Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије наставља организацију промотивних акција у заједници које се односе на организовани скрининг колоректалног карцинома. У Дому здравља Сурчин,  у сарадњи са представницима Националног удружења „ILCО”, грађанима су пружене информације о значају прегледа ради раног откривања карцинома дебелог црева, са акцентом на тестирање здравих особа без присутних симтома и знакова болести. Сви заинтересовани грађани су добили ФОБ тестове и одговарајући информативни материјал.

У Србији се у домовима здравља спроводи  Скрининг  програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године. Веома једноставним тестом могуће је открити полипе у унутрашњости црева. Благовременим откривањем и уклањањем полипа, пре него што се у њима појаве злоћудне промене, спречава се настанак и даљи развој болести.


 

Мобилни мамограф чији рад, уз подршку Министарства здравља, организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, наставља рад у Београду и после Калемегдана биће постављен испред зграде РТС-а, улаз из Таковске улице. 

На тој локацији од 18. новембра 2024. године све заинтересоване жене узраста 45–69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене од 40. године које имају позитивну породичну анамнезу, моћи ће да остваре мамографски преглед.  

Прегледи се могу заказати на бројеве телефона 060/7171-523 и 060/7171-969 сваког радног дана од 9 до 14 часова, као и у суботу 16. новембра када ће телефони бити отворени за заказивање. Планирано радно време мобилног мамографа је од 9 до 18 часова сваког дана.

У овој години мобилни мамограф чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” радио је на територији општина Краљево, Ужице, Смедерево, Сјеница, Аранђеловац и Београд. Прегледано је преко 14.000 жена. У октобру – Месецу борбе против рака дојке мобилни мамограф био је на Калемегдану, где је прегледано око 2000 жена. 
 

Прва стручна конференција ,,Академија здравља Србије и Шведске” одржана у Београду представља почетак сарадње две земље у области превенције и дијагностике рака дојке. Сарадњу у области здравствене политике у уводним обраћањима подржали су др Златибор Лончар, министар здравља у Републици Србији, Шарлот Самелин, амбасадорка Шведске и др Фабио Скано, шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији. 

На конференцији су представљени примери добре праксе који се у Шведској примењују у областима скрининг програма за рано откривање и дијагностику рака дојке, са предлозима за њихову имплементацију. У паралелним сесијама из угла клиничке праксе приказане су   смернице за негу пацијенткиња оболелих од рака дојке, као и успостављени модели рада удружења оболелих на унапређењу раног откривања рака дојке и очувању квалитета живота лечених жена.

Домаћи и међународни експерти из области медикалне онкологије, радиологије, хирургије,  јавног здравља и епидемиологије су у оквиру панел дискусија разменили искуства и представили националне моделе организовања здравствене заштите, дијагностике и лечења, иновативне дигиталне алате, регистре пацијената и успостављене програме подршке женама оболелим и леченим од рака дојке. Учесници сесија били су представници Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” - Одељење за превенцију и контролу незаразних болести и Канцеларија за скрининг рака.  

Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године  (2016–2022) у Србији се регистровала 4481 новооболела жена од ове врсте малигног тумора, док је у истом периоду, у просеку, од ове врсте рака умрло 1711 жена. Узимајући у обзир епидемиолошке податке, као и чињеницу да је рак дојке један од најчешћих узрока превремене смрти код жена,  ова здравствена тема добија све већи значај и има потенцијал за даље развијање превентивних и скрининг програма, као и нових дијагностичких и терапијских процедура у оквиру здравственог система у Србији.
 

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке се обележава сваке године у свету као месец посвећен подизању свести о раку дојке са циљем промовисања раног откривања ове болести, која погађа 2,3 милиона жена широм света.

Током октобра месеца спроводе се различите активности и кампање како би се подигла свест и едуковала јавност о значају раног откривања ове болести, правовременог и квалитетног лечења и истовремено пружила подршка особама оболелим од рака дојке.

Рак дојке је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији, што га чини једним од најзначајнијих јавноздравствених проблема на глобалном нивоу.

Узимајући у обзир чињеницу да рак дојке представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Републици Србији, континуирано се улажу велики напори да се ова болест открије што раније и тиме знатно повећа успешност лечења. Правовременим откривањем и започињањем лечења оболелих особа може се постићи излечење у преко 90% случајева, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена и њихових породица.

Кроз различите активности и кампање бројне организације, удружења, здравствене установе и појединци удружују се како би скренули што већу пажњу јавности на значај ове здравствене теме.

Циљеви активности су:

- Подршка и оснаживање особа оболелих од рака дојке

- Едукација јавности о факторима ризика за настанак рака дојке, симптомима и важности раног откривања

- Промовисање раног откривања болести – скрининга: подстицати редовне прегледе дојки од 50. године живота или раније, зависно од индивидуалних фактора ризика

- Истраживање рака дојке како би се развили нови третмани и побољшали резултати лечења рака дојке.
 

Током читaве године треба да будемо одговорни према сопственом здрављу, као и да пружамо подршку особама оболелим и леченим од рака дојке и њиховим породицама. То можемо постићи кроз:

-  Личне акције: заказивање редовних мамографских прегледа и подстицање других да учине исто, обављање редовних самопрегледа дојки и разумевање личних фактора ризика.

-  Подршку: особама оболелим од рака дојке понудити помоћ, разумевање и емоционалну подршку.

-  Едукацију и заговарање: сазнати што више информација о раку дојке и делити знање.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље и удружењима пацијената оболелих и лечених од рака дојке и ове године обележава овај месец кроз различите промотивне активности како би се подигла свест јавности о значају ове болести, смањила стигма повезана са раком дојке и подстакао што већи број женa да обави превентивни преглед.

 
Епидемиолошке карактеристике карцинома дојке

Организовани скрининг рака дојке у Републици Србији
 

У октобру – Месецу борбе против рака дојке, мобилни мамограф ће поново бити доступан у Београду на  Калемегдану (Цариградски друм, улаз из правца Узун Миркове улице).  Од петка, 4. октобра биће омогућени прегледи у мобилном мамографу, а  све заинтересоване жене прегледе могу заказати радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171523 и 060/7171969 до попуне термина. Заказани прегледи обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова.

Мамографија подразумева рендгенски преглед ткива дојки који се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Мамографија је намењена женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, под покровитељством Министарства здравља, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92, током октобра – Месеца борбе против рака дојке, настављају кампању „Хајде да имамо времена за преглед” у којој је до сада у мобилном мамографу прегледано више од 43.000 жена. 

Институт за јавно здравље Србије указује на значај редовних превентивних прегледа, препознавање личних фактора ризика и позива заинтересоване жене да закажу свој мамографски преглед.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и у сарадњи са Општином Чукарица, од понедељка, 23. септембра 2024. године почиње да ради у Сремчици, на платоу Поште (улица Београдска 157). Телефони за заказивање прегледа су 060/7171969 И 060/7171523 сваког радног дана од 9 до 14 часова. Радно време мобилног мамографа је сваког дана од 9 до 17 часова. Акција ће трајати десет дана.

Организовани скрининг рака дојке радом мобилног мамографа је предвиђен за све жене животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле  мамографију,  као и жене после 40. године које у својој породици имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Од почетка 2024. године у организацији Института радом мобилног мамографа прегледано је  више од 12.000 жена. Од 21. августа до данас  у мобилном мамографу у Аранђеловцу мамографију је урадило 860 жена.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, од 21. августа 2024. године почиње да ради у Аранђеловцу, у сарадњи са Здравственим центром Аранђеловац.

Мамограф је постављен на паркингу Дома здравља Аранђеловац. Планирано радно време мамографа је сваког радног дана од 9 до 19 часова, као и суботом од 8 до 15 часова.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, од среде 24. јула почиње да ради у Сјеници, у сарадњи са Домом здравља Сјеница. Мобилни мамограф се налази на паркингу ДЗ Сјеница.

Радно време мамографа је сваког радног дана од 8 до 20 часова, и суботом од 8 до 14 часова. Преглед могу заказати све заинтересоване жене старости од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу. Преглед се може заказати сваког радног дана од 7 до 19,30 часова на телефоне: 020-741-094 лок. 117, 062-8529277, 065-9032484               

Захваљујући раду мобилног мамографа у организацији Института за јавно здравље Србије, од почетка 2024. године на територији општина Краљево, Ужице, Београд и Смедерево прегледано је више од 10.500 жена.
 

У циљу унапређења спровођења организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” акредитовала је програме KME за обуку радиолога и радиолошких техничара у области скрининг мамографије под називом „Улога радиолога и радиолошких техничара у организованом скринингу рака дојке”.

Циљна група за обуку су лекари, специјалисти радиологије и радиолошки техничари, који ће у здравственим установама примарног, секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите, изводити и тумачити скрининг мамографије у оквиру организованог скрининга рака дојке.

На основу потреба здравствених установа и анализе капацитета за спровођење организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака је израдила план обуке за текућу 2024. годину и у складу са тим организовала обуку у области скрининг мамографије.

У реализацији програма КМЕ као предавачи учествовали су професори Медицинског факултета у Београду и Новом Саду, колеге из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводине, Клиничког центра Војводине и Института за нуклеарне науке „Винча”. Као ментори за практичну обуку у едукацији су учествовале колеге из наведених установа, као и колеге из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, Клиничко-болничког центра „Земун”, Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње” и Клиничког центра Ниш.

Теоријски део едукације за радиологе одржан је 10. и 11. јула 2024. године у Институту за 18 полазника, специјалиста радиологије, док је теоријски део едукације за радиолошке техничаре одржан на истом месту 12. јула 2024. године за 21 полазника, виших радиолошких техничара. Након одржаног теоријског дела едукације полазници су упућени на практични део едукације у припадајућим здравственим установама терцијарног нивоа здравствене заштите према територијалној припадности.

Планирано је да се у току 2024. године настави одржавање акредитованих програма КМЕ у области скрининг мамографије, како би се ојачали кадровски капацитети у што већем броју здравствених установа које имају опрему за извођење скрининг мамографија и тиме омогућио већи обухват жена циљне популације националним програмом организованог скрининга рака дојке.
 

Мобилни мамограф, у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Министарства здравља, Домa здравља и Опште болнице Смедерево, a уз подршку Фонда Б92 и Компаније „Гранд кафа“, од 12. јуна 2024. године обавља бесплатне скрининг прегледе у Смедереву. Мобилни мамограф је смештен у кругу Опште болнице „Свети Лука“ Смедерево. Радно време мамографа је од 7 до 19 часова сваког радног дана.

Прегледи се могу заказати сваког радног дана од 8 до 14 часова на телефон 066/8545321.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Прегледи у мобилном мамографу намењени су за све жене узраста од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и за жене после 40. године уколико у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке. 

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. 
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда. Мобилни мамограф се тренутно налази у Батајници, у простору Здравствене станице Батајница где ће радити закључно са недељом, 9. јуном и до тог датума сви термини за преглед су попуњени.

Претходно је мобилни мамограф у оквиру рада у Граду Београду био доступан свим заинтересованим женама на следећим локацијама: Општина Нови Београд, Савско шеталиште, Порта Храма Светог Саве и Борча.

Од почетка акције рада у Београду 6034 жене су заказале преглед у мобилном мамографу, реализовано је 5770  мамографија,  a уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника железнице – Београд, издвајањем додатних термина, прегледане су још 524 жене.

Следећа локација на којој мобилни мамограф наставља рад је Смедерево. О начину заказивања и терминима за преглед све заинтересоване жене у том граду биће благовремено обавештене.

Преглед у мобилном мамографу намењен је за све жене узраста од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и за жене после 40. године уколико у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда.

Мобилни мамограф ће уз подршку Дома здравља Земун и Здравствене станице Батајница, од 28. маја наставити са радом у Батaјници, испред Здравствене станице Батајница, ул. Јована Бранковића бр.1.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана.

Прегледи се и даље могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година, које у претходне две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка aкције рада у Београду, у мобилном мамографу је прегледано 5180 жена.

Уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника железнице – Београд, издвајањем додатних термина у марту месецу, прегледане су још 524 жене.
 

Код знатног броја жена у Србији рак дојке се и даље открива касно, истакнуто је на регионалном Конгресу пацијенткиња оболелих од карцинома дојке „Ја то могу”. Конгрес је у организацији Удружења за едукацију, превенцију и подршку оболелима од карцинома дојке „Жена уз жену” одржан у Београду.

Учествујући на панелу „Шта занамо о раку дојке?”, директорка Института за јавно здравље Србије, проф. др Верица Јовановић, указала је подршку пацијенткињама које се кроз ангажовање у удружењима залажу за унапређене приступе у превенцији, скринингу и методама иновативног лечења у нашој земљи. „Када су у питању жене, рак дојке је на првом месту када говоримо о оболевању, али и смртном исходу. Према подацима које имамо, највећи број оболелих се региструје као оболели од карцинома у последњем стадијуму болести. На годишњем нивоу оболи око 4400 жена, а око 1700 изгуби живот. Због тога апелујем да се жена јави у здравствену установу када примети нелагодност или промену у ткиву дојке. Наравно, треба се јављати  редовно на годишњу контролу. Жене никада не треба да забораве да у сопствене календаре упишу прегледе мамографије, пре свега ако се налазе у периоду од 50 до 60 година”, рекла је проф. Јовановић.
 

Проф. др Ференц Вицко из Министарства здравља истакао је да ће нагласак у наредном периоду бити на скрининг програму односно превентиви. „Ми морамо да развијемо свест да је рак дојке болест која има релативно дуг период када је без симптома, а знамо да је скрининг и рано откривање заправо моменат када можемо излечити рак дојке. Тада имамо шансе да успешно завршимо лечење. Нажалост, смртност од рака дојке у нашој земљи је и даље висока, јер смо по броју нових случајева у средини листе у Европи, а по смртности на првом месту”, рекао је проф. др Вицко.

У пет панела присутнима су представљене специфичности секундарне превенције и дијагностике рака дојке, персонализованог лечењa и  улоге генетике. Удружење „Жена уз жену” истакло је важност правовременог информисања, подршке оболелима, као и солидарности међу женама које имају дијагнозу карцинома дојке.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, РФЗО, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Града Београда.

Мобилни мамограф ће уз подршку Дома здравља Палилула и Дома здравља Борча од 26. априла наставити са радом у Борчи, тачније испред Дома здравља Борча, ул. Косте Манојловића бр. 6.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана, а за време првомајских и ускршњих празника од 10 до 16 часова.

Прегледи се могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка акције рада мобилног мамографа у Београду, у мобилном мамографу је заказано и прегледано 3400 жена. Уз подршку Дома здравља Нови Београд, Дома здравља Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”  издвајањем додатних термина у марту месецу, прегледано је још 524 жена.

Позивамо све жене наведене старосне доби да одвоје време и обаве овај преглед важан за њихово здравље.
 

Ради унапређења спровођења организованог скрининга колоректалног карцинома,  Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Клиником за дигестивну хирургију УКЦ Србије акредитовала је програм KME „Обука за извођење ендоскопске процедуре – дијагностичке и интервентне колоноскопије”. Циљна група за обуку су лекари специјалисти гастроентерологије, интерне медицине и хирургије, који ће у здравственим установама секундарног или терцијарног нивоа, као едуковани доктори медицине изводити колоноскопију у оквиру организованог скрининга колоректалног карцинома.
 

На основу захтева здравствених установа секундарног или терцијарног нивоа и анализе стања кадра у односу на број становника циљне популације на територијама надлежности здравствених установа, у Канцеларији за скрининг рака израђен је план обуке за текућу 2024. годину  за  докторе медицине који ће изводити колоноскопију у оквиру организованог скрининга колоректалног карцинома. Према плану обуке, а у договору са координаторима за скрининг колоректалног карцинома територијално надлежних института/завода за јавно здравље, односно директорима здравствених установа, реализована је обука у периоду од 15. до 19. априла 2024. године, са полазницима из КБЦ „Земун”, Опште болнице Лесковац, Опште болнице Чачак, Здравственог центра Кладово и УКЦ Крагујевац.

У реализацији програма КМЕ као предавачи из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” учествовали су проф. др Верица Јовановић и др Александра Николић, из Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије доц. др Иван Димитријевић и прим. мр sc. med. др Милош Поповић. У циљу успешног спровођења обуке користили су се простор и опрема Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије. Учесници су у току едукације стекли потребно знање у области концепта целокупног процеса скрининга и овладали вештинама колоноскопске дијагностике и терапије, интубације цекума, дијагностике аденома, полипектомије и вештином узимања хистопатолошких узорака.
 

Планирано је да се у току 2024. године настави одржавање акредитованог програма КМЕ„Обука за извођење ендоскопске процедуре – дијагностичке и интервентне колоноскопије” .

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, РФЗО-а, Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, од 2. марта врши организовани скрининг рака дојке за све заинтересоване жене Београда.

Како би пружили прилику што већем броју наших суграђанки да обаве мамографски преглед, мамограф је у марту након рада на Новом Београду постављен на Савском шеталишту, Београд на води, где је са радом завршио 7. априла. Након наведених локација, мобилни мамограф је уз подршку Српске православне цркве, од 8. априла постављен у порти Храма Светог Саве на Врачару, између Цркве Светог Саве и Храма Светог Саве.

Радно време мамографа је од 9 до 19 часова сваког дана, а прегледи се могу заказати сваког радног дана од 9 до 14 часова на телефоне 060/7171969 и 060/7171523.

Мамографија је златни стандард када говоримо о раном откривању рака дојке. Преглед је предвиђен за све жене старости од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и после 40. године уколико је блиска сродница оболела и лечена од рака дојке. Када се открије на време рак дојке је излечив у високом проценту, методе лечења су поштедне, а квалитет живота оболеле жене је очуван. Зато је важно урадити преглед који је безболан, кратко траје, а дозе зрачења које се емитују су занемарљиве.

Од почетка акције рада мобилног мамографа у Београду, преглед је у мобилном мамографу заказало 2526 жена, а до сада је прегледано њих 2310. Уз подршку домова здравља Нови Београд и Вождовац и Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”, издвајањем додатних термина прегледано је још 550 жена.

Још једном позивамо све суграђанке да одвоје време и обаве овај важан преглед за њихово здравље.
 

Рак грлића материце је болест која се може спречити. Такође је излечива ако се рано открије и адекватно лечи. Ипак, остаје један од најчешћих облика рака и узрока смрти повезаних сa раком код жена широм света. Процењује се да ће годишњи број нових случајева рака грлића материце порасти са 570.000 на 700.000 између 2018. и 2030. године, док ће годишњи број смртних случајева порасти са 311.000 на 400.000. Више од 85% су младе, недовољно информисане жене које живе у најсиромашнијим земљама света.

Мало која болест одражава глобалне неједнакости колико рак грлића материце. У земљама са ниским и средњим приходима његова учесталост је готово два пута већа, а стопа смртности три пута већа него у земљама са високим приходима. 

Постоје доказане и економичне мере за елиминацију рака грлића материце, али до сада нису широко примењене у регионима света где је оптерећење болешћу веће. Брза акција је потребна како би се проширила и одржала примена интервенција заснованих на доказима (вакцинација против хуманог папилома вируса  – ХПВ), скрининг рака грлића материце и управљање откривеним болестима) за елиминацију рака грлића материце као јавноздравственог проблема, али таква акција мора бити стратегијска.
 

Глобална стратегија за елиминацију рака грлића материце предлаже:

• визију света у којем је рак грлића материце елиминисан као јавноздравствени проблем;

• праг од 4 случаја на 100.000 жена-година за елиминацију рака грлића материце као јавноздравственог проблема;

• следеће циљеве 90-70-90 који морају бити остварени до 2030. године да би земље биле на путу ка елиминацији рака грлића материце: 90% девојчица потпуно вакцинисаних против ХПВ вируса до 15. године, 70% жена тестирано  ХПВ тестом/ПАПА тестом до 35. године и поново до 45. године, 90% жена са обољењем грлића материце добија третман (90% жена са преканцерозним променама лечено, и 90% жена са инвазивним карциномом збринуто) (слика 1).
 

Математички модел који илуструје следеће привремене користи постизања циљева 90-70-90 до 2030. године у земљама са ниским и нижим средњим приходима:

• средња стопа инциденције рака грлића материце ће пасти за 42% до 2045. године и за 97% до 2120. године, спречавајући више од 74 милиона нових случајева рака грлића материце;

• средњи кумулативни број избегнутих смртних случајева од рака грлића материце биће 300.000 до 2030. године, преко 14 милиона до 2070. године и преко 62 милиона до 2120. године.

Слика 1. Графички приказ стратегије елиминације рака грлића материце

Референце:

1.    Global strategy to accelerate the elimination of cervical cancer as a public health problem. Geneva: World Health Organization; 2020. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.

 

Оснаживање жена, изградња капацитета, обезбеђење здравствене заштите за све

Узимајући у обзир чињеницу да је рак дојке најчешћи малигни тумор код жена широм света и водећи узрок смрти од рака међу женама, уз податак да петогодишња стопа преживљавања у високоразвијеним земљама прелази 90% у поређењу са стопама преживљавања од 40 до 60% у нискоразвијеним земљама, Светска здравствена организација је 2021. године покренула Глобалну иницијативу за борбу против рака дојке (Global Breast Cancer Initiative – GBCI).

Циљ ове иницијативе је да се превазиђу неједнакости у исходима лечења рака дојке оснаживањем жена, изградњом капацитета и обезбеђењем здравствене заштите за све, што захтева систематско унапређење свих ресурса и доступност квалитетних услуга.

Глобална иницијатива Светске здравствене организације за борбу против рака дојке окупља заинтересоване стране из целог света и различитих сектора са заједничким циљем смањења смртности од рака дојке за 2,5% годишње, чиме би се спасило 2,5 милиона живота на глобалном нивоу до 2040. године. 

Како би се остварио постављени циљ иницијатива је заснована на три кључна стуба активности: 

1.    промоција здравља и рано откривање
2.    правовремена дијагноза, и 
3.    свеобухватан третман рака дојке. 

Преузето са: WHO The Global Breast Cancer Initiative

1. Промоција здравља за рано откривање рака дојке
Јавноздравствена едукација у циљу повећања свести о знацима и симптомима рака дојке и о значају раног откривања и лечења болести.
Циљ ових активности је да се дијагноза рака дојке постави код најмање 60% случајева у стадијуму I или II.

2. Постављање дијагнозе рака дојке на време
Едукација јавноздравствених радника о знацима и симптомима раног рака дојке, како би се жене на време упутиле на дијагностичке процедуре.
Циљ ових активности је да се евалуација, дијагностичке процедуре, биопсија и патохистолошки налаз заврше унутар 60 дана.

3. Свеобухватан третман рака дојке
Централизовано пружање здравствених услуга и лечења рака дојке, имајући у виду да  свеобухватан третман рака захтева и одређен ниво специјализоване здравствене заштите.
Циљ ових активности је да 80% пацијената са раком дојке добије свеобухватно лечење и успешно се врати свакодневним активностима.

Глобална иницијатива Светске здравствене организације за борбу против рака дојке пружа смернице и препоруке владама широм света за јачање капацитета система за рано откривање, дијагнозу и лечење рака дојке.
Ефективне стратегије за постизање високих стопа преживљавања пацијенткиња оболелих од рака дојке карактеришу повећан обухват жена основним здравственим услугама и доступност центара за дијагностику и лечење рака. У земљама у којима се у претходном периоду бележи смањење смртности од рака дојке, дијагноза рака дојке је у већина случајева постављена у раним стадијумима болести, што истиче значај ефективних програма за рано откривање рака у циљу побољшања исхода лечења.
 

Више информација на: https://www.who.int/initiatives/global-breast-cancer-initiative

Лифлет The Global Breast Cancer Initiative може се преузети на линку: https://cdn.who.int/media/docs/default-source/documents/health-topics/cancer/the-global-breast-cancer-initiative-flyer-june-2022.pdf?sfvrsn=c4756174_3&download=true
 

Дана 27.3.2024. године одржана је прва конференција „Превенција као гаранција” на тему „Изазови, достигнућа и преспективе у превенцији карцинома дојке, од дијагнозе до терапије и путеви подршке” у организацији WMG фондације уз подршку Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у хотелу „Мона Плаза” у Београду.

Конференцију је отворила проф. др Даница Грујичић која је истакла значај превентивних прегледа у циљу раног откривања рака дојке, као и иновативне терапије у лечењу најчешћег малигног обољења када се говори о оболевању и умирању жена у Србији. 

О достигнућима и перспективама у раном откривању рака дојке, значају организованог скрининга рака дојке, постављању дијагнозе, процесу лечења, иновативној терапији, генетском тестирању, психолошкој подршци женама оболелим од ове малигне болести говорили су кроз три панела учесници конференције.

Први панел се односио на тренутно стање када говоримо о карциному дојке, главне факторе ризика, изазове у превенцији, приступу дијагностици.

Учесници првог панела су били проф. др Верица Јовановић в. д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, др Горан Макунчевић државни секретар Министарства здравља, доц. др Милан Жегарац в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије и др Александар Лазић в. д. директора Здравственог центра Ужице.

Други панел се односио на значај редовних скрининг прегледа, генетске факторе ризика и значај генетског тестирања, процес лечења рака дојке, изазове у самом лечењу, иновативну терапију у лечењу рака дојке.

Учесници су били др Радољупка Радосављевић координатор за скрининг рака дојке, прим. др Маријана Миловић Ковачевић медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, доц. др Маријана Баста Николић спец. радиолог Клиничког центра Војводине, др Ана Кривокућа руководилац Одсека генетског саветовалишта за наследни канцер Института за онкологију и радиологију Србије и др Бојан Тркуља директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа”.

Трећи панел се односио на путеве подршке и личне приче о процесу лечења, а учешће су узели проф. др Синиша Којић спец. пластичне и реконстуктивне хирургије, чланице удружења „Милица” и Сандра Бјелац психоонколог.

Овом конференцијом и активним учешћем свих учесника истакнута је чињеница да је од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке у Републици Србији, учешћем свих релевантних институција направљен велики помак када говоримо о раном откривању рака дојке, преживљавању жена, квалитету живота у току и након процеса лечења и њиховом враћању уобичајеним активностима након болести.

Кроз цео ток конференције наглашено је колико је важно одазвати се на редовне скрининг прегледе.






 

• Најјачи фактор ризика за настанак рака дојке је женски пол.

Вероватноћа оболевања од ове малигне болести је 100 пута већа код жена него код мушкараца, што значи да се око 99% случајева рака дојке јавља код жена, док се код мушкараца ова дијагноза поставља у око 0,5–1% случајева. Лечење рака дојке код мушкараца следи исте протоколе лечења као и код жена.

Одређени фактори повећавају ризик од настанка рака дојке, као што су:
 

• Старија животна доб

Стопе оболевања и умирања од рака дојке се повећавају са годинама живота.

Отприлике половина случајева рака дојке јавља се код жена које немају други препознатљив фактор ризика осим пола (женски) и узраста (преко 40 година).
 

• Генетска предиспозиција

Позитивна породична историја рака дојке, односно позитивна породична анамнеза повећава ризик за настанак рака дојке, поготово уколико је у породици било више од једног оболелог блиског рођака. Међутим, већина жена код којих је дијагностикован рак дојке нема познату породичну историју болести. Недостатак позитивне породичне историје не значи нужно да је жена у смањеном ризику.

Одређене наследне мутације значајно повећавају ризик од настанка рака дојке, при чему су најдоминантније мутације гена BRCA1, BRCA2 и PALB-2. Сматра се да је карцином дојке код 5–10% свих оболелих жена повезан са мутацијама у генима BRCA1 и BRCA2. Жене код којих су откривене мутације у овим генима могу размотрити стратегије за смањење ризика, као што су хируршко уклањање обе дојке или стратегије хемопревенције.
 

• Репродуктивни фактори

Дужина репродуктивног периода може повећати ризик од настанка рака дојке. Рана менарха (<12 година), односно године када су почели менструални циклуси и касна менопауза (>55 година), односно године када су престали менструални циклуси, као и прва трудноћа у каснијем узрасном добу и мањи број трудноћа могу повећати ризик за настанак рака дојке. Са друге стране, сматра се да дојење има протективни ефекат и да смањује ризик за настанак карцинома дојке.
 

• Гојазност

Гојазност, поготово постменопаузална гојазност, повећава ризик за настанак карцинома дојке због синтезе ендогених естрогених хормона у масном ткиву.
 

• Егзогени полни хормони

Употреба егзогених полних хормона, поготово постменопаузална хормонална терапија, може да повећа ризик за настанак рака дојке.
 

• Штетна употреба алкохола и пушење

Конзумација алкохола и пушење представљају факторе ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести, укључујући и малигне болести.

Ризик за настанак карцинома дојке повећавају и претходне пролиферативнe болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, као и изложеност зрачењу и физичка неактивност.

Неке од фактора ризика за настанак рака дојке није могуће мењати, као што су пол, животна доб, генетска предиспозиција и репродуктивни фактори, док је на друге факторе ризика могуће утицати.

Правилна избалансирана исхрана, редовна физичка активност, избегавање изложености зрачењу, конзумације алкохола, цигарета и избегавање стреса могу позитивно деловати на здравље и превенцију болести.

Извори:

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
 

https://www.cancer.org/content/dam/cancer-org/research/cancer-facts-and-statistics/breast-cancer-facts-and-figures/2022-2024-breast-cancer-fact-figures-acs.pdf