Nacionalni dan borbe protiv raka dojke – 20. mart

19. mart 2018.

 
Među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja je 20. mart - Nacionalni dan borbe protiv raka dojke čijim obeležavanjem se skreće pažnja javnosti na raspostranjenost te bolesti i na podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda u njenom ranom otkrivanju.
 
Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. I u Srbiji je rak dojke najčešći maligni tumor u ženskoj populaciji.

Prema procenama Globokana, kada je u pitanju rizik obolevanja od raka dojke, Srbija se nalazi zajedno sa većinom zemalja zapadnog Balkana (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora) u sredini, odnosno sa nešto nižim rizikom obolevanja od raka dojke u Evropi. Međutim, kada je u pitanju umiranje od raka dojke procene Globokana su da su žene u Srbiji, odmah posle žena u Makedoniji, pod visokim rizikom umiranja od raka dojke u odnosu na druge osobe ženskog pola u Evropi.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je registrovano 3700 obolelih i oko 1600 umrlih žena od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 54,3 na 100.000, a stopa umiranja 19,7 na 100.000 žena.

U odnosu na prosečnu registrovanu stopu obolevanja od malignih tumora dojke u Republici Srbiji, nešto viša stopa je registrovana u Vojvodini (64,3/100.000) u odnosu na centralnu Srbiju, gde je registrovana stopa iznosila 53,6/100.000 žena.

Kao i u slučaju obolevanja, u Vojvodini je takođe registrovana viša stopa umiranja od malignih tumora dojke (20,7/100.000) kako u odnosu na prosečnu registrovanu stopu u Republici Srbiji, tako i u odnosu na stopu umiranja u centralnoj Srbiji (19,3/100.000). Prema istim podacima, u 13 okruga su registrovane više stope obolevanja od prosečne stope u Republici Srbiji. Skoro dvostruko više stope od prosečne registrovane u Republici Srbiji su zabeležene u Pirotskom (93,0/100.000) i Rasinskom okrugu (81,4/100.000). Iste godine trostruko niže stope obolevanja su registrovane u Pčinjskom okrugu (16,4/100.000).

Kada govorimo o stopama umiranja, u 10 okruga su registrovane više stope od prosečne zabeležene u Republici Srbiji. Najviše stope su registrovane u gradu Beogradu (23,8/100.000), Zapadnobačkom (23,6/100.000) i Severnobanatskom okrugu (23,1/100.000). Kao i u slučaju obolevanja, dvostruko niže stope umiranja u odnosu na prosečnu registrovane su u Zlatiborskom (11,1/100.000) i Pčinjskom okrugu (11,7/100.000).

Što se tiče umiranja od malignih tumora dojke primećuje se blagi porast već u uzrastu od 45. godine, ali najviše stope umiranja su i dalje u uzrastima od 60. do 69. godine života.

Visoke stope obolevanja u uzrastima od 60. do 69. godine prate u istim uzrastima i visoke stope umiranja, što najverovatnije govori o kasnom javljanju žena tog uzrasta, kada je maligna bolest već u uznapredovalom stadijumu, odnosno već su prisutne udaljene metastaze na susednim organima.

Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, pa su dometi primarne prevencije, u tom smislu, limitirani.
Imajući tu vrstu ograničenja u vidu, kao jedino dokazano efikasno rešenje za smanjenje stope umiranja od ove bolesti nameće se njeno rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija. Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.

Prema kriterijumima Nacionalnog programa za rano otkrivanje karcinoma dojke, ukupna ciljna populacija žena u organizovanom skriningu karcinoma dojke u 2017. godini u 35 opština u kojima se sprovodio organizovani skrining radom stacionarnih mamografa, iznosila je 311.718 žena starosti od 50 do 69 godina, a za ciklus od dve godine ciljna populacija iznosi oko 630.000 žena.

Samo u okviru organizovanog skrininga raka dojke u 2017. godini urađeno je oko 45.000 skrining pregleda mamografijom, a u cilju ranog otkrivanja raka dojke.

I ciklus organizovanog skrininga raka dojke sproveden je tokom 2013/2014. godine. U prvom ciklusu je pregledano 78.576 žena i otkriveno je 290 karcinoma. U organizovanom skriningu je učestvovalo 19 opština, kao i 2 mobilna mamografa.

II ciklus organizovanog skrininga raka dojke sproveden je tokom 2015/2016, godine. U drugom ciklusu je pregledano 99.953 žene i otkriveno je 287 karcinoma. U organizovanom skriningu je učestvovalo 35 opština, kao i 2 mobilna mamografa.

III ciklus skrininga je u toku i sprovodi se tokom 2017/2018. godine. U prvoj godini trećeg ciklusa je pregledano ukupno 47.470 žena i otkriveno je 199 karcinoma. U organizovanom skriningu je učestvovalo 35 opština i mobilni mamograf Kliničkog centra Niš. U toku je akcija rada mobilnog mamografa uz podršku RTS-a u okviru kampanje „Rak je izlečiv”.
Od početka sprovođenja organizovanog skrininga raka dojke do sada ovim programom i pregledom potpuno zdravih žena, koje nisu imale simptome i znake obolevanja, otkriven je  karcinom dojke kod 776 žena.

Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava organizuju promotivne aktivnosti kako bi uticali na to da što veći broj žena obavi preventivni pregled u cilјu ranog otkrivanja raka dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je očuvati zdravlje i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.
 
 
                                  
 
 

 

Arhiva vesti

01. februar 2019.   4. februar – Svetski dan borbe protiv raka 2019. - Slogan kampanje „Ja sam, ja hoću”

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počinje trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da kako pojedinac i  tako i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima.

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su  učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su  rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja, osim u zemljama Subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti  koji se  kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
 

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan  u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
 

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju.  Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih  slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i  vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).
 

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2015. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 5.578 osoba (3.970 muškaraca i 1.608 žena) i umrle su 5.252 osobe oba pola (3.805 muškaraca i 1.447 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2015. godine od malignih tumora dojke obolelo 4.304 žene i umrle su 1.693 žene.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno drugi po učestalosti u obolevanju i treći u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.524 osobe (2.753 muškarca i 1.771 žena) i umrlo je 2.568 osoba oba pola (1.578 muškaraca i 990 žena).

Rak grlića materice je tokom 2015. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.095 žene, dok je 424 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2015. godine od raka prostate novoobolelo je 1.953 muškaraca i umrlo je 1.073 muškaraca.

Srbija  prema procenama IARC- a se među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se  žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije lјudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

 

Kancelarija za skrining raka