Историјат

Системски осмишљен приступ смањењу оболевања и умирања од рака у Србији везан је за податке Регистра за рак. Крајем деведесетих година прошлог века подаци Регистра су указали на високе вредности инциденције и морталитета од рака грлића материце у нашој земљи, који су, поређења ради, били и неколико пута већи од истих стопа оболевања и умирања у земљама Европске заједнице.

Са овим алармантним подацима Регистра, упознали смо представнике канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Београду почетком 2001. године. У циљу изналажења подршке за евентуални програм раног откривања рака грлића материце у Србији, влада Француске је 2004. године подржала СЗО да имплементира програм, којим би се у одабраној регији наше земље промовисао организовани скрининг рака грлића материце. За пилот пројекат скринига рака грлића материце изабран је Браничевски округ, један од региона наше земље са највишим стопама оболевања и умирања од ове малигне локализације. Партнери у пилот пројекту су били влада Француске, СЗО, министарство здравља Републике Србије, Институт за јавно здравље Србије, Завод за јавно здравље у Пожаревцу, сви домови здравља у Браничевском округу и Институт за гинекологију и акушерство клиничког центра Србије. Циљеви пројекта били су да се смањењем броја узнапредовалих стадијума рака грлића мартерице редукује морталитет од ове малигне локализације; да се моделира скрининг рака грлића материце; унапреди квалитет услуга у здравственој заштити жена и развију програмске скрининг активности које би могле да се имплементирају до националног нивоа.

У алармантној ситуацији када су се жене у Србији налазиле у највишем ризику оболевања и умирања од рака грлића материце у Европи, био је прави стручни изазов учествовати у организованом програму раног откривања ове малигне локализације. У промоцији систематског раног откривања рака грлића материце, основно упориште били су међународно признати принципи скрининга засновани на доказима. Скринингу се од 2004 до 2006. године одазвало приближно 60% жена из циљне групе Браничевског округа.

Значајну улогу Регистар за рак имао је и у скрининзима рака дојке у Ужицу (2005) и колоректалног карцинома у општинама Вождовац, Ваљево и Суботица (2007).

У креирању популационе стратегије која полази од појединца ка заједници и од болести ка здрављу, усвајањем Националног програма - Србија против рака (2008), а нешто касније и доношењем Националних програма за рано откривање карцинома грлића материце, рака дојке и колоректалног карцинома, наша земља се у приоритетима здравствених политика фокусирала на превенцију малигних болести.

У спровођењу Програма, Национална канцеларија за скрининг рака има кључну улогу.

У Канцеларији раде стално запослени стручњаци едуковани о основама епидемиологије, организацији скрининга, техникама комуникације и мобилизације становништва, осигурању квалитета, техникама и методологији прикупљања података, мониторингу и евалуацији скрининга.  

Канцеларија за скрининг рака

Непосредно спровођење националних програма раног откривања карцинома грлића материце, карцинома дојке и колоректалног карцинома у надлежности је Канцеларије за скрининг рака, која:

• координира, организује, прати и процењује спроводјење организованог скрининга и обезбеђује стручну подршку осталим учесницима у његовом спровођењу;
• координира едукације у области спровођења скрининга, у складу са планом за спровођење скрининга;
• спроводи активности из годишњег и петогодишњег плана у области спровођења скрининга из своје надлежности (координација едукације у области скрининга, организовање промотивних активности);
• доставља Министарству здравља и Републичким стручним комисијама предлог годишњег и петогодишњег плана у области спровођења скрининга, укључујући и финансијски план и подноси периодичне и годишње извештаје о извршењу плана Министарству здравља;
• предлаже Републичким стручним комисијама измене, допуне и нове програме скрининга и моделе за њихово спровођење;
• припрема и предлаже Републичким стручним комисијама нацрт критеријума, стандарда, норматива и показатеља који се односе на спровођење скрининга;
• припрема и предлаже Републичким стручним комисијама предлоге упутстава и прописа за скрининге;
• припрема и предлаже Републичким стручним комисијама јединствени образац за прикупљање података о скринингу;
• израђује упутство за припрему извештаја института и завода за јавно здравље и домова здравља о спровођењу  скрининга;
• планира и спроводи истраживања у области  скрининга;
• припрема предлоге програма промотивних активности везаних за скрининге;
• доставља извештаје о спровођењу скрининга Министарству здравља најмање једном  месечно и
• спроводи и друге активности из области скрининга, уз сагласност Републичких стручних комисија.