Канцеларија за скрининг рака учествовала је на Базару јавног здравља организованом у Крагујевцу, 8. маја, поводом Међународног дана физичке активности, са циљем промоције здравих стилова живота и подизања свести о значају превенције малигних болести. Током трајања базара грађани су имали прилику да добију информације о програмима раног откривања рака дојке, грлића материце и дебелог црева, факторима ризика и значају редовних превентивних прегледа.

Посебан акценат стављен је на значај физичке активности као једног од важних протективних фактора у превенцији малигних болести. Посетиоцима су подељени едукативни материјали, вођени разговори о здравим животним навикама, а заинтересовани грађани саветовани су о начинима укључивања редовне физичке активности у свакодневни живот.

На базару су представљене различите рекреативне и спортске активности које доприносе очувању физичког и менталног здравља. Истакнуто је да редовна физичка активност смањује ризик од хроничних незаразних обољења, укључујући малигне болести, кардиоваскуларне болести, дијабетес, као и да доприноси одржавању здраве телесне масе, јачању имунитета и унапређењу квалитета живота.

Учешће Канцеларије за скрининг рака на овој манифестацији представљало је значајан допринос промоцији превентивних активности и јачању свести грађана о важности здравих стилова живота у очувању здравља.





 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, а у сарадњи са компанијом Металац и Здравственим центром Горњи Милановац, постављен је у простору фабрике Металац, где ће од 10. маја све заинтересоване жене из ове општине и околине моћи да обаве мамографски преглед.

Радно време мобилног мамографа је сваког дана, укључујући и викенде, од 9 до 18 часова.

Прегледи се могу заказати сваког радног дана од 7 до 14 часова путем телефона 062/803-5144. Такође, од стране Дома здравља биће позиване жене из циљне популације.

Организовани скрининг рака дојке, радом мобилног мамографа, намењен је свим заинтересованим женама узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама старијим од 40 година које у породици имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.
 

Резултати пилот пројекта истовременог ХПВ тестирања и цитологије у Србији показали су да је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) присутна код сваке осме тестиране жене, док су промене на ћелијама грлића материце регистроване код знатно мањег броја испитаница, што додатно потврђује значај раног откривања и потенцијал за унапређење Националног програма превенције рака грлића материце.

Пилот пројекат који је спровео Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и УНФПА, обухватио је 10.000 жена узраста од 30 до 65 година у Београду и Нишу. Резултати показују да је 13 одсто тестираних жена било ХПВ позитивно, док је позитиван цитолошки налаз имало 3,7 одсто жена. Истовремено позитиван ХПВ и ПАП налаз забележен је код 2 одсто жена.

- Превенција и скрининг програми данас су у самом врху приоритета Министарства здравља. У претходном периоду додатно смо унапредили програме раног откривања болести, посебно када је реч о онколошким обољењима, међу којима се издвајају карцином грлића материце, дојке, дебелог црева и плућа. Држава је обезбедила све кључне услове, стручан кадар, доступне вакцине и организоване скрининг програме. Међутим, њихов успех у великој мери зависи и од одзива грађана и свести о значају превенције. Резултати пилот програма спроведеног у Београду и Нишу показују да је код око 13 одсто тестираних утврђен ХПВ позитиван налаз, што додатно потврђује значај раног откривања. Поред Папа теста, данас имамо и савременије методе, попут ХПВ типизације, које омогућавају ефикаснији скрининг и правовремено препознавање ризика. Скрининг није само индивидуална одговорност, то је питање јавног здравља и заједничке бриге о друштву. Велики број најтежих болести може се спречити или открити на време, чиме се значајно повећавају шансе за успешно лечење и дуг, квалитетан живот. Зато је важно да грађани искористе доступне програме и редовно брину о свом здрављу – истакао је проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.

Тестирање је обухватило детекцију 14 високоризичних типова ХПВ-а, укључујући најризичније типове 16 и 18, који су одговорни за највећи број случајева ове болести. Посебно је значајно да су и ХПВ позитивни и цитолошки позитивни налази најчешће регистровани код жена узраста од 30 до 34 године, што додатно наглашава важност правовременог укључивања у скрининг.

- Резултати пројекта показују да је од 10.000 тестираних жена позитиван ХПВ налаз имало 13 одсто, а позитиван цитолошки налаз 3,7 одсто жена. Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2 одсто тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста). Дуготрајне инфекције високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ) сматрају се одговорним за око 95 одсто свих случајева рака грлића материце широм света. С обзиром на то да је развој болести спор, постоји могућност правовременог откривања и лечења. У Центру за микробилогију Иститута за јавно здравље Србије обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, удносно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ -  каже проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Батут“. 

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2024. години 1048 жена је оболело, а 410 преминуло од ове болести. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота.

- Ови резултати отварају простор за разматрање шире примене ХПВ типизације као скрининг методе у Србији, имајући у виду да ова метода омогућава раније откривање ризика и прецизније усмеравање даљих прегледа и праћења пацијенткиња. Такође, добили смо и јасне показатеље да ХПВ инфекција може да постоји без икаквих симптома, због чега је редован скрининг од пресудног значаја. Али истовремено не смемо заборавити да данас имамо и моћан алат превенције  у рукама, а то је ХПВ вакцина. Као удружење се годинама залажемо за већи обухват вакцинације, јер једино комбинацијом вакцинације и редовних прегледа можемо дугорочно да смањимо број оболелих од рака грлића материце у Србији – рекла је Горица Ђокић, представница Удружења за борбу против рака јајаника и материце “Проговори”.

 Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.

- Држава Србија је пре десетак година увела организовани скрининг за рано откривање рака грлића материце. Централни тест у том програму је Папа Николау тест, једноставан цитолошки преглед којим се откривају измењене ћелије на грлићу материце. Међутим, организовани скрининг није заживео у мери у којој смо очекивали, пре свега због недовољног одзива жена, али и других изазова у систему. У међувремену, у свету и Европи све више се користи примарни ХПВ тест. Откриће да је рак грлића материце директно повезан са инфекцијом хуманим папилома вирусом било је револуционарно. Управо због тога, циљ ХПВ тестирања јесте да се идентификују жене у повећаном ризику, које потом треба додатно пратити и тестирати. ХПВ тест је у неким земљама попут Аустралије и Велике Британије већ заменио Папа тест, као скрининг тест, док су многе државе у фази транзиције и паралелно користе обе методе. Србија је за сада међу земљама које уводе ХПВ тест кроз пилот пројекте, као што је био случај претходне године. Резултати тог пилот пројекта ће нам помоћи да донесемо даље одлуке о унапређењу националног програма скрининга у Србији – објаснио је проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије.
 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), од краја 2024. године до јула 2025. године, организовао је бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена на територији два града – Београда и Ниша.

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест је спроведено у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце и присуства латентне инфекције слузокоже грлићa материце изазване ХПВ-ом.

Поред ПАП теста, којим се откривају промене на ћелијама слузокоже грлића материце (прегледом под микроскопом) радио се и ХПВ тест, којим се детектује присуство Хуманог папилома вируса, применом методе молекуларне дијагностике („PCR“ методом). Ово тестирање је изузетно значајно, јер је управо дуготрајна инфекција високоризичним типовима Хуманог папилома вируса главни узрочник рака грлића материце (у више од 95% случајева).

Тестирано је укупно 10.000 жена. У Дому здравља Ниш, где се тестирање спроводило од краја децембра 2024. године, тестирано је 6.200 жена, док је у Београду је тестирано 3.800 жена на следећим локацијама: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ и Дом здравља Вождовац.

Тестирање је било намењено свим женама узраста од 30 до 65 година, изузев трудница, жена које никада нису имале сексуални однос, жена које су на лечењу од рака грлића материце и жена којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце.

Жене циљне популације су позиване на бесплатно тестирање путем јавног медијског позива, без претходног заказивања, уз лични документ.

Резултати овог истраживања показују да је од 10.000 тестираних позитиван ХПВ налаз имало 13%, а позитиван цитолошки налаз 3,7% жена.

Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2% тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста).

У оквиру овог истраживања спроведено је тестирање на 14 високоризичних типова ХПВ-а, односно на типове који имају доказану повезаност са развојем рака грлића материце. Тест који се користио, обезбеђује специфичну идентификацију типова ХПВ16 и ХПВ18, док истовремено детектује 12 високоризичних типова и приказује их као групни резултат.

Спроведено истраживање представља значајну подршку програму организованог скрининга рака грлића материце. Тестирање 10.000 жена ХПВ тестовима и ПАП прегледима, као и резултати истраживања, допринели су јачању скрининг програма кроз повећање обухвата тестираних жена, подизању свести о значају редовних превентивних прегледа и представљају подршку планирању нових превентивних стратегија. Сазнање да и без икаквих симптома и знакова болести треба обавити превентивни преглед, јер ХПВ инфекција може бити присутна, представља препоруку да свака жена у свом личном календару превенције одреди датум за преглед у циљу превенције рака грлића материце и чувања квалитета живота.

У Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, односно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије, и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије. Узорковање се може обавити у Одсеку за пријем узорака Центра за микробиологију сваког радног дана од 7 до 10 часова и суботом од 8 до 10 часова.               

У више од 100 земаља у свету, ХПВ тест се примењује у организованом скринингу као примарни скрининг тест или као део пилот активности у циљу потенцијалне имлементације ХПВ теста у организовани програм скрининга рака грлића материце. Пилот пројекат који је реализован у Србији пример је да стручна јавност иде у корак са препорукама релевантних професионалних организација и Светске здравствене организације (СЗО), усмерених да ХПВ тест буде примарни скриниг тест у националном програму.  

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од рака грлића материце преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
 

Мобилни мамограф чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, наставља своје активности на новој локацији. У сарадњи  са Домом здравља Ражањ, од  понедељка, 20. априла, мобилни мамограф ће почети са радом на паркингу Дома здравља Ражањ (ул. др Милорада Михајловића 5). 

Мамограф ће радити сваког радног дана и викендом од 9 до 18 часова. Жене са територије општине Ражањ и околних општина преглед могу заказати путем телефона 037/3841-151 локал 107 (гинекологија), 065/8322-302, 065/8322-326.

Мамографија је намењена свим женама животне доби од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године. Мамографски преглед дојки се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед здравих жена које немају симптоме и знакове болести.

 

У оквиру обележавања месеца марта – Месеца борбе против рака, у организацији Канцеларије за скрининг рака Института за јавно здравље Србије, у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље Београд и друштвом пацијената са стомом – ILCO, у Дому здравља Барајево спроведена је промотивна акција усмерена на едукацију и информисање становништва о значају превенције и раног откривања колоректалног карцинома.

У складу са глобалним стратегијама за контролу рака, које стављају посебан нагласак на превенцију (здраву исхрану, физичку активност, итд) и рано откривање болести, циљ акције је унапређење информисаности и подизање свести грађана о факторима ризика за настанак колоректалног карцинома и значају редовних скрининг прегледа.

Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, за 2024. годину, у Србији је од колоректалног карцинома оболео  3271 мушкарац и 2077 жена, што укупно износи 5348 новооболелих особа. Од ове болести је преминуло 1570 мушкараца и 973 жене, односно укупно 2543 особе. Колоректални карцином у укупној популацији, као и код мушкараца, заузима друго место по учесталости оболевања и по смртности од малигних болести, док је код жена на трећем месту по оболевању и по смртности.

Превенција колоректалног карцинома усмерена је на смањење броја оболелих, на побољшање квалитета живота оболелих и на смањивање трошкова лечења.

Скрининг представља откривање до тада непрепознате болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој популацији која не показује знаке болести. Домови здравља позивају мушкарце и жене старости 50 до 74 године на тестирање. За тестирање се користи имунохистохемијски ФИТ тест који детектује невидљиве трагове крви у столици, а потребан један узорак столице, без претходних дијета. Особе код којих је скрининг тест позитиван упућују се на додатну дијагностику односно колоноскопију која представља златни стандард у дијагностици, јер омогућава директан увид у слузокожу дебелог црева, уз могућност биопсије и уклањања евентуално откривених полипа током истог прегледа. Особе код којих је скрининг тест негативан лекар из дома здравља позива на преглед за две године.

Спровођење организованог скрининга колоректалног карцинома на територији Републике Србије отпочело је децембра месеца 2012. године од стране Министарства здравља, а у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље и осталим здравственим установама из  мреже државних здравствених установа. Текућа 2026. година означена је као друга година седмог циклуса организованог скрининга колоректалног карцинома, с обзиром на трајање циклуса током периода од две године.

Промотивна акција је спроведена дана 27.3.2026. године у периоду од 11 до 13 часова у просторијама Дома здравља Барајево. У току акције од стране тимова Института за јавно здравље Србије, Градског завода за јавно здравље и Дома здравља Барајево организована је подела промотивних материјала, а кроз разговор са грађанима се одговарало се на њихова питања, са посебним акцентом на то да се редовним учешћем у скринингу болест може открити у раној фази, те да су, уколико се колоректални карцином дијагностикује на време, шансе за успешно излечење највеће.
 

Национални дан борбе против рака дојке обележава се у Србији сваке године 20. марта. На иницијативу Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92, овај датум је пре тринаест година уврштен у Календар јавног здравља. Његово обележавање представља прилику да се истакне значај правовременог откривања ове болести.

Рак дојке представља један од водећих малигних тумора код жена у свету и у Србији, и један је од најзначајнијих узрока умирања у женској популацији.

Према подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена широм света.

У свету је регистровано око 2,3 милиона новооболелих жена од рака дојке и око 670.000 смртних исхода од ове болести. Уколико се наставе досадашњи трендови оболевања и умирања, процењује се да ће током живота рак дојке бити дијагностикован код једне од двадесет жена широм света, а да ће до 2050. године бити регистровано 3,2 милиона нових случајева и 1,1 милион смртних исхода повезаних са овим обољењем годишње.

У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке и више од 144.000 смртних исхода код жена повезаних са овом болешћу.

Како би се смањио број смртних случајева од ове болести и смањиле разлике у стопама преживљавања широм света, Светска здравствена организација је покренула Глобалну иницијативу за рак дојке, чији је главни циљ смањење смртности од ове болести за 2,5% годишње, што би у периоду од 2020. до 2040. године могло спречити 2,5 милиона смртних исхода на глобалном нивоу. Три кључне активности за постизање овог циља су рано откривање болести, правовремена дијагноза и свеобухватно лечење оболелих жена.

У Србији, рак дојке представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2024. године регистровано је 4544 новооболеле и 1700 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања је износила 69,4 на 100.000, а стопа умирања 19,4 на 100.000 жена. Током последње деценије годишње се региструје око 4500 новооболелих и 1700 умрлих жена од ове врсте малигног тумора. Док оболевање од карцинома дојке у Србији показује умерен, али континуиран пораст, умирање од карцинома дојке у Србији у последњих десет година показује стагнацију са падом стандардизованих стопа, што представља позитиван епидемиолошки знак. Иако ризик оболевања за жене свих старосних група благо расте, исходи лечења се побољшавају, захваљујући ранијем откривању, ефикаснијим терапијама и доступнијем онколошком збрињавању.

Један од најзначајнијих приступа у раном откривању болести и смањењу смртности представља организовани скрининг рака дојке, који се у Србији спроводи од децембра 2012. године. Иницијативом Министарства здравља, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије, мрежом института и завода за јавно здравље и здравствених установа из Плана мреже здравствених установа у Републици Србије, током 2025. године додатно је повећан обухват жена циљне популације организованим скринингом. Посебан допринос дају мобилни мамографи, који омогућавају већу доступност прегледа женама у удаљеним подручјима, као и у срединама које немају довољне капацитете за пружање ове услуге.

До сада је реализовано шест циклуса организованог скрининга рака дојке и у току је седми циклус. У Национални програм раног откривања рака дојке укључен је велики број здравствених установа, са циљем да скрининг мамографија буде доступна што већем броју жена.

Током 2025. године организовани скрининг рака дојке у Републици Србији се спроводио на територији 74 општине, остале здравствене установе су укључене у опортуни скрининг (без позива). На преглед је позванa 155.551 жена. Mамографију је урадило 55.134 женe у оквиру организованог скрининга. Поред наведених прегледа мамографијом у здравственим установама, мамографије у скрининг програму су спроведене и радом мобилних мамографа, у оквиру којих је прегледано око 30.000 жена.

Мамографи су били постављени и њиховим радом је вршен организовани скрининг рака дојке у Београду, у општинама Златиборског округа, као и у Ивањици у 2025. години. Радом мобилних мамографа чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, током 2025. године прегледано је 12.000 жена, од тога је 1216 жена имало налаз који је захтевао допунску дијагностику.

Уколико се открије на време, лечење рака дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.

Обележавање Националног дана борбе против рака дојке има за циљ да подсети на значај редовних превентивних прегледа, одговорног односа према сопственом здрављу и активног учешћа у организованим програмима скрининга, али и да истакне важност подршке оболелима и њиховим породицама. Континуирано унапређење дијагностике, лечења и доступности здравствених услуга остаје приоритет у даљој борби против ове болести.


Епидемиолошке карактеристике карцинома дојке у Србији за 2024. годину
 

На иницијативу и позив ФК Црвена звезда, поводом 81. рођендана клуба и Дана жена, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у оквиру програма Министарства здравља, од суботе 7. марта до понедељка 9. марта организује бесплатне мамографске прегледе у мамографу који ће бити постављен испред југозападне стране стадиона „Рајко Митић”. Радно време мамографа ова три дана је од 9 до 20 часова.

Мамографију,  уз лични документ, могу урадити жене старости од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене старије од 40 година са позитивном породичном анамнезом. Заказивање прегледа се врши путем телефона 060 717 1523 и 060 717 1969, до попуне термина 5. и 6. марта, од 9 до 15 часова.

Мамографија је дијагностичка метода за откривање промена на дојци које се не могу открити на други начин. Овај рендгенски преглед ткива дојки се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. 

Од 2018. године Институт за јавно здравље Србије организује рад мобилног мамографа, а од септембра 2025. године располаже још једним мобилним мамографом. Радом ова два мамографа у прошлој години прегледано је скоро 12.000 жена, а од почетка 2026.године  више од 2.800 жена.
 

У многим земљама широм света се посебним и фокусираним јавноздравственим кампањама обележава месец март као период посвећен подизању свести о колоректалном карциному (Colorectal Cancer Awareness Month), са циљем информисања јавности о значају превенције, раног откривања и благовременог лечења ове болести. У складу са тим, као симбол за скретање пажње на значај превенције и раног откривања ове болести користи се тамно плава трака која уједно представља и знак солидарности са оболелима и њиховим породицама, али и позив на одговорност и бригу о сопственом здрављу. 

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2024. години у Србији је од колоректалног карцинома оболео 3271 мушкарац и 2077 жена, што укупно износи 5348 новооболелих особа. Од ове болести је преминуло  1570 мушкараца и 973 жене, односно укупно 2543 особе. Колоректални карцином у укупној популацији, као и код мушкараца, заузима друго место по учесталости оболевања и по смртности од малигних болести, док је код жена на трећем месту по оболевању и по смртности.

Колоректални карцином је малигна болест која настаје у дебелом цреву или ректуму и спада међу најчешће малигне болести код оба пола. Ризик од оболевања расте са годинама живота, посебно након 50. године. Поред тога, значајни фактори ризика су породична историја колоректалног карцинома или полипа, хроничне запаљенске болести црева, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана са повећаним уносом црвеног и прерађеног меса, пушење и прекомерна конзумација алкохола. Болест се најчешће развија постепено, из бенигних израслина слузокоже – полипа, који током више година могу прерасти у малигни тумор. 

Управо овако спор ток развоја болести омогућава благовремено откривање и уклањање промена пре него што дође до настанка карцинома, што ову болест чини једним од ретких малигнитета чије се настајање у великој мери може спречити превентивним скрининг прегледима, а у нашој земљи кроз Национални програм раног откривања колоректалног карцинома који се спроводи од 2012. године.
Скрининг представља откривање до тада непрепознате болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој популацији која не показује знаке болести. Домови здравља позивају мушкарце и жене старости 50 до 74 године на тестирање. За тестирање се користи имунохистохемијски Фит тест који детектује невидљиве трагове крви у столици, а потребан је један узорак столице, без претходних дијета. Особе код којих је скрининг тест позитиван упућују се на додатну  дијагностику односно колоноскопију која представља златни стандард у дијагностици, јер омогућава директан увид у слузокожу дебелог црева, уз могућност биопсије и уклањања евентуално откривених  полипа током истог прегледа. Особе код којих је скрининг тест негативан, лекар из дома здравља позива на преглед  за две године. 

Редовним учешћем у скринингу могуће је рано откривање болести, а уколико се колоректални карцином открије на време, шансе за излечењем су највеће.

Поводом наступајућег месеца марта посвећеног подизању свести о значају раног откривања колоректалног карцинома, Канцеларија за скрининг рака је израдила нови промотовни материјал у форми лифлета и постера дизајнираних у тамно плавој боји, са јасним и упечатљивим  порукама које наглашавају значај превенције и важност скрининг прегледа, са циљем да се што већи број људи подстакне на тестирање. 

На тај начин користи се прилика да се заједничким активностима грађана, институција и организација пренесу јасне поруке да су информисаност и одговорност у комбинацији са  здравим животним навикама и редовним превентивним прегледима кључни кораци у очувању здравља појединца, али и друштва у целини.
 

Постер Скрининг колоректалног карцинома
 

Лифлет 1 - скрининг колоректалног карцинома
 

Лифлет 2 - скрининг колоректалног карцинома




 

Од петка 27. фебруара мобилни мамограф биће смештен на паркингу Дома здравља у Лучанима, а прегледи ће се обављати сваког дана, укључујући и викенд, од 9 до 18 часова. У мобилном мамографу, на наведеној локацији, биће прегледане жене циљне популације (45–69 година) које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене старије од 40 година које имају позитивну породичну анамнезу.

Прегледи се заказују на број телефона 064 864 7278, сваког дана од 9 до 18 часова. Жене из циљне популације биће и директно позиване од стране Дома здравља Лучани.

Рад мобилног мамографа у општини Лучани спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са Министарством здравља и Домом здравља Лучани.

Подсећамо да је мамографија рендгенски преглед којим се откривају промене у дојци које се не могу напипати нити открити другим врстама прегледа. Изводи се снимањем обе дојке, кратко траје и за већину жена је безболна.
 

Од понедељка, 9. фебруара, мобилни мамографи радиће на две нове локације – у Аранђеловцу и Смедеревској Паланци. Првог дана акције, 9. фебруара, радно време мобилног мамографа у Аранђеловцу биће од 9 до 18 часова, док ће у Смедеревској Паланци радно време бити од 11 до 18 часова.

Радно време мобилних мамографа на оба пункта биће од 9 до 18 часова сваког дана, укључујући викенде и предстојећи државни празник.

Прегледи се заказују путем телефона, а жене из циљне популације биће и директно позиване од стране домова здравља. Број телефона за заказивање мамографских прегледа у Аранђеловцу је 062/885-25-28, сваког радног дана од 8 до 18 часова. Број телефона за заказивање прегледа у Смедеревској Паланци је 026/310-933, сваког радног дана од 9 до 18 часова.

У мобилним мамографима биће прегледане жене старости од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене старије од 40 година са позитивном породичном анамнезом. Подсећамо да је мамографија рендгенски преглед за откривање промена у дојци које се не могу напипати нити открити другим врстама прегледа. Мамографија се изводи снимањем обе дојке, за већину жена је безболна и кратко траје.

Рад мобилних мамографа у наведеним општинама организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са Министарством здравља, домовима здравља из Аранђеловца и Смедеревске Паланке.
 

Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сâм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације у свету

Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.

У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести. Највеће оптерећење раком забележено је у Азији, док Европа, са мањим уделом у светској популацији, бележи несразмерно висок удео у оболевању и умирању. Ове разлике указују на значајну улогу доступности превенције, раног откривања и лечења.

Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.

Пројекције указују да ће до 2050. године број новооболелих од рака порасти за 77%, што додатно наглашава потребу за системским приступом превенцији, раном откривању и лечењу.

У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, заједно са мрежом института и завода за јавно здравље, спроводи континуиране промотивно-едукативне активности усмерене на информисање становништва, подстицање превентивног понашања и правовремено јављање лекару ради раног откривања и лечења малигних болести.


За више информација:
 

www.worldcancerday.org

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији
 

У оквиру Европске недеље превенције рака грлића материце, која се ове године обележава од 19. до 25.1.2026. године у организацији Канцеларије за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, одржан је стручни скуп под називом „Домови здравља као носиоци организованог скрининга рака грлића материце и резултати спровођења програма у примарној здравственој заштити”. Стручном скупу су присуствовали координатори института и завода за јавно здравље, као и домова здравља у Београду и домова здравља који су центри управних округа за скрининг рака грлића материце. 

Испред Популационог фода Уједињених нација (UNFPA) скупу се обратила гђа Борка Јеремић која је изнела значај сарадње са Институтом „Батут” на реализацији свих активности које ова организација подржава у циљу превенције, очувања и унапређења здравља жена.?

У име Канцелариије за скрининг рака др sc. med. Тамара Наумовић је представила План здравствене заштите за 2026. годину у области програма организованог скрининга рака грлића материце, као и реализацију скрининга и оперативне кораке ка остварењу циљева из Плана. 

Помоћница директора Дома здравља Ниш др sc. med. Данијела Нешић је представила иновативне приступе и добру праксу у мобилизацији циљне популације у организованом скринингу рака грлића материце и приказала модел рада цитолабораторије у Дому здравља Ниш као центра цитолошке дијагностике за четири округа (19 домова здравља): Нишавски, Зајечарски, Топлички и Пиротски округ.



У име Дома здравља Крушевац Ана Благојевић, координатор промоције здравља и здравственоваспитног рада je представилa организацију спровођења организованог скрининга рака грлића материце у Дому здравља Крушевац, као и пример добре праксе позивања жена циљне популације.

Начелник гинекологије Дома здравља Зрењанин др Драган Илић је представио модел електронске базе и вођења података за позивање жена циљне популације, као и изазове у организованом скринингу рака грлића материце у Дому здравља Зрењанин. 

Испред Дома здравља Крагујевац обратили су се др Ивица Магдић, специјалистa гинекологије и координатор за скрининг рака грлића материце и Лазар Планић, главни техничар цитолошке лабораторије који је представио рад и резултате централизоване цитолабораторије Дома здравља Крагујевац, за Шумадијски и Поморавски округ. У презентацији је истакнут добар пример менаџмента установе, што је резултирало адекватном кадровском и техничком опремљеношћу цитолабораторије. 

Испред Канцеларије за скрининг рака др Маја Секулић је представила резултате пројекта „Скрининг рака грлића материце – пилот активност истовремена примена ХПВ теста и цитологија” који је подржан од стране Министарства здравља, UNFPA, Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва,  Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство и компаније Roche d.o.o Србија. Пројекат  у оквиру кога је тестирано 10.000 жена у граду Београду и Нишу спроведен је у 2025. години.



 

Поводом обележавања Европске недеље борбе против рака грлића материце, која се ове године под слоганом „Сачувајте своје здравље” обележава од 19. до 25. јануара, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” организовао је низ едукативних активности у београдским домовима ученика средњих школа.

Стручњаци Института су кроз непосредан разговор са младима подигли свест о значају превенције, учесталости и последицама ХПВ инфекције. Посебан фокус био је на важности ХПВ вакцинације као најефикаснијег начина заштите. Уз здравствено промотивни материјал, ученици су добили одговоре на кључна питања о очувању сексуалног и репродуктивног здравља.

Акције су успешно реализоване у домовима: „Јелица Миловановић”, „Милутин Миланковић”, „Патријарх Павле”, као и у радним јединицама Ученичког центра Београд: „Стеван Чоловић”, „Петар Драпшин”, „Kарађорђе”, „Алекса Дејовић” и „Змај”.
 

Поводом обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце, која се ове године под слоганом „Сачувајте своје здравље” одржава од 19. до 25. јануара 2026. године, Институт за јавно здравље Србије организовао је стручни скуп под називом „Значај мултисекторске сарадње у превенцији обољења изазваних хуманим папилома вирусом”.

С обзиром на то да обољења изазвана ХПВ-ом и даље представљају озбиљан јавноздравствени изазов, а Србија се и даље сврстава у групу земаља са високим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце, Институт је у понедељак, 19. јануара 2026. године, окупио стручњаке како би истакао важност интегрисаних мера примарне и секундарне превенције.

Предавачи, прим. др sc. med. Горанка Лончаревић, прим. др sc. med. Милена Kаназир и прим. др sc. med. Kатарина Боричић, упознале су учеснике са епидемиолошким карактеристикама обољења изазваних хуманим папилома вирусом и кључним превентивним мерама.

Семинар је био намењен широком кругу здравствених професионалаца, укључујући координаторе здравственоваспитног рада, лекаре и медицинске сестре из служби за заштиту школске деце и здравствену заштиту жена, поливалентну патронажну службу домова здравља, као и координаторе за имунизацију, скрининг рака грлића материце и промоцију здравља.

Овај скуп још једном је потврдио да је сарадња различитих сектора у локалној заједници пресудна за имплементацију превентивних активности.






 

Поводом Европске недеље превенције рака грлића материце, која се од 19. до 25. јануара 2026. године обележава под слоганом „Сачувајте своје здравље”, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” организовао је онлајн предавање посвећено едукацији будућих здравствених радника.

У среду, 21. јануара, стручњаци Института „Батут” поделили су своја експертска знања са волонтерима Kомитета за међународну сарадњу студената медицине Србије (IFMSA-Serbia) и студентима Медицинског факултета Војномедицинске академије.

Током предавања, др Снежана Живковић Перишић, прим. др sc. med. Kатарина Боричић и др sc. med. Тамара Наумовић представиле су актуелне епидемиолошке податке о оболевању и смртности од рака грлића материце у Србији и свету. Посебан фокус био је на кључној улози свеобухватних мера превенције, како примарној превенцији – значају имунизације против ХПВ-а, тако и секундарној превенцији – важности редовних скрининг прегледа.

Едукацијом младих колега, Институт „Батут” наставља да оснажује будуће лекаре у мисији очувања јавног здравља и смањења оптерећења овом болешћу у нашој земљи.
 

Од понедељка 19. јануара, па током наредне две недеље, у општинама Љиг и Свилајнац у мобилним мамографима биће организовани мамографски прегледи за жене узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и за жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу, односно блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке. 

У Љигу је мобилни мамограф постављен на паркингу Дома здравља (ул. Алимпија Васиљевића бб), и радиће од понедељка 19. јануара сваког радног дана и  викендом од 9 до 18 часова.  Мамографски прегледи се заказују путем телефона 014/3150332 од 8 до 14 часова радним данима. 

У Свилајнцу, мобилни мамограф се налази на паркингу Дома здравља (ул. Краља Петра Првог 47) и почиње са радом у понедељак, 19. јануара у 12 часова. Радно време осталим данима и викендом ће бити од 9 до 18 часова. Заказивање прегледа је путем телефона 062/657488 сваког радног дана од 7 до 18 часова.  

Такође, и  домови здравља  у наведним општинама позиваће жене циљне популације на скрининг мамографију.

Рад мобилних мамографа у наведеним општинама организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са Министарством здравља, домовима здравља Љиг и Свилајнац, у сарадњи са компанијом Wiener Städtische Versicherungsverein из Беча. 

Подсетимо, мамографија је рендгенски преглед за откривање промена у дојци које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. 

Пре мамографског прегледа не треба користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете процену мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке, за већину жена је безболна и кратко траје.


 

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се и ове године у Србији од 19. до 25. јануара. Циљ ове недеље је да се унапреди информисаност и свест грађана о значају превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.

У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Закључно са 31.12.2025. године против ХПВ-а је у потпуности вакцинисано 26854 деце узраста од 9 до 14 година, као и 18760 адолесцената узраста од 15 до 19 година и 4666 студената узраста од 19 до 26 година.

Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. У 2024. години резултати из 52 дома здравља показују да је прегледано 62455 жена, од којих је 3389 са позитивним налазом упућено на даљу дијагностику. У току је друга година петог циклуса организованог скрининга рака грлића материце. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља у периоду од краја децембра 2024. до краја јула 2025. године, организовао је и спровео пилот пројекат „Скрининг рака грлића материце – истовремено ХПВ тестирање и цитологија” за 10000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша.

Резултати пројекта показују да је од 10000 тестираних жена позитиван ХПВ налаз имало 13%, а позитиван цитолошки налаз мање од 4% жена. Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2% тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста).

У Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (HPV генотипизација) из цервикалног бриса код жена, односно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије, и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије. Узорковање се може обавити у Одсеку за пријем узорака Центра за микробиологију сваког радног дана од 7 до 10 часова.

У оквиру Европске недеље превенције рака грлића материце, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља организује низ едукативно-промотивних активности за младе у објектима домова ученика средњих школа у Београду, током којих ће тим стручњака бити доступан за питања и савете свим ученицима о ХПВ инфекцији као најчешћој сексуално преносивој инфекцији, као и ХПВ имунизацији. Ученици – корисници ових домова биће обавештени о могућности бесплатне вакцинације, без заказивања у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у оквиру акције „Отворена врата” у периоду од 19. до 31. јануара (радним данима од 14 до 18 часова).

Такође, планирана је континуирана медицинска едукација „Значај мултисекторске сарадње у превенцији обољења изазваних хуманим папилома вирусом” у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Током едукације је предвиђено да се са учесницима поделе информације о учесталости ХПВ инфекције, начинима преноса ХПВ и мерама превенције рака грлића материце.
 

Са сталним порастом оболевања у већини земаља света, малигни тумори су један од водећих јавноздравствених проблема савременог друштва. Имајући у виду оптерећење овом групом обољења, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је годишњу конференцију „Батутови дани – 101 година превенције” посветио раном откривању малигних болести, значају скрининга и превентивних прегледа.

У уводном делу конференције присутнима су се обратили проф. др Верица Јовановић, в. д. директорке Института за јавно здравље Србије, проф. др Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка Министарства здравља и др Фабио Скано, шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Београду.

Овом приликом Институт је доделио Плакете за допринос и сарадњу у организованом скринингу рака најзначајнијим партнерима из области Јавног здраља, међу којима су заводи и институти за јавно здравље и удружења пацијената.


 

„Стручни скуп Батутови дани посвећујемо скрининг програмима који предствљају секундарну превенцију, а њен циљ је препознати болест на време.

Наши подаци указују да се годишње у Србији региструје око 41.000 новооболелих, док нажалост од малигних болести премине око 20.000 људи.

Имајући у виду значајно оптерeћење малигним болестима, као и податке да се међу водећим локализацијама у оболевању и умирању налазе карцином плућа, карцином дојке, колоректални карцином, карцином простате и грлића материце, конференцију смо посветили скриниг програмима који се спроводе, као и иницијативама за ширење пилот програма за рак плућа и простате у Републици Србији”, рекла је проф. др Верица Јовановић у уводном обраћању.

У Србији се скрининг прегледи спроводе кроз националне програме раног откривања рака дојке, рака грлића материце и колоректалног карцинома. 

Скрининг прегледи омогућавају да се болест открије у раној фази када је лечење  најефикасније и када су  могућности за излечење највеће.

Подсетимо, скрининг мамографија, на сваке две године, намењена је женама старосне доби  50–69 година, скрининг рака грлића материце – Папаниколау (ПАП) тест, на сваке три године, намењен је женама старосне доби 25–64 године и скрининг колоректалног карцинома – FOB/FIT тест, на сваке две године, намењен је женама и мушкарцима старосне доби 50–74 године.

Поред наведених скрининг програма, у нашој земљи спроводе се и активности ране детекције и праћења ризичних група за карцином плућа и карцином простате. Као скриниг тестови користе се за карцином плућа – нискодозни скенер, а за карцином простате ПСА тест.




 

Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, данас је на свечаности у Београду уручена донација као знак подршке у спровођењу бесплатних мамографских прегледа у два мобилна мамографа, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља.

Донацију је уручила компанија Wiener Städtische осигурање, у име донатора Wiener Städtische Versicherungsverein из Беча. Подршка компаније биће усмерена за организацију рада мобилних мамографа у наредном периоду, на територији четири општине – Бајина Башта, Ивањица, Свилајнац и Љиг, којим ће бити обухваћено више од 2000 жена старосне доби од 45 до 69 година. Прегледи у мобилним мамографима биће реализовани у периоду од 11. до 24. децембра 2025. године у Бајиној Башти и Ивањици, и у периоду од 15. до 30. јануара 2026. године у Свилајнцу и Љигу.

Радно време мобилних мамографа, од 11. децембра, у Бајиној Башти и Ивањици биће од 9 до 18 часова сваког дана, осим првог дана акције у Бајиној Башти када ће радно време бити од 12 до 18 часова. Заказивање прегледа вршиће се сваког радног дана на бројеве телефона: Дом здравља Ивањица 032/5152266 и 064/8793151 од 10 до 14 часова и Дом здравља Бајина Башта 031/3155525 од 7 до 20 часова.

Мамографски прегледи омогућавају откривање рака дојке у најранијој фази – пре појаве симптома, када је успех лечења највећи. Мобилне јединице, опремљене савременом технологијом и медицинским особљем у две смене, биће стациониране по две недеље у свакој од ових општина. На овај начин мамографија постаје доступна и женама из мањих и руралних средина.

Организовани скрининг рака дојке у Србији се спроводи од децембра 2012. године, а Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља, од 2018. године организује и спроводи рад мобилних мамографа на територији Републике Србије. Радом мобилних мамографа на терену сагледан је значај приближавања превентивних услуга становништву, као и улога друштвено одговорних компанија које пружају подршку у њиховој реализацији.  

 „Скрининг мамографија у овој акцији намењена је здравим женама старости од 45 до 69 година из Бајине Баште, Ивањице, Свилајнца, Љига и околних места. Све жене ове животне доби имаће прилику да обаве преглед у мобилним мамографима. Позиви за прегледе биће упућивани из домова здравља, а жене ће свој термин моћи и самостално да закажу путем телефона. Захвални смо на подршци компаније Wiener Städtische Versicherungsverein и поносни што заједно радимо на промоцији здравља жена и јачању свести о значају редовног скрининга”, истакла је проф. др Верица Јовановић, в. д. директорке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

„Заједно са Институтом за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут подижемо свест о изузетној важности редовних превентивних прегледа. Кроз програм мобилног мамографског скрининга омогућавамо и бесплатне превентивне прегледе за жене. На тај начин подржавамо рано откривање рака дојке када је лечење најефикасније. Као главни акционар Vienna Insurance Group, водеће осигуравајуће групе у Централној, Источној и Југоисточној Европи, знамо да је превенција најбоља врста осигурања. Управо зато подржавамо превентивну здравствену заштиту жена у Србији“, изјавио је Роберт Ласхофер, генерални директор Wiener Städtische Versicherungsverein.

Рак дојке представља најчешћи малигни тумор по оболевању и умирању код жена у Републици Србији. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је 2023. године регистровано 4665 новооболелих и 1736 преминулих жена од рака дојке. Стопа оболевања износила је 70,8 на 100.000 жена, док је стопа умирања износила 20,6 на 100.000.

„Ови забрињавајући подаци додатно су нас подстакли да се укључимо и подржимо ову веома важну друштвено одговорну кампању. Циљ ове подршке је информисање жена и целокупног становништва наведених општина о значају мамографије за рано откривање рака дојке, као и унапређење приступа дијагностици. Као друштвено одговорна компанија, посвећени смо подршци пројектима који доприносе добробити људи и унапређењу квалитета живота. Наше вишедеценијско искуство у раду и указивање на значај превенције ризика, посебно у области здравља, мотивише нас да подржимо овакве иницијативе. Зато смо поносни што ћемо заједно са Институтом Батут омогућити да више од 2000 жена из различитих средина обави  бесплатан мамографски преглед. Реализујући кампању „С пажњом према важном. Прегледај се”, а са циљем подизања свести о значају редовних прегледа и доступности дијагностике у очувању здравља жена, правимо важан корак ка здравијој заједници”, рекла је Светлана Смиљанић, чланица Извршног одбора Wiener Städtische осигурања.