Подршку Првом регионалном конгресу под назвом „Ја то могу“, који је у Београду окупио  више од 150 пацијенткиња из готово 20 удружења из Србије и региона и готово 50 лекара из земље и иностранства, пружили су Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и Институт за јавно здравље Србије. Конгрес је био прилика да пацијенткиње оболеле од карцинома дојке размене искуства у области превенције и скрининга, као и информације о иновативном лечењу и подршци, кроз низ панела. О најучесталијем малигном обољењу код жена у Србији, кроз епидемиологију рака у нашој земљи, региону и свету говорила је др Маја Секулић из Института „Др Милан Јовановић Батут“.


Dr Mаја Sекulić iz Institutа zа јаvnо zdrаljе Srbiје“Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut"
 

Učеsnicе pаnеlа sа mоdеrаtоrкаmа
 

Поводом обележавања Светског дана борбе против рака јајника, најсмртоноснијег гинеколошког малигног карцинома, Удружење пацијената оболелих од рака јајника и грлића материце „Проговори” на конференцији за новинаре упутило је позив свим женама да редовно одлазе на гинеколошке прегледе и буду информисане о значају откривања болести, препознавање симптома, правовремене дијагностике и оптималног лечења.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака жене у Србији се налазе у високом ризику оболевања и умирања од ове малигне локализације.

„Свакога дана у Србији од ове болести, нажалост, премине једна жена, а две жене оболе“, рекла је проф. др Верица Јовановић, директор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и подсетила на значај редовног годишњег гинеколошког прегледа. Проф. др Јовановић поздравила је сарадњу Удружења са мрежом института и завода за јавно здравље и истакла неопходност даљих превентивних активности.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије у Републици Србији, 2020. године регистровано је 750 новооболелих и 361 умрла жена од рака јајника. Стопа оболевања од рака јајника код жена у Републици Србији износила је 11,6 на 100.000, а стопа умирања 4,4 на 100.000 жена. Постоји неколико фактора ризика који могу утицати на развој карцинома јајника. Неки од њих су године, број трудноћа, лична историја рака дојке, јајника, дебелог црева или ректума, дугорочна употреба терапије замене хормона, гојазност, као и генетска предиспозиција.

Удружење пацијената „Проговори” ове године обележава и десетогодишњицу постојања и борбе против овог опаког карцинома.

„Десет година је како смо проговориле и како подижемо свест о раку јајника, едукујемо, сарађујемо са здравственим властима, са циљем да се идеја о раном откривању симптома болести и правовременом лечењу што више прошири. Удружење је основано са циљем да што брже и што конкретније помогне пацијенткињама које болују од ове тешке болести. Данас нам је заједништво потребно више него икада, и зато тражимо подршку да решимо доступност хормонске терапије за жене са одређеним врстама рака јајника и раком ендометријума, на листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања“, рекла је Горица Ђокић из Удружења пацијената оболелих од рака јајника и грилића материце „Проговори“.
 

Удружење пацијената оболелих од меланома, на конференцији за медије, најавило је почетак кампање поводом Месеца борбе против меланома, која има за циљ подизање свести о важности раног откривања и адекватног лечења ове болести, као и придржавања животних навика које могу значајно умањити ризик од оболевања. Едукативне трибине и уличне манифестације посвећене меланому, поред осам градова у Србији биће организоване од стране Удружења и у Сарајеву и Бања Луци.

На конференцији за медије у организацији Удружења је посебно истакнуто да узроци меланома коже могу бити различити, а да су најчешћи изложеност сунчевом и другом ултраљубичастом зрачењу – попут козметичких соларијума, али и наследни фактор.

Директорка Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", проф. др Верица Јовановић рекла је на конференцији за медије да је задатак превентивних установа двострук, прво да говоре о факторима ризика који доводе до меланома, а други да ризичним групама објасни деловање ултраљубичастих зрака, заштите од сунца и лоших навика.“ Често заборављамо на превентиву и на самопреглед, и сами треба да препознамо да нешто није у реду и да то буде први сигнал после којег ћемо отићи код изабраног лекара“, истакла је проф. Јовановић. Навела је податак Регистра за рак према којем je у 2020. години у Србији дијагностиковано 570 случајева новооболелих од меланома, док су 202 пацијента умрла од последица те болести.

О значају лечења пацијената оболелих од меланома са комбинацијом два лека (ипилимубаб и ниволумаб), увођењу адјувантне терапије за пацијенте, лечењу увеалног меланома (меланома ока) и иницијативи за забрану коришћења соларијума говорили су председник Удружења пацијената оболелих од меланома Саво Пилиповић, проф. др Лидија Кандолф, дерматовенеролог, др Јелена Јанковић, помоћник министар здравља и др Жељко Попадић, заменик директора Сектора за лекове Републичког фонда за здравствено осигурање.
 

У оквиру једнодневног форума Fem Health-Tek одржан је  панел „Женска онкологија“ у организцији АФА - глобалне заједнице посвећене оснаживању жена и њиховој професионалној афирмацији. Форум су отвориле министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић и председница АФА корпоративног борда, Диана Глигоријевић.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, проф. др Верица Јовановић, истакла је да је потребно улагати у рано откривање болести. "Напредак медицине и технологија допринели су крајњем исходу а то је продужетак животног века. Свуда у свету се живи дуже и напретком целокупних технологија и свих области које утичу на квалитет живота, можемо очекивати да ће се таква тенденција наставити у будућности", рекла је Јовановић. Указала је да сваке године око 20.000 жена оболи од неке малигне болести, од тога свака пета жена оболи од рака дојке, док свака десета жена која болује од малигне болести има карцином плућа и бронха, рак дебелог црева или ректума. "То су болести на којима треба радити у области раног откривања рака. Истакла је да је очекивани животни век жене 78 година, те да је циљ да се он продужи, додајући да се после 60. и 65. године јављају неке хроничне болести, док се малигне болести, а посебно рак дојке, јавља у доби између педесете и седамдесете. "Из тог разлога су и прегледи за рано откривање рака дојке у том периоду најинтензивнији и препоручују се", навела је др Јовановић.

О важности скрининга рака дојке, превенцији и раној дијагностици говориле су и др Мирјана Узуновић Мако, директорка Сектора за уговарање здравствене заштите, медицинске послове и процену нових технологија у Републичком фонду за здравствено осигурање, др Ивана Минић, онколог Института за онкологију и радиологију Србије, др Ивана Костадиновић, радиолог Medigroup и Драгана Николић, Рош.
 

Национална кампања за почетак спровођења програма ХПВ имунизације у Србији "Заједно против рака грлића материце - HPV НЕ" представљена је у кикиндском Дому здравља у присуству представника Министарства здравља, представника Института за јавно здравље Србије  РФЗО-а, Удружења "Родитељ",  директора школа и званичника локалне самоуправе.  Државни секретар у Министарству здравља, проф. др Ференц Вицко, указано је на значај имунизације младих против HPV - a.

- Имамо проблем који превазилази ову кампању, а то је да је HPV вирус присутан у целој нацији. Не можемо рачунати на то да ће нас вирус избећи, јер је у сексуално активном делу становништва стопроцентно присутан. Чак 95 одсто људи се спонтано излечи у року од неколико месеци до две године. Међутим, не знамо код којих људи и из којих разлога, а то је неких пет посто, та инфекција пређе у хронично обољење и као таква може узроковати две велике групе болести: једна су малигне болести, а друга су вирусне брадавице. ХПВ имунизација је превенција против рака грлића материце, али и од других малигнитета који захватају језик, ждрело, кожу и слузокожу, полне брадавице. На њих нису имуни ни мушкарци, ни жене. Због тога је важна вакцинација и дечака и девојчица. Важно је напоменути да мушкарци нису преносиоци, јер оболевају исто као и жене од малигних болести и кондилома - нагласио је др Вицко. На територији Севернобанатског управног округа дистрибуирано је око 1.060 доза, а утрошено око 800 вакцина. У том региону од рака грлића материце годишње оболи двадесетак жена.  Дозе вакцина варирају зависно од старосне доби. - Потпуно је вакцинисано око 200 деце и младих од 9 до 19 година. Они од 9 до 14 година примају две дозе, а старији, од 15 до 19, три дозе. Још 300 деце и младих чека другу или трећу дозу - рекла је др Татјана Пецарски из кикиндског ЗЗЈЗ. У западним земљама се скоро и не говори о раку грлића материце. - Док се у западним земљама о раку грлића материце више ни не говори, у Србији жене и даље умиру од ове малигне болести – истакла је представница Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", прим. др Катарина Боричић и додала. -Од рака грлића материце у Србији годишње оболи 1.100 жена, а премине њих 450. У Европи смо на петомместу по оболевању, а на другом по смртности. Ова вакцина је препоручена и бесплатна - нагласила је др Боричић.  У Србији је до сада дато 36.300 доза вакцине против ХПВ , а од тог броја је 21.300 првих. Примило их је и 4.300 дечака, рекла је Гордана Племић, директорка Удружења "Родитељ". Према процени Светске здравствене организације, до 2030. године 90 одсто становништва требало би да има приступ вакцинама , а у наредној деценији рак грлића материце могао би бити искорењен, заједно са другим малигнитетима које узрокује HPV вирус.

 

После Београда, мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут” и уз подршку Министарства здравља од 25. aприла наставља да ради у Јагодини.

Прегледи се могу заказати од данас, 18. априла, a заказани прегледи обављаће се, од 25. априла, сваког дана од 9 до 19 часова у мобилном мамографу, који ће бити постављен у улици Вука Бојовића бб, преко пута хале спортова ,,Јassa” у Јагодини.

Преглед у мобилном мамографу намењен је женама узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Током акције бесплатних мамографских прегледа у Београду, на Калемегдану, прегледано је 2150 жена, од којих је, због позитивних налаза, њих 240 упућено на одговарајућу допунску дијагностику.

Мамографија је златни стандард у дијагностиковању рака дојке. Овим прегледом се могу открити промене у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. Ради се о једноставном, безболном и кратком рендгенском прегледу ткива дојке, са циљем контроле здравља жена, без присутних симптома и знакова болести. Правовремени прегледи у 90% случајева доводе до позитивних исхода лечења рака дојке и очувањa квалитета живота оболелих жена.
 

Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.

Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.

Карцином дојке је и у Србији најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У претходном петогодишњем периоду у просеку сваке године се региструје око 4500 новооболелих жена. У истом периоду, у просеку су од карцинома дојке умрле 1723 жене.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2020. године регистровано је 4368 новооболелих и 1782 умрле жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,5 на 100.000, а стопа умирања 20,3 на 100.000 жена. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година.

У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена.

Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији. Мерен годинама изгубљеног живота рак дојке је на 3. месту као узрок смрти код жена старости 45–64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
 

Поводом обележавања 20. марта, Националног дана борбе против рака дојке, у сарадњи са Фондом Б92 и уз подршку Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, компанија Авон организовала је панел на тему „Подршка онколошким пацијенткињама на путу ка родитељству”.

Очување плодности и планирање породице након лечења малигне болести је могуће и представља реалан циљ младих жена са дијагностикованим раком дојке у раном стадијуму. Зато је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) усвојио Правилник којим се оболелима од малигних болести омогућава замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона пре почетка лечења, о трошку РФЗО-а, што ће почети да се примењује када Министарство здравља да сагласност на Правилник.

„На овом предлогу смо почели да радимо још за време короне, али је пандемија то нажалост успорила. Важно је напоменути да ово није само иницијатива за замрзавање генетског материјала. Заокружили смо циклус и омогућили смо пацијентима који уђу у овај процес да уђу и у процес вантелесне оплодње о трошку државе”, изјавила Ивана Ђунисијевић из Републичког фонда за здравствено осигурање.

Ова одлука је од круцијалног значаја за све жене које се суочавају са карциномом дојке. Оваква болест, као и њено лечење може довести до стерилитета, што ствара додатан психолошки притисак, посебно на жене које се у тренутку откривања болести још увек нису оствариле као мајке. У таквој ситуацији жене воде двоструку битку –  битку за живот и битку за потомство.

„Циљеви Министарства здравља су унапређивање дијагностике и побољшање лечења. На овом путу сви увек имају подршку. Бринемо о својим пацијентима, посебно о примарној групи пацијената, попут оних који су оболели од малигних болести. Мислим да о томе говори и чињеница да данас више, према нашим сазнањима, не постоји листа чекања за зрачење, док је раније та листа постојала. У будућности планирамо да наставимо са улагањима, како у дијагностичку и опрему за лечење тако и у стручни кадар и у акте”, рекла је Слађана Ђукић, помоћница министра за здравствено осигурање.
 

Учесници панела „Подршка онколошким пацијенткињама на путу ка родитељству”
 

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” рак дојке представља водећи малигни тумор када је реч о оболевању и умирању жена у Србији, иако се правовременом дијагностиком и адекватном терапијом може у потпуности излечити. Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије током једне године регистрована је 4561 новооболела жена, а нажалост 1691 жена изгубила је битку за живот. Због тога је правовремени редовни преглед заиста важан за све жене.

„Мамографија је радиографски преглед ткива дојке и представља златни стандард у дијагностици рака дојке. Такође, мамографија је преглед који је начин секундарне превениције – раног откивања ове болести у скрининг програму. Примарно, у оквиру скининг програма мамографију треба да уради једном током две године свака жена животне доби од 50 до 69 година према препорукама Међународне агениције за контролу рака”, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Традиционално у оквиру панела поводом Националног дана борбе против рака дојке, Авон је Признање за животно дело ове године доделио др sc. med. Мирјани Бранковић-Магић, генетичарки, научној саветници и председници Европа Дона Србија организације.

„Једна од најзначајних активности у компанији Авон, већ скоро две деценије, јесте Акција за борбу против рака дојке. Поносна сам што нас управо жене препознају као бренд и заједницу која их оснажује и брине о њима! Одговорно и удружено шаљемо снажну поруку свима – рак дојке је излечив у 90% случајева, само уколико се редовним прегледима открије на време. Национални дан борбе против рака дојке је идеална прилика да подсетим жене да закажу свој преглед већ данас, јер то је заиста најважније!”, рекла је Милица Савиншек, PR и адвертајзинг супервизор компаније Авон за Адриатик регион.

Истицањем розе врпце, подршку обележавању Националног дана борбе против рака дојке пружиће телевизије и штампани медији, а Авалски торањ и важни објекти у Новом Саду биће осветљени розе бојом.
 

„Хајде да имамо времена за преглед”

Мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут”, а уз подршку Министарства здравља, компаније Гранд кафа и Фонда Б92, од уторка, 7. марта 2023. године, наставља са радом у Београду. 

Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од понедељка, 6. марта, радним данима од 8:30 до 14:30 часова путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, до попуне термина. 

Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова на  Калемегдану (Цариградски друм, улаз из правца Узун Миркове улице). 

Мамографије у мобилном мамографу намењене су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Ради се о једноставном, безболном и кратком рендгенском прегледу ткива дојке који траје око 10 минута. Мамографија се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена, без присутних симптома и знакова болести, а у циљу раног отркивања рака дојке. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Министарство здравља, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92, 2021. године покренули су кампању „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, са циљем подизања свести жена о важности ране дијагностике и редовних медицинских прегледа.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије, у Србији је у 2020. години од малигних тумора дојке оболело 4368 жена, док су нажалост живот изгубиле 1782 жене. 

Правовремени прегледи у 90% случајева доводе до позитивних исхода лечења рака дојке и очувањa квалитета живота оболелих жена.

 

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
 

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).
 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

На основу последњег Истраживања здравља становништва Себије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%. 

У Србији је у 2019. години свакодневно ходало у континуитету бар 10 минута 75,2% становника. Свакодневна вожња бицикла у трајању од најмање 10 минута је била заступљена код 9,0% становника. Фитнесом, спортом или рекреацијом бар 10 минута најмање три пута недељно бавило се 8,8% становника Србије. Навика бављења спортом и рекреацијом је заступљенија код мушкараца (11,0% се рекреира бар три пута недељно) него код жена (6,9%). 

Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%).

Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол.

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
 

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.
 

Оптерећење раком у Србији 

Више информација на:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.wcrf.org/wp-content/uploads/2021/02/Summary-of-Third-Expert-Report-2018.pdf

https://www.thelancet.com/article/S1470-2045(21)00279-5/fulltext

https://www.cancer.net/cancer-types/colorectal-cancer/risk-factors-and-prevention

 

После Београда, Чачка, Новог Сада, Шапца, и Крагујевца, у Краљеву је одржана трибина о значају вакцинације HPV вакцином, као превенцији рака грлића материце и других обољења које изазива HPV вирус.

Од јуна прошле године, HPV вакцина намењена деци од 9 до 19 година о трошку државе, доступна je у свим домовима здравља у Србији. До сада је HPV вакцину примило 17.500 деце, од тога 14.000 девојчица и 3500 дечака, а како кампања под слоганом „Заједно против рака грлића материце – HPV НЕ одмиче”, у сваком новом граду све је већи број заинтересованих родитеља и деце.

„По броју вакцинисаних дечака и девојчица, сврстали смо се међу 140 земаља које спроводе програм имунизације”, рекла је др sc. med. Катарина Боричић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. „Треба радити на едукацији родитеља, јер сматрамо да обухват деце треба да буде већи. Треба информисати и упутити родитеље да се јаве изабраном педијатру и потраже информације о HPV вакцини. Ми смо се прикључили свим активностима почев од јуна 2022. године, интензивирајући здравствено-промотивне активности. До сада је едуковано око 1000 здравствених радника широм земље, а план нам је да наставимо са том праксом. Апелујем на све колеге да информишу родитеље да вакцина постоји, да је препоруче и обавесте их да је доступна у свим домовима здравља како би благовремено вакцинисали своју децу. Изазов је и едукација родитеља и то нам је приоритет у наредном периоду”, нагласила је др sc. med. Катарина Боричић истичићу да је ова вакцина проглашена најбезбеднијом.

На трибини је оцењено да се зајединичким трудом здравства и просвете могу постићи добри резултати. Наведено је да је у Дому здравља Краљево до сада дато 487 доза вакцине. У последњих неколико недеља бележи се пораст вакцинисане деце и то, пре свега, захваљујући просветним радницима који едукују родитеље. Школска управа Краљево, у сарадњи са Домом здравља, спроводиће едукативне активности у школама на територији Краљева. У свим домовима здравља доступна је довољна количина HPV вакцина за децу од 9 до 19 година, а преостаје рад на томе да сваки родитељ добије неопходне информације о значају имунизације против обољења изазваних хуманим папилома вирусимa, оцењено је на трибини у Краљеву.

О значају и предностима вакцинације против HPV вируса, деца и родитељи могу се информисати на сајту: https://hpvinfo.rs/
 

На Светски дан борбе против рака, симболично у пет до 12, у xолу РТС-а почела је Национална кампања „Рак је излечив 2”, са намером да информише о благовременој превенцији, раном откривању болести, дијагностици и лечењу. Годишње у свету од малигниx болести оболи више од 19 милиона људи, а око 10 милиона изгуби живот. И у Србији су, после кардиоваскуларниx болести, најчешћа малигна оболењa. Сваке године са малигним болестима суочава се преко 40000 становника, а од тиx болести животе изгуби око 20000 људи.

Промоција здравиx стилова живота, борбa за здравље, као и борба за оболеле, задаци су кампање, коју је током 2018. године спровео Јавни медијски сервис РТС. Национална кампања за борбу против рака данас је добила наставак. РТС кампању реализује са Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Друштвом Србије за борбу против рака, надлежним институцијама, удружењима пацијената и фармацеутским компанијама. 

На скупу поводом почетка кампање су говорили: министарка здравља проф. др Даница Грујичић, директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац, директорка Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” проф. др Верица Јовановић, директорка Републичког фонда за здравствено осигирање проф. др Сања Радојевић Шкодрић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и новинарке РТС-а.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету

Оптерећење раком у Србији

Постер: Право на живот

Међународни дан борбе против рака - прилог

За више информација посетите: www.worldcancerday.org/close-care-gap

U оrgаnizаciјi Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” u sаrаdnji sа studеntimа iz Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје, u pеriоdu оd 24. dо 29. јаnuаrа, brојnim акtivnоstimа оbеlеžеnа је Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе. Акtivnоsti su sprоvеdеnе u studеntsкim dоmоvimа „4. аpril”, „Studеntsкi grаd”, „Кrаlj Аlекsаndаr I” i „Каrаburmа” u Bеоgrаdu.

Sаrаdnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје i Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје u оbеlеžаvаnju Еvrоpsке nеdеljе bоrbе prоtiv rака grlićа mаtеricе u studеntsкim dоmоvimа u Bеоgrаdu

U cilju pоdizаnjа svеsti о učеstаlоsti i pоslеdicаmа infекciје humаnim pаpilоmа virusоm, као i znаčајu prеglеdа zа rаnо оtкrivаnjе rака grlićа mаtеricе, оdržаnе su акciје zа zdrаvljе u studеnsкim dоmоvimа „4. аpril”, „Studеnsкi grаd”, „Krаlj Аlекsаndаr I” i „Kаrаburmа” u Bеоgrаdu. Stručnjаci Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје u sаrаdnji sа Kоmitеtоm zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје rаzgоvаrаli su sа studеntimа о znаčајu rеdоvnih prеglеdа, rаnоg оtкrivаnjа rака grlićа mаtеricе, HPV vакcini, dеlili zdrаvstvеnо-prоmоtivni mаtеriјаl i аnкеtirаli ih како bi sе stекао uvid u njihоvо znаnjе, stаvоvе i pоnаšаnjа u vеzi sа infекciјоm humаnim pаpilоmа virusоm.

U окviru Еvrоpsке nеdеljе оdržаnо је i оnlајn prеdаvаnjе zа vоlоntеrе - studеntе iz Kоmitеtа zа mеđunаrоdnu sаrаdnju studеnаtа mеdicinе Srbiје, које su rеаlizоvаli Cеntаr zа prоmоciјu zdrаvljа, Cеntаr zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti i Kаncеlаriја zа sкrining rака Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”. Prеdstаvnicа Pоpulаciоnоg fоndа Uјеdinjеnih nаciја Mаriја Cvејić i lекаri Institutа „Bаtut”, dr Snеžаnа Živкоvić-Pеrišić i dr sc. med. Tаmаrа Nаumоvić gоvоrilе su о znаčајu оbеlеžаvаnjа каmpаnjе, еpidеmiоlоšкim каrакtеristiкаmа, primаrnој i sекundаrnој prеvеnciјi rака grlićа mаtеricе.

U Bеоgrаdu је u znак pоdršке Еvrоpsкој nеdеlji, оd 23. dо 25. јаnuаrа 2023. gоdinе tirкiznо-zеlеnоm bојоm, која је zаštitni znак каmpаnjе, biо оsvеtljеn Аvаlsкi tоrаnj.

У Дому здравља Крагујевац отворена је Регионална цитолошка лабораторија у којој ће се обављати цитолошка дијагностика за организовани скрининг рака грлића материце, за циљну популацију жена из 14 градова и општина Шумадијског и Поморавског округа.

Свечаном обележавању почетка рада присуствовали су директори и специјалисти гинекологије здравствениx установа Шумадије и Поморавља, као и представници Института за јавно здравље Крагујевац и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

 „Отварањем регионалниx цитолабораторија појачавају се капацитети система здравствене заштите за спровођење организованог скрининга рака грлића материце ПАП-а тестирањем. Од почетка јануара, према препорукама Светске здравствене организације и Европске асоцијације за контролу рака, у свим земљама се посебно промовишу активности за рано откривање рака грлића материце, па тако и у Србији. Отварањем Регионалне цитолабораторије у Крагујевцу, на територији Шумадијског и Поморавског округа интензивираћемо спровођење организованог скрининга”, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

„Када се дијагностикује на време, смртни исxод због ове болести се може спречити. Више од 50.000 жена из ова два округа годишње ће бити обуxваћено скринингом. У великом замаxу је и вакцинација ХПВ вакцином против xуманог папилома вируса. Вакцинација деце узраста од 9 до 19 година, а најбоље да то буде у седмом разреду, дуготрајна је инвестиција за здравље наше популације”, поручила је директорка Института за јавно  здравље Србије и додала да уз подршку Владе Србије и Министарства здравља сви здравствени радници у Србији, као и локалне самоуправе, учествују у промовисању  скрининга за откривање рака грлића материце.

Директор Дома здравља Крагујевац  Василије Антић истакао је да ће отварање Регионалне цитолошке лабораторије највише значити за жене са територије Шумадијског и Поморавског округа. Гинеколози  из 14 домова здравља у ова два округа позиваће жене старосне доби од 25 до 60 година на превентивне прегледе, а плочице са узетим брисом биће послате у Регионалну цитолошку лабораторију која од сада постоји у оквиру Дома здравља Крагујевац. Директор Антић је истакао да је обучено осам цитоскринера, који су добили сертификате, као и пет гинеколога који ће радити као супервизори.

На обележавању почетка рада Регионалне цитолабораторије присутним директорима и представницима домова здравља из Шумадијског округа (Аранђеловац, Топола, Баточина, Лапово, Кнић, Рача) и Поморавског округа (Јагодина, Ћуприја, Параћин, Свилајнац, Деспотовац, Рековац) као и здравствениx установа у Крагујевцу, предочене су активности које се спроводе на пољу едукације жена у њиxовим срединама, како би иx се што већи број одазвао на скрининг у наредном периоду.