzanje eliminacije raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema

07. april 2024.

Rak grlića materice je bolest koja se može sprečiti. Takođe je izlečiva ako se rano otkrije i adekvatno leči. Ipak, ostaje jedan od najčešćih oblika raka i uzroka smrti povezanih sa rakom kod žena širom sveta. Procenjuje se da će godišnji broj novih slučajeva raka grlića materice porasti sa 570.000 na 700.000 između 2018. i 2030. godine, dok će godišnji broj smrtnih slučajeva porasti sa 311.000 na 400.000. Više od 85% su mlade, nedovoljno informisane žene koje žive u najsiromašnijim zemljama sveta.

Malo koja bolest odražava globalne nejednakosti koliko rak grlića materice. U zemljama sa niskim i srednjim prihodima njegova učestalost je gotovo dva puta veća, a stopa smrtnosti tri puta veća nego u zemljama sa visokim prihodima. 

Postoje dokazane i ekonomične mere za eliminaciju raka grlića materice, ali do sada nisu široko primenjene u regionima sveta gde je opterećenje bolešću veće. Brza akcija je potrebna kako bi se proširila i održala primena intervencija zasnovanih na dokazima (vakcinacija protiv humanog papiloma virusa  – HPV), skrining raka grlića materice i upravljanje otkrivenim bolestima) za eliminaciju raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema, ali takva akcija mora biti strategijska.
 

Globalna strategija za eliminaciju raka grlića materice predlaže:

• viziju sveta u kojem je rak grlića materice eliminisan kao javnozdravstveni problem;

• prag od 4 slučaja na 100.000 žena-godina za eliminaciju raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema;

• sledeće ciljeve 90-70-90 koji moraju biti ostvareni do 2030. godine da bi zemlje bile na putu ka eliminaciji raka grlića materice: 90% devojčica potpuno vakcinisanih protiv HPV virusa do 15. godine, 70% žena testirano  HPV testom/PAPA testom do 35. godine i ponovo do 45. godine, 90% žena sa oboljenjem grlića materice dobija tretman (90% žena sa prekanceroznim promenama lečeno, i 90% žena sa invazivnim karcinomom zbrinuto) (slika 1).
 

Matematički model koji ilustruje sledeće privremene koristi postizanja ciljeva 90-70-90 do 2030. godine u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima:

• srednja stopa incidencije raka grlića materice će pasti za 42% do 2045. godine i za 97% do 2120. godine, sprečavajući više od 74 miliona novih slučajeva raka grlića materice;

• srednji kumulativni broj izbegnutih smrtnih slučajeva od raka grlića materice biće 300.000 do 2030. godine, preko 14 miliona do 2070. godine i preko 62 miliona do 2120. godine.

Slika 1. Grafički prikaz strategije eliminacije raka grlića materice


Reference:

1.    Global strategy to accelerate the elimination of cervical cancer as a public health problem. Geneva: World Health Organization; 2020. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.

 

GLOBALNA INICIJATIVA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE ZA BORBU PROTIV RAKA DOJKE

06. april 2024.

Osnaživanje žena, izgradnja kapaciteta, obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve

Uzimajući u obzir činjenicu da je rak dojke najčešći maligni tumor kod žena širom sveta i vodeći uzrok smrti od raka među ženama, uz podatak da petogodišnja stopa preživljavanja u visokorazvijenim zemljama prelazi 90% u poređenju sa stopama preživljavanja od 40 do 60% u niskorazvijenim zemljama, Svetska zdravstvena organizacija je 2021. godine pokrenula Globalnu inicijativu za borbu protiv raka dojke (Global Breast Cancer Initiative – GBCI).

Cilj ove inicijative je da se prevaziđu nejednakosti u ishodima lečenja raka dojke osnaživanjem žena, izgradnjom kapaciteta i obezbeđenjem zdravstvene zaštite za sve, što zahteva sistematsko unapređenje svih resursa i dostupnost kvalitetnih usluga.

Globalna inicijativa Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka dojke okuplja zainteresovane strane iz celog sveta i različitih sektora sa zajedničkim ciljem smanjenja smrtnosti od raka dojke za 2,5% godišnje, čime bi se spasilo 2,5 miliona života na globalnom nivou do 2040. godine. 

Kako bi se ostvario postavljeni cilj inicijativa je zasnovana na tri ključna stuba aktivnosti: 

1.    promocija zdravlja i rano otkrivanje
2.    pravovremena dijagnoza, i 
3.    sveobuhvatan tretman raka dojke. 

Preuzeto sa: WHO The Global Breast Cancer Initiative


1. Promocija zdravlja za rano otkrivanje raka dojke
Javnozdravstvena edukacija u cilju povećanja svesti o znacima i simptomima raka dojke i o značaju ranog otkrivanja i lečenja bolesti.
Cilj ovih aktivnosti je da se dijagnoza raka dojke postavi kod najmanje 60% slučajeva u stadijumu I ili II.

2. Postavljanje dijagnoze raka dojke na vreme
Edukacija javnozdravstvenih radnika o znacima i simptomima ranog raka dojke, kako bi se žene na vreme uputile na dijagnostičke procedure.
Cilj ovih aktivnosti je da se evaluacija, dijagnostičke procedure, biopsija i patohistološki nalaz završe unutar 60 dana.

3. Sveobuhvatan tretman raka dojke
Centralizovano pružanje zdravstvenih usluga i lečenja raka dojke, imajući u vidu da  sveobuhvatan tretman raka zahteva i određen nivo specijalizovane zdravstvene zaštite.
Cilj ovih aktivnosti je da 80% pacijenata sa rakom dojke dobije sveobuhvatno lečenje i uspešno se vrati svakodnevnim aktivnostima.

Globalna inicijativa Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka dojke pruža smernice i preporuke vladama širom sveta za jačanje kapaciteta sistema za rano otkrivanje, dijagnozu i lečenje raka dojke.
Efektivne strategije za postizanje visokih stopa preživljavanja pacijentkinja obolelih od raka dojke karakterišu povećan obuhvat žena osnovnim zdravstvenim uslugama i dostupnost centara za dijagnostiku i lečenje raka. U zemljama u kojima se u prethodnom periodu beleži smanjenje smrtnosti od raka dojke, dijagnoza raka dojke je u većina slučajeva postavljena u ranim stadijumima bolesti, što ističe značaj efektivnih programa za rano otkrivanje raka u cilju poboljšanja ishoda lečenja.
 

Više informacija na: https://www.who.int/initiatives/global-breast-cancer-initiative

Liflet The Global Breast Cancer Initiative može se preuzeti na linku: https://cdn.who.int/media/docs/default-source/documents/health-topics/cancer/the-global-breast-cancer-initiative-flyer-june-2022.pdf?sfvrsn=c4756174_3&download=true
 

Kampanja „Prevencija kao garancija” u borbi protiv raka dojke u Srbiji

01. april 2024.

Dana 27.3.2024. godine održana je prva konferencija „Prevencija kao garancija” na temu „Izazovi, dostignuća i prespektive u prevenciji karcinoma dojke, od dijagnoze do terapije i putevi podrške” u organizaciji WMG fondacije uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u hotelu „Mona Plaza” u Beogradu.

Konferenciju je otvorila prof. dr Danica Grujičić koja je istakla značaj preventivnih pregleda u cilju ranog otkrivanja raka dojke, kao i inovativne terapije u lečenju najčešćeg malignog oboljenja kada se govori o obolevanju i umiranju žena u Srbiji. 

O dostignućima i perspektivama u ranom otkrivanju raka dojke, značaju organizovanog skrininga raka dojke, postavljanju dijagnoze, procesu lečenja, inovativnoj terapiji, genetskom testiranju, psihološkoj podršci ženama obolelim od ove maligne bolesti govorili su kroz tri panela učesnici konferencije.

Prvi panel se odnosio na trenutno stanje kada govorimo o karcinomu dojke, glavne faktore rizika, izazove u prevenciji, pristupu dijagnostici.

Učesnici prvog panela su bili prof. dr Verica Jovanović v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, dr Goran Makunčević državni sekretar Ministarstva zdravlja, doc. dr Milan Žegarac v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i dr Aleksandar Lazić v. d. direktora Zdravstvenog centra Užice.

Drugi panel se odnosio na značaj redovnih skrining pregleda, genetske faktore rizika i značaj genetskog testiranja, proces lečenja raka dojke, izazove u samom lečenju, inovativnu terapiju u lečenju raka dojke.

Učesnici su bili dr Radoljupka Radosavljević koordinator za skrining raka dojke, prim. dr Marijana Milović Kovačević medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, doc. dr Marijana Basta Nikolić spec. radiolog Kliničkog centra Vojvodine, dr Ana Krivokuća rukovodilac Odseka genetskog savetovališta za nasledni kancer Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i dr Bojan Trkulja direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia”.

Treći panel se odnosio na puteve podrške i lične priče o procesu lečenja, a učešće su uzeli prof. dr Siniša Kojić spec. plastične i rekonstuktivne hirurgije, članice udruženja „Milica” i Sandra Bjelac psihoonkolog.

Ovom konferencijom i aktivnim učešćem svih učesnika istaknuta je činjenica da je od početka sprovođenja organizovanog skrininga raka dojke u Republici Srbiji, učešćem svih relevantnih institucija napravljen veliki pomak kada govorimo o ranom otkrivanju raka dojke, preživljavanju žena, kvalitetu života u toku i nakon procesa lečenja i njihovom vraćanju uobičajenim aktivnostima nakon bolesti.

Kroz ceo tok konferencije naglašeno je koliko je važno odazvati se na redovne skrining preglede.






 

Faktori rizika za nastanak raka dojke

30. mart 2024.

 

  • Najjači faktor rizika za nastanak raka dojke je ženski pol.

Verovatnoća obolevanja od ove maligne bolesti je 100 puta veća kod žena nego kod muškaraca, što znači da se oko 99% slučajeva raka dojke javlja kod žena, dok se kod muškaraca ova dijagnoza postavlja u oko 0,5–1% slučajeva. Lečenje raka dojke kod muškaraca sledi iste protokole lečenja kao i kod žena.

Određeni faktori povećavaju rizik od nastanka raka dojke, kao što su:
 

  • Starija životna dob

Stope obolevanja i umiranja od raka dojke se povećavaju sa godinama života.

Otprilike polovina slučajeva raka dojke javlja se kod žena koje nemaju drugi prepoznatljiv faktor rizika osim pola (ženski) i uzrasta (preko 40 godina).
 

  • Genetska predispozicija

Pozitivna porodična istorija raka dojke, odnosno pozitivna porodična anamneza povećava rizik za nastanak raka dojke, pogotovo ukoliko je u porodici bilo više od jednog obolelog bliskog rođaka. Međutim, većina žena kod kojih je dijagnostikovan rak dojke nema poznatu porodičnu istoriju bolesti. Nedostatak pozitivne porodične istorije ne znači nužno da je žena u smanjenom riziku.

Određene nasledne mutacije značajno povećavaju rizik od nastanka raka dojke, pri čemu su najdominantnije mutacije gena BRCA1, BRCA2 i PALB-2. Smatra se da je karcinom dojke kod 5–10% svih obolelih žena povezan sa mutacijama u genima BRCA1 i BRCA2. Žene kod kojih su otkrivene mutacije u ovim genima mogu razmotriti strategije za smanjenje rizika, kao što su hirurško uklanjanje obe dojke ili strategije hemoprevencije.
 

  • Reproduktivni faktori

Dužina reproduktivnog perioda može povećati rizik od nastanka raka dojke. Rana menarha (<12 godina), odnosno godine kada su počeli menstrualni ciklusi i kasna menopauza (>55 godina), odnosno godine kada su prestali menstrualni ciklusi, kao i prva trudnoća u kasnijem uzrasnom dobu i manji broj trudnoća mogu povećati rizik za nastanak raka dojke. Sa druge strane, smatra se da dojenje ima protektivni efekat i da smanjuje rizik za nastanak karcinoma dojke.
 

  • Gojaznost

Gojaznost, pogotovo postmenopauzalna gojaznost, povećava rizik za nastanak karcinoma dojke zbog sinteze endogenih estrogenih hormona u masnom tkivu.
 

  • Egzogeni polni hormoni

Upotreba egzogenih polnih hormona, pogotovo postmenopauzalna hormonalna terapija, može da poveća rizik za nastanak raka dojke.
 

  • Štetna upotreba alkohola i pušenje

Konzumacija alkohola i pušenje predstavljaju faktore rizika za nastanak brojnih hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući i maligne bolesti.

Rizik za nastanak karcinoma dojke povećavaju i prethodne proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, kao i izloženost zračenju i fizička neaktivnost.

Neke od faktora rizika za nastanak raka dojke nije moguće menjati, kao što su pol, životna dob, genetska predispozicija i reproduktivni faktori, dok je na druge faktore rizika moguće uticati.

Pravilna izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje izloženosti zračenju, konzumacije alkohola, cigareta i izbegavanje stresa mogu pozitivno delovati na zdravlje i prevenciju bolesti.

 

Izvori:

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
 

https://www.cancer.org/content/dam/cancer-org/research/cancer-facts-and-statistics/breast-cancer-facts-and-figures/2022-2024-breast-cancer-fact-figures-acs.pdf
 

Od uvođenja organizovanog skrininga broj žena umrlih od raka dojke smanjen za 16,9 odsto

20. mart 2024.

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke održan je panel „Savremena dijagnostika i tretman kancera dojke” u organizaciji Fonda B92 i kompanije Avon, na kome su učestvovali predstavnici zdravstvenog sektora i udruženja pacijenata.

Prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, navela je da je u periodu od uvođenja organizovanog skrininga, od 2013. godine do 2022. godine broj žena preminulih od raka dojke smanjen za 16,9 odsto i dodala da se očekuje da se u narednih deset godina smanji za 20 odsto. Stručnjaci i celokupna medicinska javnost rade na tome da se taj trend nastavi. Mamografija je zlatni standard dijagnostike kada je u pitanju rak dojke, rekla je prof. dr Verica Jovanović.  

„Želimo da se nastavi trend opadanja broja preminulih od raka. Zato savetujemo ženama od  50. do 69. godine da se redovno javljaju, jednom u dve godine, na mamografiju. Ukoliko postoji porodična anamneza onda se pregledi rade i ranije, već od 40. godine ili čak ranije”, istakla je prof. dr Verica Jovanović. 

Prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, istakao je da će država nastaviti istim tempom da radi na daljem poboljšanju lečenja i prevenciji kada je rak dojke u pitanju. On je ukazao da je potrebno da se žene odazovu na redovne kontrole, jer kada se ultrazvukom ili mamografom otkrije promena to su stadijumi bolesti u kojima je izlečenje iznad 90 procenata.

Dr Mirjana Uzunović Mako iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje rekla je da je Fond prepoznao značaj inovativnih lekova i da se poslednjih godina kontinuirano ulaže sve više novca, kao i da će lekovi za karcinom dojke koji se nalaze na listi biti dostupni pacijentima u Srbiji najkasnije u junu.

Na panelu posvećenom obeležavanju Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke govorili su i prof. dr Lazar Popović iz Instituta za onkologiju Vojvodine, Domina Spasić, predsednica Udruženja pacijenata „Budimo zajedno”, Milica Savinšek iz kompanije Avon i Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Fonda B92.  


 

Održana obuka radiologa i radioloških tehničara u oblasti skrining mamografije, u okviru akreditovanih kurseva „Radiološka dijagnostika bolesti dojke - uloga i značaj radiologa i radioloških tehničara u organizovanom skriningu”

19. mart 2024.

U cilju unapređenja sprovođenja organizovanog skrininga raka dojke, Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” akreditovala je programe KME za obuku radiologa i radioloških tehničara u oblasti skrining mamografije pod nazivom „Radiološka dijagnostika bolesti dojke – uloga i značaj radiologa i radioloških tehničara u organizovanom skriningu”.

Ciljna grupa za obuku su lekari, specijalisti radiologije i radiološki tehničari, koji će u zdravstvenim ustanovama primarnog, sekundarnog ili tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, izvoditi i tumačiti skrining mamografije u okviru organizovanog skrininga raka dojke.

Na osnovu potreba zdravstvenih ustanova i analize kapaciteta za sprovođenje organizovanog skrininga raka dojke Kancelarija za skrining raka je izradila plan obuke za tekuću 2024. godinu i u skladu sa tim organizovala obuku u oblasti skrining mamografije.

U realizaciji programa KME kao predavači učestvovale su kolege iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za onkologiju Vojvodine, Kliničkog centra Vojvodine i Instituta za nuklearne nauke „Vinča”. Kao mentori za praktičnu obuku u edukaciji su učestvovale kolege iz navedenih ustanova, kao i kolege iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović – Dedinje” i Kliničkog centra Niš.

Teorijski deo edukacije za radiologe održan je 11. i 12. marta 2024. godine u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” za ukupno 21 polaznika, spec. radiologije, dok je teorijski deo edukacije za radiološke tehničare održan na istom mestu 13. marta 2024. godine za ukupno 20 polaznika, viših radioloških tehničara. Nakon održanog teorijskog dela edukacije polaznici su upućeni na praktični deo edukacije u pripadajućim zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite prema teritorijalnoj pripadnosti.

Učesnici su u toku edukacije stekli potrebno znanje u oblasti skrining mamografije i upoznali se sa metodologijom sprovođenja organizovanog skrininga raka dojke. Takođe su ovladali veštinama izvođenja i tumačenja skrining mamografija.

Planirano je da se u toku 2024. godine nastavi održavanje akreditovanih programa KME u oblasti skrining mamografije, kako bi se ojačali kadrovski kapaciteti u što većem broju zdravstvenih ustanova koje imaju opremu za izvođenje skrining mamografija i time omogućio veći obuhvat žena ciljne populacije nacionalnim programom organizovanog skrininga raka dojke.
 

20. mart 2024. – Nacionalni dan borbe protiv raka dojke

14. mart 2024.

U cilju povećanja pažnje i edukacije javnosti o značaju ranog otkrivanja raka dojke, u Srbiji se jedanaestu godinu po redu, 20. marta obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Datum je uvršten u Kalendar javnog zdravlja na inicijativu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kompanije Avon i Fonda B92.

Rak dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje kod žena širom sveta i predstavlja najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji.

Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, lečenje je kraće i efikasnije, a kvalitet života obolelih i lečenih žena znatno bolji.

Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije i procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, u svetu je registrovano oko 2.297.000 novoobolelih žena svih uzrasta od karcinoma dojke, dok je oko 666.000 žena umrlo od ove bolesti.

Prema istim izvorima u Evropi je registrovano više od pola miliona novoobolelih žena od raka dojke sa znatno većom stopom obolevanja (75,6 na 100.000) od one registrovane globalno u svetu i u Srbiji, a umrlo je oko 144.000 žena, sa stopom umiranja 14,6 na 100.000.

Glavni cilj Globalne inicijative za rak dojke Svetske zdravstvene organizacije (WHO Global Breast Cancer Initiative) je smanjenje smrtnosti od karcinoma dojke za 2,5% godišnje, čime bi se izbeglo 2,5 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom vrstom raka na globalnom nivou u periodu od 2020. do 2040. godine.
 

Tri ključne aktivnosti za postizanje ovog cilja su:

-  rano otkrivanje,

-  pravovremena dijagnoza, i

-  sveobuhvatan tretman raka dojke.

 

Žene u Srbiji se prema procenama Globalne inicijative za rak dojke Svetske zdravstvene organizacije (WHO Global Breast Cancer Initiative) nalaze u srednjem riziku od obolevanja i visokom riziku od umiranja od ove maligne lokalizacije. U poslednjih pet godina uprkos varijacijama u stopama incidencije i mortaliteta registruje se blago smanjenje stopa obolevanja i umiranja od raka dojke kod žena.

U periodu od 2016. do 2021. godine u Republici Srbije prosečno se godišnje registruje 4480 novoobolelih žena od ove vrste malignog tumora. Prosečna standardizovana stopa incidencije iznosila je 67,5 na 100.000 žena svih uzrasta. U istom periodu, u proseku su od ove vrste raka umrle 1722 žene i prosečna standardizovana stopa mortaliteta iznosila je 20,1 na 100.000.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji, 2021. godine registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 64,0 na 100.000, a stopa umiranja 20,6 na 100.000 žena.

Rak dojke se češće javlja u uzrastu posle 40. godine, ali najviše uzrasno-specifične stope obolevanja su u proseku registrovane u uzrastu od 65. do 74. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu 75 i više godina.

Kako bi se smanjio mortalitet od raka dojke i opterećenje društva ovom bolešću potrebni su sveobuhvatni napori i javnozdravstvene mere za kontrolu raka, počevši od primarne prevencije, preko ranog otkrivanja bolesti i skrininga, pa do pravovremenog lečenja žena obolelih od ove bolesti. Organizovani skrining raka dojke se u Republici Srbiji sprovodi od decembra 2012. godine i do sada je u program uključeno 40 opština, uz dodatno angažovanje mobilnih mamografa na terenu, da bi skrining mamografija u Republici Srbiji postala dostupna što većem broju žena.

Kako bi se Program sprovodio na teritoriji čitave Republike Srbije kontinuirano se radi na jačanju kapaciteta zdravstvenih ustanova za sprovođenje skrininga. Do sada je sprovedeno pet ciklusa organizovanog skrininga raka dojke u Republici Srbiji i u toku je druga godina šestog ciklusa, koji se sprovodi tokom 2023. i 2024. godine.

Rad mobilnog mamografa u okviru kampanje „Hajde da imamo vremena za pregled” sprovode zajedno Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, uz podršku Fonda B92 i kompanije Grand kafa.

Mart je mesec kada se mnogobrojnim aktivnostima obeležava borba protiv raka, sa akcentom na 20. mart, kada se posebno skreće pažnja javnosti na rasprostranjenost ove bolesti i na podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda u ranom otkrivanju raka dojke.
 

Mobilni mamograf u Beogradu do kraja marta

08. mart 2024.

Od nedelje 10. marta, mobilni mamograf u Beogradu, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” biće postavljen na novoj lokaciji –  Beograd na vodi, Savsko šetalište (u blizini starog železničkog mosta).

U akciji rada mobilnog mamografa na opštini Novi Beograd od 2. do 7. marta u mobilnom mamografu je pregledano 408 žena. Svoj pregled do sada je zakazalo 1320 žena, 945 žena u mobilnom mamografu, a 375 u domovima zdravlja koji učestvuju u akciji.

Zakazivanje pregleda i dalje traje. Sve zainteresovane žene preglede mogu zakazati radnim danima od 9 do 14 časova putem telefona 060/7171523 i 060/7171969, do popune termina. Zakazani pregledi u mobilnom mamografu obavljaju se svakog dana od 9 do 19 časova.

U cilju rane dijagnostike i pravovremenog lečenja, pregledi u mobilnom mamografu namenjeni su ženama životne dobi od 45 do 69 godina, koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, kao i ženama posle 40. godine, koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, uz podršku Grand kafe i Fonda B92 u okviru kampanje „Hajde da imamo vremena za pregled – Ne gledaj u šolju pregledaj se”, nastavlja organizaciju rada mobilnog mamografa u Beogradu. U ovoj aktivnosti podršku pružaju i Dom zdravlja Novi Beograd, Dom zdravlja Voždovac i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije”.
 

Počeli pregledi u mobilnom mamografu na Novom Beogradu

04. mart 2024.

Od subote 2. marta mobilni mamograf u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” nalazi se ispred Gradske opštine Novi Beograd i dostupan je za preglede žena od 45 do 69 godina, koje u prethodne dve godine nisu bile na mamografskom pregledu, kao i za žene posle 40. godine koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke.
 



Prema rečima direktorke Instituta, prof. dr Verice Jovanović, u mobilnom mamografu dnevno se obavi više od 60 pregleda, a ukoliko zakazanih pregleda bude više žene će se upućivati u neki od domova zdravlja koji su takođe opremljeni savremenim mamografima. „Mamografija ima veliki značaj za rano otkrivanje raka dojke, posebno imajući u vidu da se to oboljenje nalazi na prvom mestu kada je reč o obolevanju i umiranju kod žena”, rekla je Jovanović i podsetila da je rak dojke izlečiv u visokom procentu ukoliko se otkrije na vreme.

Početku rada mobilnog mamografa prisustvovao je i predsednik opštine Novi Beograd, Bojan Bovan. On je pozvao sve sugrađanke da iskoriste pogodnost mamografskog pregleda i naglasio da je lokacija lako dostupna, pa će ukoliko se budu poštovali termini pregled biti brz i bez čekanja. „Slušamo naše lekare, a oni kažu da je ovakav vid prevencije neophodan” – rekao je Bovan.
 



Sve zainteresovane žene preglede mogu zakazati od petka, 1. marta, radnim danima od 9 do 14 časova putem telefona 060/7171969 i 060/7171523, do popune termina. Zakazani pregledi u mobilnom mamografu obavljaće se svakog dana od 9 do 19 časova.
 



Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa opštinom Novi Beograd, Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, uz podršku Grand kafe i Fonda B92 u okviru kampanje „Hajde da imamo vremena za pregled – Ne gledaj u šolju pregledaj se”, nastavlja organizaciju rada mobilnog mamografa u cilju rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. U ovoj aktivnosti podršku pružaju i Dom zdravlja Novi Beograd, Dom zdravlja Voždovac i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije”.
 

Mart – mesec borbe protiv raka: prevencija i rana dijagnostika malignih tumora

02. mart 2024.

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da u svetu sa dijagnozom  malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
 

Globalno opterećenje rakom u svetu 

Prema procenama, u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, manje preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
 

Vodeće lokalizacije raka u svetu 

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. 

Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu, zatim rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u  obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.

Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak grlića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%). 

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.

Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti: u razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ali ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
 

Prevencija i rano otkrivanje

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. 

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, orofaringsa i hipofaringsa, laringsa i jednjaka, a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice. 

Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca. 

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%). 

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost. 

Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanima (3,4%) i vangradskim stanovništvom (3,8%).

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.
 

Rano otkrivanje 

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali. 
 

Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma.

• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu.

• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
 

Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. 

Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
 

Više informacija na:


https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en




 

Mobilni mamograf od 2. do 9. marta na Novom Beogradu

01. mart 2024.


„Hajde da imamo vremena za pregled”

Od subote, 2. marta do 9. marta 2024. godine mobilni mamograf u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ biće postavljen na Novom Beogradu, ispred Gradske opštine Novi Beograd (Bulevar Mihaila Pupina 167).

Sve zainteresovane žene preglede mogu zakazati od petka, 1. marta, radnim danima od 9 do 14 časova putem telefona 060/7171969 i 060/7171523, do popune termina. 

Zakazivanje pregleda biće dostupno i sutra, u subotu, 2. marta, u periodu od 9 do 14 časova.

Zakazani pregledi u mobilnom mamografu obavljaće se svakog dana od 9 do 19 časova. Pregledi u mobilnom mamografu namenjeni su ženama životne dobi od 45 do 69 godina, koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, kao i ženama posle 40. godine, koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju blisku srodnicu obolelu i lečenu od raka dojke.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa opštinom Novi Beograd, Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, uz podršku Grand kafe i Fonda B92 u okviru kampanje „Hajde da imamo vremena za pregled – Ne gledaj u šolju pregledaj se”, nastavlja organizaciju rada mobilnog mamografa u cilju rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.  U ovoj aktivnosti podršku pružaju i Dom zdravlja Novi Beograd, Dom zdravlja Voždovac i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“.

Informisanje žena o prepoznavanju ranih simptoma i znakova bolesti, kao i njihovo osnaživanje da redovno kontrolišu svoje zdravlje, spada među nezamenljive javnozdravstvene aktivnosti. Institut svojim aktivnostima ukazuje na značaj pravovremenih i redovnih pregleda  i naglašava koliko je važno da se svaka žena na vreme javi lekaru radi kontrole, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.
 

Svetski dan borbe protiv raka, 4. februar

03. februar 2024.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine se završava trogodišnja kampanja (2022–2024) čiji je cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka. 

Podaci govore da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. 

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.  Uprkos činjenici da su preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća  i rak grlića materice, i dalje se većina nerazvijenih zemalja suočava sa problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. Zbog kasno postavljene dijagnoze i neophodnosti dugotrajnog lečenja i nege, u ovim zemljama se registruje povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koje imaju lošiju prognozu. 

Vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju u svetu su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%). U nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama za oko 30% slučajeva raka odgovorne su hronične infekcije humanim papiloma virusom i virusom hepatitisa.

Između 30 i 50 odsto karcinoma se može sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom se može smanjiti ranom dijagnostikom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora. 

Prema smernicama SZO potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali. 
 

Ključne poruke iz smernica SZO za rano postavljanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru;

• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika;

• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.

 

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.


Link (pdf format):
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji



 

Promotivna akcija u učeničkim domovima povodom obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice

29. januar 2024.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa studentima iz Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije (“IFMSA – Serbia”), a uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), realizovao je edukativno-promotivne aktivnosti u učeničkim domovima povodom obeležavanja Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice, koja se ove godine obeležava od 22. do 28. januara.


 







U učeničkim domovima „Jelica Milovanović” i RJ „Stevan Čolović” stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije i studenti Medicinskog fakulteta razgovarali su sa učenicima o značaju HPV vakcinacije, učestalosti i posledicama infekcije humanim papiloma virusom, prevenciji i ranom otkrivanju bolesti i delili zdravstveno - promotivni materijal. Ukazano je na značaj ovog velikog javnozdravstvenog izazova, a u skladu sa ovogodišnjim sloganom „ZAJEDNO protiv raka grlića materice!”. Planirane aktivnosti realizovane su i u učeničkim domovima „Patrijarh Pavle”, RJ „Petar Drapšin”, „Milutin Milanković”, RJ „Karađorđe”, RJ „Aleksa Dejović” i RJ „Zmaj”.








 

Izdvajamo

Novi sajt

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je od 21.10.2013. godine na raspolaganju novi sajt nacionalne kancelarije za skrining raka.

Trudićemo se da pratimo potrebe građana, i ukažemo na značaj skrininga. 

Galerija

detaljnije

 

preuzeti

Kancelarija za skrining raka