У Србији, као и у развијеним земљама света, колоректални карцином представља веома значајан јавно здравствени проблем, због велике учесталости и високе смртности у популацији, а организовани скрининг представља начин за борбу против ове болести.

Подаци Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ из 2013. године показују да је колоректални карцином у Србији други најчешћи карцином и код мушкараца и код жена, док је  други водећи узрок смрти од малигних болести код мушкараца, а трећи код жена. Према овим подацима, број новодијагностикованих случајева колоректалног карцинома исте године је био 4115 (2474 мушкараца и 1641 жена) и умрло је 2621 особа оба пола (1618 мушкараца и 1003 жене).

Према подацима Интернационалне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) из 2012. године по учесталости оболевања од колоректалног карцинома Србија се  налази на 13. месту међу европским земљама, док је по смртности на 6. месту у Европи после Мађарске, Хрватске, Словачке, Словеније и Чешке Републике. Овај податак указује да се колоректални карцином у Србији откривао касно, када је болест већ узнапредовала и када су шансе за излечење знатно мање.


Фактори ризика за настанак колоректалног карцинома представљају:

неправилна исхрана: храна богата животињским мастима и протеинима, а оскудна влакнима, гојазност, пушење и конзумирање алкохола, позитивна породична анамнеза, постојање цревних полипа (ризик се повећава после педесете године старости) и недостатак физичке активности.

Ризик од настанка карцинома дебелог црева се повећава са старошћу и значајно расте након 40 године живота. Више од 90% свих карцинома открије се код лица старијих од 50 година. Сва лица старија од 50 година носе 4,8% ризика да ће до 74 године живота имати карцином дебелог црева, односно 2,3% ризика да ће умрети због карцинома дебелог црева.

Симптоми који упућују на карцином дебелог црева су прикривено (окултно) или видљиво (манифестно) крварење, измене у цревном пражњењу, болови у трбуху и малокрвност. Једна четвртина (25%) оболелих има позитивну породичну анамнезу карцинома дебелог црева, од којих више од пола код рођака првог реда.

 

Колоректални карцином  је болест која се   може превенирати у великој мери а такође, када се открије на време, у  раној фази  постоји могућност излечења у високом проценту.

Примарна превенција подразумева мере и поступке који се спроводе пре појаве карцинома с циљем да до његовог настанка не дође. У том смислу се препоруке се односе на елиминисање или смањивање  изложености особе факторима ризика за колоректални карцинома : неадекватне исхране, прекомерне телесна тежина, слаба физичка активност, пушење, прекомерно конзумирање алкохола, допринеће се  смањивању инциденце овог малигнома.

 

У циљу смањења смртности од колоректалног карцинома као и побољшања живота оболелих, као и смањења трошкова лечења у Републици Србији се спроводи Програм организованог скрининга колоректалног карцинома.

 

Организовани скрининг  колоректалног  карцином се спроводи на територији Републике Србије у виду  децентрализованог програма почевши  од 2013. године.

Циљну популацију чине мушкарци жене старости 50-74 године са просечним ризиком за настанак овог обољења, а циклус скрининга у коме се позива циљна популација траје две године.

Скрининг тест је имунохемијски ФОБтест  којим се открива присуство скривене крви у столици. Све особе са позитивним налазом И ФОБТ теста упућују се на колоноскопију како би се утврдио узрок ове појаве.

Особе са повећаним ризиком за настанак колоректалног карцинома: са сродницима који су оболели од колоректалног карцинома, особе са инфламаторним обољењима дебелог црева  треба да започну са колоноскопским прегледима раније него особе са просечним ризиком, још од 40 те године живота. 

Први двогодишњи циклус организованог скрининга колоректалног карцинома током 2013-2014 године спроводио се у 28 општина у Србији , док се у другом циклусу  који је започео 2015. године наставља  скрининг и  сада је у току спровођење програма у 31 општини у Србији.

Досадашњи резултати спроведеног организованог скрининга су охрабрујући  и очекује се да ће у наредном периоду  повећање обухвата  становништва скринингом  допринети смањењу смртности од колоректалног карцинома у Србији.
У марту сваке године подсећамо све људе да помисле и на могућности превенције колоректалног карцинома  као и на начине раног откривања.