Мобилни мамограф чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и у сарадњи са Домом здравља Палилула, у претходном периоду је радио на платоу испред Дома здравља Борча. Од 19. марта 2025. године, закључно са 17. априлом до када је мамограф на овој локацији,  мамографију је урадило 1200 жена. У току је дијагностика, као и обавештавање жена о резултатима очитаних мамографија.

Институт ће благовремено обавестити јавност о новoj локацији у Србији на којој ће у предстојећем периоду бити доступна наведена услуга.
 

У циљу унапређења спровођења организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” акредитовала је програме КМЕ за обуку радиолога и радиолошких техничара у области скрининг мамографије под називом „Улога радиолога и радиолошких техничара у организованом скринингу рака дојке”.

Циљна група за обуку су лекари, специјалисти радиологије и радиолошки техничари који ће у здравственим установама примарног, секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите изводити и тумачити скрининг мамографије у оквиру организованог скрининга рака дојке.

На основу потреба здравствених установа и анализе капацитета за спровођење организованог скрининга рака дојке, Канцеларија за скрининг рака је израдила план обуке за текућу 2025. годину и у складу са тим организовала обуку у области скрининг мамографије.

У реализацији програма КМЕ као предавачи учествовали су професори Медицинског факултета у Београду и Новом Саду, колеге из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводине, Клиничког центра Војводине и Института за нуклеарне науке „Винча”.

Као ментори за практичну обуку у едукацији учествују специјалисти радиологије  и виши радиолошки техничари из наведених установа, као и из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, Клиничко-болничког центра „Земун”, Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње” и Клиничког центра Ниш.

Теоријски део едукације за радиологе одржан је 31. марта и 1. априла 2025. године, у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, за 50 полазника, специјалиста радиологије.  Теоријски део едукације за радиолошке техничаре одржан на истом месту 2. априла 2025. године за 58 полазника, виших радиолошких техничара.

После одржаног теоријског дела едукације полазници су упућени на практични део едукације у припадајућим здравственим установама терцијарног нивоа здравствене заштите према територијалној припадности. Планирано је да се у току 2025. године настави одржавање акредитованих програма КМЕ у области скрининг мамографије, како би се ојачали кадровски капацитети у што већем броју здравствених установа које имају опрему за извођење скрининг мамографија и тиме омогућио већи обухват жена циљне популације националним програмом организованог скрининга рака дојке.
 

Преглед у мобилном мамографу, који је постављен на паркингу Дома здравља Борча (Косте Манојловића 6) све даме могу да закажу и овог викенда, у суботу 5. и недељу 6. априла 2025. године у периоду од 9 до 14 сати на бројеве телефона 060/7171-523 и 060/7171-969.

Преглед је намењен женама старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију, као и женама од 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Мамографија је златни стандард за дијагностику рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у високом проценту случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.

Радно време мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова. Заказивање мамографије радним данима је од 9 до 14 часова. Од 19. марта 2025. године, од када је мамограф постављен испред Дома здравља Борча, прегледано је 900 жена.

Рад мобилног мамографа организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља.
 

Мамографија се сматра златним стандардом у раном откривању рака дојке. Ради се о рендгенском прегледу за откривање промена у дојци, који се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Преглед је намењен женама узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Пре мамографског прегледа не би требало користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете радиолога у процени мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке и за већину жена је безболна и кратко траје. У мамографији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.

Рано откривање рака дојке мамографским снимањем спашава животе, јер се откривањем рака дојке у раној фази повећавају шансе за излечење, омогућава примена поштедних хируршких интервенција, смањује инвалидност и повећава квалитет живота. Уколико су резултати скрининг мамографије у реду, после две године је потребно обавити следећу мамографију ради контроле сопственог здравља. Уколико се у међувремену уоче било какве промене, потребно је јавити се лекару.

Рак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почну да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.
 

Рак дојке се најчешће јавља код жена које:

имају најближе сроднице оболеле од ове болести;
су прву менструацију добиле пре 12. године, и последњу имале после 50. године;
нису рађале или су имале први порођај после 30. године;
дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван;
су гојазне и физички неактивне.

Рак дојке је злоћудни тумор, који уколико се открије у раној фази може бити потпуно излечен. У Републици Србији се спроводи програм за рано откривање рака дојке скрининг мамографијом, који је бесплатан за све жене старости од 50. до 69. године. Процењено је да се у тој популацији у организованом скринингу постижу најбољи резултати раног откривања рака дојке. Наиме, анализа кретања оболевања жена од рака дојке у Европи показала је трендове пораста код жена старијих од 50 година, тако да је организовани скрининг у нашој земљи у складу са европском препоруком за популацију жена од 50 до 69 година. Мамографско снимање није толико ефикасно код жена испод 50 година јер се код жена тог узраста због веће густине ткива дојке промене детектују много теже, а  такође је и учесталост јављања рака дојке мања код жена испод 50 година. Према европским стандардизованим налазима и препорукама мамографско тестирање у организованом скринингу се понавља на сваке две године за популацију жена од 50 до 69 година.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, постављен је на паркингу Дома здравља Борча. Позивамо све жене старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију да то учине у наредним данима, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Телефони опредељени за заказивање мамографије су 060/7171-523 и 060/7171-969, сваког радног дана од 9 до 14 часова. Радно време мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова.

Мамографија даје најпрецизније резултате у дијагностици рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у 95% случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.
 

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, постављен је на паркингу Дома здравља Борча.

Телефони опредељени за заказивање мамографије су 060/7171-523 и 060/7171-969, сваког радног дана од 9 до 14 часова. Телефонске линије ће бити отворене за заказивање и у недељу 30. марта 2025. године у периоду од 9 до 14 часова.

Радно време  мобилног мамографа је радним данима и суботом од 9 до 19 часова и недељом од 9 до 17 часова.

Позивамо све даме старости од 45 до 69 година које током последње две године нису урадиле мамографију, да то учине у наредним данима, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу.

Мамографија је златни стандард за дијагностику рака дојке. Једна од осам жена може током свог живота да оболи. Уколико се рак дојке открије у раној фази, излечење се постиже у 95% случајева. Зато је основни подсетник за сваку жену да брине о свом здрављу.
 

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста и даље је доступно у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања и ове суботе од 8 до 15 часова, као и радним данима од 14 до 18 часова у пријемној амбуланти Института за јавно здравље Србије.

До сада је Београду, на више пунктова, тестирано 2500 жена, док је у Дому здравља Ниш тестирано 4000 жена. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводи се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година. Није намењено трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Ова тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).
 

20. март – Национални дан борбе против рака дојке се у Србији обележава дванаесту годину заредом и представља важан подстицај за подизање свести о значају раног откривања ове болести. Овај датум део је Календара јавног здравља од 2013. године, на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена, како у свету тако и у Србији, где представља водећи узрок оболевања и умирања међу женском популацијом. Подаци Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину указују на то да је широм света дијагностиковано око 2,3 милиона нових случајева рака дојке, док је од ове болести преминуло око 670.000 жена. Процењује се да ће до 2050. године бити око 3,2 милиона нових случајева рака дојке и 1,1 милион смртних случајева повезаних са овом болешћу.

Како би се смањио број смртних случајева од ове болести и смањиле разлике у стопама преживљавања широм света, Светска здравствена организација је покренула Глобалну иницијативу за рак дојке 2021. године. Циљ иницијативе је смањење смртности од ове болести за 2,5% годишње, што би могло да спречи 2,5 милиона смртних исхода у периоду од 2020. до 2040. године. Кључне мере за постизање овог циља су рано откривање болести, правовремена дијагноза и свеобухватно лечење оболелих жена.

Жене у Србији имају средњи ризик оболевања и висок ризик умирања од рака дојке. У периоду од 2016. до 2022. године у просеку годишње је регистровано 4481 новооболела жена и 1711 умрлих жена од ове врсте малигног тумора. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2022. године регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. Регистроване стопе морталитета пропорционално расту са узрастом почев од 45. године и највише су код наших најстаријих суграђанки. Упркос варијацијама у вредностима стопа  инциденције и морталитета у последњих седам година региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена у Србији, ова болест и даље представља велики здравствени изазов.

Организовани скрининг рака дојке, који се у Србији спроводи од децембра 2012. године, представља један од најзначајнијих приступа у раном откривању болести и смањењу морталитета. До сада је програм обухватао 40 општина на територији Републике Србије уз додатно ангажовање мобилних мамографа, како би што већи број жена обавио превентивне прегледе. Спроведено је шест циклуса организованог скрининга рака дојке и у току је прва година седмог циклуса. Министарство здравља Републике Србије подржава активности на увођењу што већег броја здравствених установа у организовани скрининг програм за рак дојке и у сарадњи са свим домовима здравља и болницама, Канцеларијом за скрининг рака дојке Института за јавно здравље Србије, као и мрежом института и завода, очекује се да се у Републици Србији током 2025. године обухват жена скрининг мамографиојом вишеструко повећа.

Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу, потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, раног откривања болести и скрининга, до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Март месец је посвећен борби против рака, а посебан значај има 20. март, када се јавност додатно информише о распрострањености рака дојке, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести. Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција можемо значајно смањити број оболелих и преминулих жена од рака дојке у Србији.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, од сутра, 19. марта 2025. године, у сарадњи са Домом здравља Палилула, почиње да ради у Борчи, на паркингу Дома здравља Борча. Радно време мобилног мамографа је сваког дана од 9 до 19 часова, а недељом од 9 до 17 часова.

Мамографија, златни стандард у раном откривању рака дојке, подразумева рендгенски преглед ткива дојки који се обавља у циљу контроле здравља и подразумева преглед жена без присутних симптома и знакова болести. Преглед могу заказати све заинтересоване жене узраста од 45 до 69 година које у последње две године нису урадиле мамографију, као и жене после 40. године које имају позитивну породичну анамнезу

Преглед у мобилном мамографу може се заказати путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, сваког радног дана од 9 до 14 часова.




 

У Београду и Нишу у току је бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, које организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).

Позиву на ово тестирање до сада се одазвало око 6000 жена. Међу до сада прегледаним резултатима тестирања око 15% жена има позитиван резултат ХПВ теста на различите типове ХПВ-а. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком. Хумани папилома вирус припада групи сексуално преносивих вируса и више од 80% сексуално активних особа ће доћи у контакт и бити инфицирано неким типом овог вируса у току живота. Разликујемо нискоризичне и високоризичне типове Хуманог папилома вируса. У великом броју случајева инфекција ХПВ-ом спонтано пролази после 12−18 месеци, али уколико је перзистентна, односно уколико инфекција високоризичним типовима ХПВ-а дуго траје може довести до постепене прогресије ка карциному грлића материце.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања и то у Београду у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (радним данима од 14 до 18 часова и суботом од 8 до 15 часова) и у Дому здравља „Вождовац” (радним данима од 10 до 16 часова), као и у Нишу, у Дому здравља Ниш (сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова).
 

После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља глобално, па и у Србији. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести у свету.

Водеће локализације у оболевању и умирању су глобално и даље рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, простате и рака дебелог црева, а жене од рака дојке, плућа и дебелог црева.

Водеће локализације у оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система.

Уколико се овакав тренд настави, до 2050. године број новооткривених случајева рака у свету ће се увећати за 77%, а број умрлих особа ће се удвостручити. Овај пораст ће бити најизраженији у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне телесне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу довести до појаве малигног тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Кључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:
 

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
 

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији
 

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у свету

Више информација на:

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services
 

https://gco.iarc.fr/en

 

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста у Београду доступно је на четири локације -У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”, Дому здравља „Вождовац”, као и у Нишу, у Дому здравља Ниш.

До сада је тестирано преко 4.000 жена. Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања. Ова тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).


 

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године започиње нова трогодишња кампања за период 2025–2027, која ставља особе оболеле од рака и њихове приче у центар пажње. Приступ лечењу усмерен на оболеле особе представља темељну промену у начину на који се организују и пружају здравствене услуге и процедуре лечења рака, стављајући фокус на јединствене потребе појединца, њихових породица и заједнице у којој живе.

Ове године обележавамо прву годину кампање под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама” који ставља у центар пажње појединца, а не болест. Уважавањем јединствених потреба сваког појединца, са саосећањем и емпатијом, долази се до најбољих исхода по здравље, који не искључује мултисекторску сарадњу у циљу како превенције тако и лечења ове болести.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету
 

Према последњим проценама за 2022. годину Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година у свету живи 53,5 милиона људи. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. 

Према проценама у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету и следе га рак дебелог црева (9,3%), рак  јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола. Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Kод жена водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева. 

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак глића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%).

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Kао последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света. 

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака. 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Светски дан борбе против рака 2025. организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници како би се подигла свест о раку, факторима ризика, превентивним прегледима, као и обезбеђивање услова да се задовоље јединствене потребе сваког оболелог појединца.

Препорука Међународног удружења за борбу против рака је да фокус овогодишње кампање буде усмерен на укључивање реалних прича и искустава у борби са раком из перспективе оболеле особе, чланова њихових породица, здравствених радника, као и да се подстакну особе широм света да учествују у изазову који подразумева да се деле на друштвеним мрежама видео снимци или фотографије на којима су особе окренуте наопако са њиховим реалним причама о томе како је рак окренуо њихов свет наопако.


Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији– преузмите

За више информација посетите:

www.worldcancerday.org
 

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста у Београду и Нишу намењено женама старости од 30 до 65 година, од 28. јануара 2025. доступно је и у Дому здравља „Вождовац”  (Устаничка 16), у Служби за здравствену заштиту жена, сваког радног дана од 10 до 16 сати. Тестирање у Београду од 13. јануара 2025. спроводи се у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.

У Београду је до сада тестирано око 900 жена. У служби за здравствену заштититу жена у Дому здравља Ниш, где се тестирање спроводи од краја децембра, тестирано је преко 2000 жена.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања. Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања у пријемној амбуланти Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (Др Суботића Старијег 5) сваког радног дана од 14 до 18 сати, као и суботом од 8 до 15 сати, у Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” (улица Савска 23), у Служби за здравствену заштиту жена, радним данима од 8 до 18 часова и викендом од 8 до 15 часова, у Дому здравља „Вождовац” (Устаничка 16), у Служби за здравствену заштиту жена, сваког радног дана од 10 до 16 сати, као и у Служби за здравствену заштиту жена, у Дому здравља Ниш, сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова.

Наведена тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије” организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”  

(улица Др Суботића Старијег 5)

Пријемна амбуланта

од понедељка до петка од 14 до 18 часова

суботом од 8 до 15 часова

Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”

(улица Савска 23)

Служба за здравствену заштиту жена

од понедељка до петка од 8 до 18 часова

викендом од 8 до 15 часова

Дом здравља „Вождовац”

 (улица Устаничка 16)

Служба за здравствену заштиту жена

од понедељка до петка од 10 до 16 часова

Дом здравља Ниш

(улица Војводе Танкосића 15)

Служба за здравствену заштиту жена

од понедељка до петка од 7 до 20 часова

викендом од 7 до 20 часова
 

Удружење за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори” поднеће иницијативу за изједначавање статуса вакцина против Хуманог папилома вируса (ХПВ) са осталим вакцинама које се налазе у Календару обавезне имунизације, најавила је Горица Ђокић представница удружења, на конференцији за новинаре у оквиру Европске недеље превенције рака грлића материце. Према њеним речима, тиме би се поједноставио процес имунизације, повећао обухват и смањила неславна статистика.

Иницијативу о изједначавању статуса ХПВ вакцина са осталим вакцинама из Календара обавезне имунизације до сада су подржали: Удружење педијатара Србије, Удружење гинеколога онколога Србије, Удружење медикалних онколога Србије, Удружење гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Државни секретар Министарства здравља др Мирсад Ђерлек истакао да је ова иницијатива посебно важна и да би био најсрећнији да струка одлучи и предложи да вакцина буде обавезна.

„Пред нама предстоји велики труд и велики посао да би достигли резултате које очекујемо. ХПВ је познат као узрочник више болести. Подтип тип 16 и 18 у највећем броју случајева у свету изазивају карцином грлића материце. Држава је обезбедила новац да можемо да урадимо имунизацију, имамо вакцину која је о трошку државе и бесплатна” – навео је др Ђерлек.

Др sc. med. Катарина Боричић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” истакла је да је у последних 15 година заустављен тренд раста учесталости оболевања од рака грлића материце, као и да је у том периоду смањена учесталост умирања од тог рака за петину.

„Све то указује да су мере које је држава предузела на пољу превенције дале свој ефекат. Много се радило и на информисању становништа. Мислим да се сада много више зна о овој болести”, рекла је др Боричић.

Када је реч о последњим подацима о имунизацији против ХПВ вируса, до сада је потпуно вакцинисано 36.860 особа. Др Боричић је подсетила да је у току превентивна акција котестирања ХПВ и ПАПА тестом, коју организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA). Акција је почела у Нишу крајем децембра прошле године, а од 13. јанура и у Београду и до сада је тестирано 1600 жена старости од 30 до 65 година, а циљ акције је тестирање 10.000 жена. Др Боричић је позвала све жене на бесплатно тестирање и нагласила да није потребан ни упут, ни заказивање, већ само лични документ. Жене могу доћи у Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” сваким радним даном од 14 до 18 часова и викендом од 8 до 15 часова.

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 20. до 26. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
 

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 20. до 26. јануара  у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ECIS), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година.

У периоду од 2008. до 2022. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 20,2% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као шесту најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у бољој информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија.

Светска здравствена  организације  као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку.

Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко 90% случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева).

Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар.  

Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани  скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.

Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се  користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве PCR технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса.

У току је акција бесплатног превентивног тестирања истовременом применом ХПВ и ПАПА теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша.

Наведене превентивне прегледе – тестирање у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије”, организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).

До сада је током тестирања, које је почело у последњој недељи децембра 2024. године у Дому здравља Ниш, прегледано више од 700 жена. Тестирање се обавља у служби за здравствену заштиту жена, у Дому здравља Ниш, сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова.

Превентивно тестирање жена у Београду обављаће се од понедељка 13. јануара 2025. године у Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” (улица Савска 23), у Служби за здравствену заштиту жена, радним данима од 8 до 18 часова и викендом од 8 до 15 часова.

Тестирање жена у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (улица Др Суботића 5) почиње такође у понедељак 13. јануара 2025. године. Радним данима тестирање ће се обављати у пријемној амбуланти  Института  од 14 до 18 часова, а викендом од 8 до 15 часова. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Канцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници.

Епидемиолошки подаци 




 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), организује бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша. До сада је током тестирања, које је почело у последњој недељи децембра 2024. године у Дому здравља Ниш, прегледано више од 400 жена. Тестирање се обавља у служби за здравствену заштиту жена, у Дому здравља Ниш, сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова.

Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста биће омогућено и женама у Београду. Тестирање жена у Београду обављаће се од понедељка 13. јануара 2025. године у Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” (улица Савска 23), у Служби за здравствену заштиту жена, радним данима од 8 до 18 часова и викендом од 8 до 15 часова.

Тестирање жена у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (улица Др Суботића 5) почиње такође у понедељак 13. јануара 2025. године. Радним данима тестирање ће се обављати у пријемној амбуланти  Института  од 14 до 18 часова, а викендом од 8 до 15 часова.  Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања.

Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.

Тестирање на Хумани папилома вирус и ПАП тест спроводе се у циљу раног откривања премалигних и малигних промена на грлићу материце. Промене могу настати услед изложености различитим факторима ризика, али се инфекција Хуманим папилома вирусом сматра кључним узроком.

Наведена тестирања у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије”, организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).
 

Представници Института за јавно здравље Србије„Др Милан Јовановић Батут” посетили су запослене у Дому здравља Ниш поводом почетка реализације пилот пројекта „Скрининг рака грлића материце – пилот активност, истовремена примена ХПВ теста и цитологије”.

Cлужба за здравствену заштиту жена овог Дома здравља отпочела је реализацију пилот пројекта којим се позивају све жене из Ниша и околине, старосне доби од 30 до 65 година, да ураде ХПВ и ПАП тест у циљу превенције рака грлића материце.

Узимање два бриса истовремено за тестирање жена почело је у четвртак, 26. децембра 2024. године, у Служби за здравствену заштиту жена у Дому здравља Ниш. Све заинтересоване жене из Ниша и околине моћи ће да ураде тестирање у наредном периоду у Служби за здравствену заштиту жена.

Tестирање ће се обављати у периоду од 07:00 до 20:00 часова сваког радног дана и викендом, осим у време празника (07. јануара 2025. године).

 

Oпште информације за учеснице у тестирању

Позивамо све жене старосне доби од 30 до 65 година да се тестирају.

 

Не тестирају се жене које су:

•           у другом стању (труднице);

•           које никада нису имале сексуални однос;

•           имале операцију одстрањења материце и грлића материце;

•           на лечењу од рака грлића материце.

Тестирање треба одложити код жена које су:

•           у циклусу (менструација);

•     имале сексуални однос у последња 24 сата или користиле вагиналне таблете, интравагиналне креме, пене, лубриканате, пудере или купке у последња 24 сата.

 

Обавите тестирање и спречите рак грлића материце!



 

Ради унапређења спровођења организованог скрининга колоректалног карцинома,  Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Клиником за дигестивну хирургију КЦ Србије у току 2024. године је акредитовала програм KME Процедуре дијагностичке и интервентне колоноскопије у оквиру Националног програма раног откривања колоректалног карцинома.

Циљна група за обуку су лекари специјалисти гастроентерологије, интерне медицине и  хирургије, који ће у здравственим установама секундарног или терцијарног нивоа као едуковани доктори медицине изводити колоноскопију у оквиру организованог скрининга колоректалног карцинома.

У периоду од 16. до 20. децембра 2024. године је реализована обука са осам полазника из следећих здравствених установа: Општа болница Шабац, Општа болница Панчево, Општа болница Сурдулица, Општа болница Ваљево, Општа болница Кикинда, Клинички центар Ниш – Клиника за минимално инванзивну хирургију и Клиника за дигестивну хирургију КЦ Србије.

Учесници су у току едукације стекли потребно знање у области концепта целокупног процеса скрининга  и овладали  вештинама колоноскопске дијагностике и терапије, интубације цекума, дијагностике аденома, полипектомије и вештином узимања хистопатолошких узорака.
 

Мобилни мамограф, чији рад уз подршку Министарства здравља организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са Општом болницом Јагодина, Домом здравља Јагодина  и Општинском управом града Јагодина,  од 14. децембра биће постављен у кругу Опште болнице у циљу спровођења организованог  скрининга рака дојке за жене са територије општине Јагодина.

Радно време мобилног мамографа радним данима биће од 9 до 19 часова, а викендом од 9 до 14 часова. Првог викенда (14. и 15. децембра) мамограф ће радити од 9 до 19 часова. Прегледи ће моћи да се закажу на бројеве телефона 064/8198167 и 035/8820557, сваког радног дана од 9 до 19 часова, као и викендом од 9 до 14 часова.

У акцији рада мобилног мамографа, који је од 23. септембра до 9. децембра био постављен на територији  Београда, мамографију је урадило преко 3700 жена а до сада је очитано 2800 мамографија. Позитиван налаз има 261 жена и оне су уз документацију упућене на одговарајућу допунску дијагностику у терцијарне установе.

Током  2024. године радом мобилног мамографа прегледано је више од 15.700 жена.

 

Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије наставља организацију промотивних акција у заједници које се односе на организовани скрининг колоректалног карцинома. У Дому здравља Сурчин,  у сарадњи са представницима Националног удружења „ILCО”, грађанима су пружене информације о значају прегледа ради раног откривања карцинома дебелог црева, са акцентом на тестирање здравих особа без присутних симтома и знакова болести. Сви заинтересовани грађани су добили ФОБ тестове и одговарајући информативни материјал.

У Србији се у домовима здравља спроводи  Скрининг  програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године. Веома једноставним тестом могуће је открити полипе у унутрашњости црева. Благовременим откривањем и уклањањем полипа, пре него што се у њима појаве злоћудне промене, спречава се настанак и даљи развој болести.