Najčešće postavljana pitanja

  1. Koliko se često javlja rak grlića materice?
    Rak grlića je drugi najčešći karcinom kod žena posle karcinoma dojke.
    U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je praktično iskorenjena. Predstavlja bolest koja pripada istoriji medicine. To je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.
    U Srbiji, nažalost, godišnje umre imeđu 300 do 900 žena od raka grlića materice. Incidencija obolevanja je između 12/100 000 i čak 35/100 000.
  2. Koji su metodi prevencije raka grlića materice?
    Postoje primarni i sekundarni metodi prevencije. Primarna prevencija je sprečavanje nastanka bolesti (na primer vakcinacija), a sekundarna je rano otkrivanje bolesti (na primer kolposkopija ili PAP bris). Za mnoge maligne bolesti primarne prevencije nema, jer se još uvek ne zna šta ih izaziva (za razliku od infektivnih bolesti).
  3. Da li je rak grlića materice izlečiv?
    Ukoliko se rak grlića materice otkrije na vreme, u premalignoj fazi, izlečiv je 100%.
  4. Da li je procedura uzimanja brisa grlića materice bolna i kako se izvodi?
    Uzimanje brisa je potpuno bezbolno i bezopasno.
    Po zauzimanju položaja za ginekološki pregled, pod spekulumom se četkicom uzme bris deskvamiranih (već sljuštenih) ćelija koje oblažu grlić materice i ćelija koje oblažu cervikalni kanal.
  5. Da li je procedura skupa? Da li nešto treba da platim?
    Uz overenu zdravstvenu knjižicu ili u procesu organizovanog skrininga postupak je potpuno besplatan.
  6. Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?
    • Rano stupanje u polne-seksualne odnose
    • Česta promena seksualnih partnera
    • Nedovoljno korišćenje kondoma pri odnosima sa novim ili nepoznatim partnerom.
    • Loš socio-ekonomski status
  7. Šta je to Humani Papiloma Virus (HPV)?
    Rak grlića materice je jedan od retkih malignih promena kod kojih se zna šta ga izaziva. Izaziva ga Humani Papiloma virus (HPV). Njega ima u preko 80 različitih sero tipova (isti virus ali malo strukrurno promenjen). HPV se deli na one serotipove sa izraženim onkogenim potencijalom i na manje onkogene. Za nastanak raka grlića materice je neophodno prisustvo HPV-a. Karcinom grlića materice se razvija isključivo pod uticajem HPV-a, ali prisustvo HPV ne mora usloviti pojavu karcinoma. Nema karcinoma bez HPV-a, ali ima HPV bez onkološkog ishoda.
    Svi virusi se dele
    • prema načinu dobijana:
        a) na virulentne (lako se dobiju, kao na primer virusi dečijh bolesti) ,
        b) na manje virulentne (teško se dobijaju, kao na primer virus HIV)
      HPV je veoma virulentan.
    •  prema tropnosti (na koja tkiva imaju afinitet)
      -HPV se naseljava u ćelije pločasto-slojevitog epitela koje oblažu vaginu, grlić materice kod žene i uretralnu cev, perianalnu i analnu sluzokožu i slozokožu grla i grakljana
    • prema načinu prenošenja (voda, vazduh, telesne tečnosti...)
      -HPV se prenosi polnim putem (seksualnim odnosima, analnim ili oralnim seksom).
  8. Ko može dobiti HPV?
    Svako ko je seksualno aktivan (ili je bio seksualno aktivan) može dobiti HPV. HPV je toliko čest da da skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene ga dobiju tokom svog života. Ovo je tačno i za ljude koji imaju seksualne odnose sa samo jednim partnerom tokom svog života.
  9. Koliko je potrebno da prođe od zaražavanja HPV-om do razvoja maligne bolesti?
    Posle ulaska u ćeliju pa do razvoja raka treba da prođe 8 do 10 godina. Za to vreme ćelije zaražene virusom prolaze kroz premaligne promene, koje se mogu na vreme identifikovati jednostavnim PAP testom. Grčki ginekolog, Dr Papanikolau je još pre oko 100 godina osmislio način farbanja predmetnog stakalca sa deskvamiranim ćelijama sa grlića materice. Tim metodom jasno se izdvoje hormonske faze ćelije i ćelijska jedra postaju dostupna za gledanje pod mikroskopom.
  10. Šta je skrining raka grlića materice?
    Skrining je masovno pozivanje ciljne populacije bez simptoma na testiranje i tumačenje testova sa ciljem da se identifikuju osobe pod visokim rizikom za nastanak maligne bolesti,  praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka grlića materice u ranoj fazi, već i otkrivanje prekanceroznih promena, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena. U zemljama, uglavnom razvijenim, u kojima se organizovani skrining programi uspešno primenjuju već nekoliko decenija, zabeležen je dramatičan pad smrtnosti od raka grlića materice, kao npr. u Republici Finskoj, za čak 80%.
  11. Koje vrste skrininga postoje?
    • Oportuni skrinig (svakoj ženi koja se javi kod ginekologa u DZ, uradi se i PAP bris). Ovaj način se u primenjuje od 1968 godine.
    • Organizovani (veći obuhvat populacije postiže se pozivanjem na lične adrese ili telefonom na tačno određene zakazane termine kod izabranog ginekologa, uz jasno određenu kontrolu kvaliteta na svim nivoima).
  12. Pokušavam da zatrudnim. Da li bih trebala da učestvujem u skriningu?
    Trudnice ulaze u preporuke praćenja trudnoće kod svog ginekologa koji podrazumeva i Pap test i ne podpada pod organizovani skrining.
  13. Do sada sam radila redovno PAP test i uvek sam imala dobar rezultat. Sada sam trudna da li bi trebalo da prihvatim poziv i učestvujem u skriningu?
    Ne. Prilikom prvog pregleda trudnice kod ginekologa radi se Papa test i test čistoće sekreta. Za naredno testiranje treba sačekati najmanje tri meseca posle porođaja.
  14. Kada je najbolje vreme za testiranje u okviru organizovanog skrininga u toku menstrualnog ciklusa?
    Važno je da niste u fazi krvarenja kada idete na testiranje. Pored toga, nekoliko dana pre testiranja ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti vaginalete.
  15. Može li se pregledom u okviru skrininga otkriti i neka druga infekcija?
    Da. Na primer: gljivična infekcija, Trihomonas vaginalis, Actinomyces spec., Humani papiloma virus, Herpes simplex virus.
  16. Moj bris grlića materice pokazuje granične promene. Koliko treba da čekam za dalje preglede i da li se opet uključujem u skrining?
    Osoba koja Vam bude izdavala rezultat odgovorna je za zakazivanje narednih pregleda, i daće Vam uputstva o daljoj proceduri za Vaše dalje testiranje ili potrebne informacije u skladu sa Vašim rezultatima.
  17. Ja do sada nisam imala seksualne odnose. Da li učestvujem u skriningu?
    Ne. Javite se samo službi u domu zdravlja kako bi se Vaš termin ustupio nekoj drugoj ženi.
  18. Ja više nisam seksualno aktivna i imam 70 godina. Da li treba da dođem na testiranje?
    Žene straije od 65 godina se isključuju iz organizovanog skrininga i sistema pozivanja i ponovnog pozivanja ukoliko su do tada imale uredne nalaze.
    Žene koje su ranije imale na primer Papa grupu 3 ili više pa su zahtevale praćenje, treba da nastave sa praksom praćenja kod svog ginekologa po preprukama u Vodiču dobre prakse zasnovanim na dokazima i posle 65 godina starosti.
    Generalno, kod žena starijih od 65 godina je manja verovatnoća razvoja raka grlića materice.
    Ako  niste uradili Pap test nikada ranije u svom životu, potrebno je da uradite testiranje.
  19. Ja sam imala histerektomiju. Da li da sada uradim testiranje i uključim se u skrining?
    Ne.  Histerektomisane žene kojima je operativno odstranjena cela materica, trudnice i žene koje nikada nisu imale seksualne odnose  ne učestvuju u organizovanom skriningu.
  20. Ja sam osoba koja zahteva pomoć drugog lica/vezana sam za pomagala, kako da se ponašam po pitanju uključenja u skrining?
    Potrebno je svakako da se obratite svom ginekologu da biste saznali tačno koji je način za uključenje u skrining za Vas najbolji.
  21. Ja sam negovatelj osobe sa težim invaliditetom/ometene u razvoju. Kako da postupim kada ta osoba dobije poziv?
    Ako je moguće, najpre treba porazgovarati sa tom osobom o njenim mogućim ranijim ginekološkim pregledima i kakvo je njeno mišljenje o tome; kao i kakvo je njeno mišljenje o njenom sopstvenom zdravlju i da li želi da sazna nešto detaljnije o raku grlića materice ili rizicima za nastanak te bolesti.
    Ukoliko osoba o kojoj se brinete ne može samostalno da donese odluku, Vi morate učiniti ono što je potrebno, a što je najbolje za tu osobu, po principu koji ste sigurno već imali od ranije kao praksu u donošenju nekih drugih odluka.
    Sigurno bi Vam dosta pomoglo da se obratite njenom ginekologu i da kroz razgovor saznate neke pojedinosti o rizicima za nastanak raka grlića materice. Možda bi i razgovor sa rodbinom ili prijateljima te osobe mogao da Vam pomogne.
  22. Imam abnormalno vaginalno krvarenje koje traje duže od 15 dana. Mogu li ja da učestvujem u skriningu?
    Organizovani skrining program je za žene koje nemaju nikakve simptome. Ako imate bilo koje simptome koji Vas brinu, kao što je pojava krvarenja koje nije vezano za menstrualni ciklus, bolove ili bilo koje smetnje trebali bi da odete kod vašeg ginekologa.
  23. Ja imam seksualni odnos sa osobom istog pola. Da li ja trebam da dođem na testiranje?
    Da.

Kancelarija za skrining raka