06. октобар 2023.

(Видео прилог РТС-а)
 

Публикацију „ХПВ атлас“, која је презентована 6. октобра 2023. године у Народној Скупштини Републике Србије, објављује Европски парламентарни форум, мрежа посланика широм Европе, са седиштем у Бриселу. 
 

Србија се, први пут, нашла у публикацији "ХПВ атлас" који објављује Европски парламентарни форум. ХПВ атлас - представља упоредни преглед активности 47 европских држава на пољу превенција болести које изазивају хумани папилома вируси. По тим параметрима, Србија се нашла на 29 месту, уз, Литванију, Кипар, Грчку, Шпанију. Публикација је представљена у Скупштини Србије.
 

ХПВ АТЛАС (у пдф формату)
 

Када је реч о Србији, у „ХПВ атласу“ истакнуто је да је вакцина против ХПВ препоручена и финансирана од стране државе како за девојчице, тако и за дечаке, док је у многим лошије рангираним земљама вакцина искључиво намењена само девојчицама. 

"Рак грлића материце може да се спречи". Ниједна једина жена не би требало да умре од ове болести сада када имамо све што је неопходно да елиминишемо болест изазвану хуманим папилома вирусима. На било ком језику - порука је јединствена. У нашој земљи, годишње оболи више од 1300 жена, а рак грлића материце однесе дневно два живота. А не мора да буде тако.

Данска, Шведска и Финска су водеће земље у спровођењу превенције хуманих папилома вируса, док Азербејџан и Босна и Херцеговина имају најлошије резултате. Србија има препоручену вакцину, коју финансира држава и за дечаке и за девојчице, што је похвално. Организовани скрининг на рак грлића материце би требало побољшати“, истакао је Леонидас Галеридис, Европски парламентарни форум.

Најалармантнији податак је да сада прве симптоме рака грлића материце најчешће добијају жене у доби од 32. до 35. године живота, што је директна последица широко распрострањеног ХП вируса, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома био учесталији код жена у каснијој животној доби.

Вакцина против хуманих папилома вируса о трошку државе уведена је прошле године и даје се у две, односно три дозе.

„Током претходних 15 месеци дато је укупно 54690 доза вакцине против ХПВ. Прву дозу вакцине примило је 27415 деце узраста од 9 до 19 година од којих је 78 одсто било женског, а 22 одсто мушког пола. Због тога молим родитеље дечака да их вакцинишу, одговорно тврдим да вакцина не утиче на смањење плодности, односно не изазива стерилитет. Узраста од 9 до 14 година прву дозу вакцине примило је 14823 деце од којих је 57 одсто потпуно вакцинисано другом дозом. У узрастној групи од 15 до 19 година, прву дозу вакцине је примило 12592 детета од којих је скоро 60 одсто потпуно вакцинисано са три дозе вакцине. Највећи број деце у односу на планирану популацију вакцинисано је на територији Чачка, Београда и Новог Сада“, рекла је проф.др Даница Грујичић,министарка здравља.

„Један од доказа да смо фокус померили ка превенцији јесте увођење ХП вакцине од јуна прошле године о трошку државе, за све дечаке и девојчице узраста од 9 до 19 година. За разлику од неких држава које су увеле само за девојчице, ми смо одлучили супротно. Увезли смо најбољу, деветовалентну вакцину, која је од стране СЗО (Светске здравствене организације) проглашена као безбедна и ефикасна вакцина. Захваљујући ХПВ атласу и подацима које нам он пружа, омогућено нам је да поредимо податке са другим земљама, и да на примерима добре праксе видимо шта све можемо да унапредимо како бисмо ову ни мало лаку инфекцију ставили под контролом“, рекла је проф.др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање.

Хумани папилома вируси одговорни су и за друге, малигне и бенигне болести.

„Проф. Марковић има сјајну изреку каже да не спашава живот вакцина већ вакцинација, као да имамо ферари, али нам стоји у гаражи. Кључ је у нашим рукама и да пун гас дамо против ХПВ имунизације“, истакла је Горица Ђокић, Удружење за борбу против рака јајника и грлића материце "Проговори".

"Истраживања показују да велики број младих нема знања о репродуктивном здрављу уопште, контрацепцији, полно преносивим болестима, о превенцији најмасовнијих обољења у које спадају и малигне болести“, рекла је проф.др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете.

Србија је сада у ХПВ Атласу, и Србија као потписник и Декларације Светске здравствене организације 90- 70- 90, обавезала се на неке циљеве до 2030. године.

„То значи да 90 одсто циљне популације треба да буде вакцинисано, да 70 одсто треба да буде потврднуто скринингу било Папаниколау тесту или ХПВ типизацији, и да 90 одсто свих који су инфицирани иду на хитно третирање“, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Вакцине против хуманих папилома вируса доступне су у свим домовима здравља. А у борби против малигних болести, овог викенда у београдским домовима здравља, а наредног и у читавој Србији, биће организовани ултразвучни прегледи дојки, и ПСА тестирање за рано откривање рака простате.