U toku obeležavanja Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice a u cilju podizanja svesti mladih o učestalosti i posledicama infekcije Humanim papiloma virusom kao i o značaju pregleda za rano otkrivanje raka grlića materice održane su zdravstveno-pomotivne aktivnosti. Stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u saradnji sa studentima iz Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije su posetili fakultete Univerziteta u Beogradu, razgovarali sa studentima i delili informativne brošure sa promotivnim materijalom. Principima promocije zdravlja u okruženju i vršnjačke edukacije postignuto je osnaživanje mladih da donose pravilne izbore i preuzmu odgovornost za svoje zdravlje ali i zdravlje svog okruženja.

Ekonomski fakultet

Elektrotehnički fakultet

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Fakultet političkih nauka

 
 
 
 


Fakultet organizacionih nauka

 
 
 
 

Pravni fakultet

Dana 21.01.2020.godine u svečanoj sali Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je održana edukacija učenika srednje Medicinske škole „Beograd“ . Predavanju je prisustvovalo 160 učenika sa profesorima. Iz Instituta „Batut“, dr sci med. Katarina Boričić, specijalista socijalne medicine i akademski specijalista javnog zdravlja i dr Bojana Milošević, specijalista ginekologije i akušerstva su govorile o Humanom papiloma virusu koji je uzročnik gotovo svih slučajeva raka grlića materice, kao i o značaju primarne i sekundarne prevencije ovog raka. Učenici i profesori su pokazali veliko interesovanje za ovu temu i izrazili želјu i spremnost da učestvuju i u drugim sličnim edukacijama. Na kraju predavanja dr sci med. Tamara Naumović, se posebno zahvalila direktoru škole gospodinu Predragu Jovanoviću i pedagogu škole gospođi Sandri Mitrović na podršci obeležavanju Evropske nedelјe borbe protiv raka grlića materice koja je nastala na predlog profesorke Nine Lučić iz Medicinske škole „Beograd“.





 

U ponedeljak 20.01.2020.godine u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ obeležen je početak Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice predavanjem koje je organizovao i realizovao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, odnosno Kancelarija za skrining raka i Centar za promociju zdravlja uz podršku Ministarstva zdravlja i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

Predavanju su prisustvovali volonteri-studenti iz Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije. Iz Instituta „Batut“, dr sci med. Katarina Boričić, specijalista socijalne medicine i akademski specijalista javnog zdravlja i dr Bojana Milošević, specijalista ginekologije i akušerstva su govorile o primarnoj i sekundarnoj prevenciji raka grlića materice.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 20. do 26. januara 2020. godine u cilјu podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije. Prva Evropska nedelja obeležena je 2007. godine posle intervencije Interesne grupe za rak grlića materice, kada je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju Kampanje i obeleževanju Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.

Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već trinaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.

Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.

Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „RANO OTKRIVANJE MOŽE SPREČITI RAK GRLIĆA MATERICE” je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na žene određenih uzrasnih grupa da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neki od dostupnih preventivnih pregleda.

Tokom 2016. godine u Srbiji je registrovano 1239 novoobolelih žena svih uzrasta od raka grlića materice, a tokom iste godine 453 žene su u Srbiji umrle od ove vrste raka. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi, posle Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije. Takođe, naša zemlja se i po umiranju od ove vrste raka kod žena nalazi na petom mestu u Evropi, posle Rumunije, Moldavije, Bugarske i Litvanije.

Najefikasnija mera primarne prevencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa, ali imunizacija ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda, budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice, otkrivajući malignu degeneraciju u preinvazivnoj fazi.

Evropska asocijacija za rak grlića materice (ECCA) je dala preporuke za obeležavanje Nedelje prevencije. Preporučene aktivnosti se odnose na:

• distribuciju edukativno-promotivnog materijala na javnim mestima, kao i pružanje saveta i informacija o značaju korišćenja dostupnih preventivnih programa,

• organizovanje edukativnih seminara za stanovništvo u lokalnoj zajednici, u školama, na fakultetima, u radnim organizacijama,

• organizovanje tribina za roditelje o značaju HPV imunizacije kao mere prevencije,

• organizovanje predavanja o prevenciji raka grlića materice za adolesente u srednjim školama,

• održavanje seminara o prevenciji raka grlića materice namenjenih studentima medicine kao i zdravstvenim radnicima,

• javne manifestacije, nastupi na medijima, i slično sa porukama o značaju PAP-a pregleda, kao i odziva na skrining raka grlića materice,

• diskusije na društvenim mrežama na temu prevencije grlića materice.

U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije raka grlića materice.

Epidemiološki podaci

Javno komunalno preduzeće „Javno osvetljenje“ Beograd, će u toku cele nedelje, od 20.01.2019. do 26.01.2020.godine, osvetliti tirkiznom bojom (bojom mašnice koja je simbol borbe protiv raka grlića materice) zgradu Palata Albanija, kupolu Narodne skupštine i most na Adi. 

U ponedeljak 4.02.2019.godine u TC Stadion obeležen je  4. februar, Svetski dan borbe protiv raka. Akciju je realizovala Asocijacija Evropskih Liga za borbu protiv tumora (ECL), Evropska studentska asocijacija studenata medicine (EMSA), Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine IFMSA-Serbia i B.cell projekat. Gosti su bili Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, odnosno Kancelarija za skrining raka, Centar za promociju zdravlja, Odeljenje za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti i BELhospis. Cilj akcije je bio da se građani infоrmišu о prеpоznаvаnju rаnih simptоmа i znаka mаlignih bоlеsti, kao i da se ukaže na značaj preuzimanja odgovornosti zа sоpstvеnо zdrаvljе kako bi se na vreme javili lекаru rаdi kоntrоlе zdrаvljа, rаnе diјаgnоstiке i prаvоvrеmеnоg lеčеnjа.

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počinje trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da kako pojedinac i  tako i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima.

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su  učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su  rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja, osim u zemljama Subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti  koji se  kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
 

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan  u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
 

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju.  Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih  slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i  vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).
 

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2015. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 5.578 osoba (3.970 muškaraca i 1.608 žena) i umrle su 5.252 osobe oba pola (3.805 muškaraca i 1.447 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2015. godine od malignih tumora dojke obolelo 4.304 žene i umrle su 1.693 žene.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno drugi po učestalosti u obolevanju i treći u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.524 osobe (2.753 muškarca i 1.771 žena) i umrlo je 2.568 osoba oba pola (1.578 muškaraca i 990 žena).

Rak grlića materice je tokom 2015. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.095 žene, dok je 424 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2015. godine od raka prostate novoobolelo je 1.953 muškaraca i umrlo je 1.073 muškaraca.

Srbija  prema procenama IARC- a se među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se  žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije lјudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

 

U Crvenom krstu Srbije je 23. januara 2019.godine održano predavanje u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Crvenog krsta Srbije u okviru obeležavanja 13. Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice.

Predavanju je prisustvovalo više od šezdeset mladih iz beogradskih srednjih škola među kojima su bili i volonteri Crvenog krsta Srbije. Iz Instituta „Batut“, dr sc. med. Katarina Boričić, specijalista socijalne medicine i ak. specijalista javnog zdravlja i dr Bojana Milošević, specijalista ginekologije i akušerstva su govorile o Humanom papiloma virusu i prevenciji karcinoma grlića materice, kao i o značaju skrininga kao mere sekundarne prevencije ovog karcinoma. Predavanje je otvorila Ivana Dašić Marisavljević, sekretarka Crvenog krsta Beograda.

Javno komunalno preduzeće „Javno osvetljenje“ Beograd, je u toku cele nedelje, od 21.01.2019. do 27.01.2019.godine, označilo tirkiznom bojom (bojom mašnice koja je simbol borbe protiv raka grlića materice) zgradu Palata Albanija, kupolu Narodne skupštine i most na Adi. Na Palati Albanija su se ove godine po prvi put pojavljivali svetlosni efekti  u vidu reči koje promovišu evropsku nedelju i prevenciju raka grlića materice kao i u vidu mašnica- simbola borbe protiv raka grlića materice. Time je i ove godine Javno komunalno preduzeće „Javno osvetljenje“ Beograd dalo značajnu podršku obeležavanju ove 13. evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice.