Најчешће постављана питања
- Колико се често јавља рак грлића материце?
Рак грлића је други најчешћи карцином код жена после карцинома дојке.
У земљама ЕУ и развијеним земљама света болест је практично искорењена. Представља болест која припада историји медицине. То је постигнуто општим друштвеним напором, масовним организованим програмима примарне и секундарне превенције.
У Србији, нажалост, годишње умре имеђу 300 до 900 жена од рака грлића материце. Инциденција оболевања је између 12/100 000 и чак 35/100 000.
- Који су методи превенције рака грлића материце?
Постоје примарни и секундарни методи превенције. Примарна превенција је спречавање настанка болести (на пример вакцинација), а секундарна је рано откривање болести (на пример колпоскопија или ПАП брис). За многе малигне болести примарне превенције нема, јер се још увек не зна шта их изазива (за разлику од инфективних болести).
- Да ли је рак грлића материце излечив?
Уколико се рак грлића материце открије на време, у премалигној фази, излечив је 100%.
- Да ли је процедура узимања бриса грлића материце болна и како се изводи?
Узимање бриса је потпуно безболно и безопасно.
По заузимању положаја за гинеколошки преглед, под спекулумом се четкицом узме брис десквамираних (већ сљуштених) ћелија које облажу грлић материце и ћелија које облажу цервикални канал.
- Да ли је процедура скупа? Да ли нешто треба да платим?
Уз оверену здравствену књижицу или у процесу организованог скрининга поступак је потпуно бесплатан.
- Који су фактори ризика за настанак рака грлића материце?
- Рано ступање у полне-сексуалне односе
- Честа промена сексуалних партнера
- Недовољно коришћење кондома при односима са новим или непознатим партнером.
- Лош социо-економски статус
- шта је то Хумани Папилома Вирус (ХПВ)?
Рак грлића материце је један од ретких малигних промена код којих се зна шта га изазива. Изазива га Хумани Папилома вирус (ХПВ). Њега има у преко 80 различитих серо типова (исти вирус али мало струкрурно промењен). ХПВ се дели на оне серотипове са израженим онкогеним потенцијалом и на мање онкогене. За настанак рака грлића материце је неопходно присуство ХПВ-а. Карцином грлића материце се развија искључиво под утицајем ХПВ-а, али присуство ХПВ не мора условити појаву карцинома. Нема карцинома без ХПВ-а, али има ХПВ без онколошког исхода.
Сви вируси се деле
- према начину добијана:
а) на вирулентне (лако се добију, као на пример вируси дечијх болести) ,
б) на мање вирулентне (тешко се добијају, као на пример вирус ХИВ)
ХПВ је веома вирулентан.
- према тропности (на која ткива имају афинитет)
-ХПВ се насељава у ћелије плочасто-слојевитог епитела које облажу вагину, грлић материце код жене и уретралну цев, перианалну и аналну слузокожу и слозокожу грла и гракљана
- према начину преношења (вода, ваздух, телесне течности...)
-ХПВ се преноси полним путем (сексуалним односима, аналним или оралним сексом).
- Ко може добити ХПВ?
Свако ко је сексуално активан (или је био сексуално активан) може добити ХПВ. ХПВ је толико чест да да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене га добију током свог живота. Ово је тачно и за људе који имају сексуалне односе са само једним партнером током свог живота.
- Колико је потребно да прође од заражавања ХПВ-ом до развоја малигне болести?
После уласка у ћелију па до развоја рака треба да прође 8 до 10 година. За то време ћелије заражене вирусом пролазе кроз премалигне промене, које се могу на време идентификовати једноставним ПАП тестом. Грчки гинеколог, Др Папаниколау је још пре око 100 година осмислио начин фарбања предметног стакалца са десквамираним ћелијама са грлића материце. Тим методом јасно се издвоје хормонске фазе ћелије и ћелијска једра постају доступна за гледање под микроскопом.
- шта је скрининг рака грлића материце?
Скрининг је масовно позивање циљне популације без симптома на тестирање и тумачење тестова са циљем да се идентификују особе под високим ризиком за настанак малигне болести, праћено контролом квалитета и извештавањем. Скрининг омогућава не само откривање рака грлића материце у раној фази, већ и откривање преканцерозних промена, чијим се уклањањем спречава настанак малигних промена. У земљама, углавном развијеним, у којима се организовани скрининг програми успешно примењују већ неколико деценија, забележен је драматичан пад смртности од рака грлића материце, као нпр. у Републици Финској, за чак 80%.
- Које врсте скрининга постоје?
- Опортуни скриниг (свакој жени која се јави код гинеколога у ДЗ, уради се и ПАП брис). Овај начин се у примењује од 1968 године.
- Организовани (већи обухват популације постиже се позивањем на личне адресе или телефоном на тачно одређене заказане термине код изабраног гинеколога, уз јасно одређену контролу квалитета на свим нивоима).
- Покушавам да затрудним. Да ли бих требала да учествујем у скринингу?
Труднице улазе у препоруке праћења трудноће код свог гинеколога који подразумева и Пап тест и не подпада под организовани скрининг.
- До сада сам радила редовно ПАП тест и увек сам имала добар резултат. Сада сам трудна да ли би требало да прихватим позив и учествујем у скринингу?
Не. Приликом првог прегледа труднице код гинеколога ради се Папа тест и тест чистоће секрета. За наредно тестирање треба сачекати најмање три месеца после порођаја.
- Када је најбоље време за тестирање у оквиру организованог скрининга у току менструалног циклуса?
Важно је да нисте у фази крварења када идете на тестирање. Поред тога, неколико дана пре тестирања не треба имати сексуалне односе и не треба користити вагиналете.
- Може ли се прегледом у оквиру скрининга открити и нека друга инфекција?
Да. На пример: гљивична инфекција, Трихомонас вагиналис, Ацтиномyцес спец., Хумани папилома вирус, Херпес симплеx вирус.
- Мој брис грлића материце показује граничне промене. Колико треба да чекам за даље прегледе и да ли се опет укључујем у скрининг?
Особа која Вам буде издавала резултат одговорна је за заказивање наредних прегледа, и даће Вам упутства о даљој процедури за Ваше даље тестирање или потребне информације у складу са Вашим резултатима.
- Ја до сада нисам имала сексуалне односе. Да ли учествујем у скринингу?
Не. Јавите се само служби у дому здравља како би се Ваш термин уступио некој другој жени.
- Ја више нисам сексуално активна и имам 70 година. Да ли треба да дођем на тестирање?
Жене страије од 65 година се искључују из организованог скрининга и система позивања и поновног позивања уколико су до тада имале уредне налазе.
Жене које су раније имале на пример Папа групу 3 или више па су захтевале праћење, треба да наставе са праксом праћења код свог гинеколога по препрукама у Водичу добре праксе заснованим на доказима и после 65 година старости.
Генерално, код жена старијих од 65 година је мања вероватноћа развоја рака грлића материце.
Ако нисте урадили Пап тест никада раније у свом животу, потребно је да урадите тестирање.
- Ја сам имала хистеректомију. Да ли да сада урадим тестирање и укључим се у скрининг?
Не. Хистеректомисане жене којима је оперативно одстрањена цела материца, труднице и жене које никада нису имале сексуалне односе не учествују у организованом скринингу.
- Ја сам особа која захтева помоћ другог лица/везана сам за помагала, како да се понашам по питању укључења у скрининг?
Потребно је свакако да се обратите свом гинекологу да бисте сазнали тачно који је начин за укључење у скрининг за Вас најбољи.
- Ја сам неговатељ особе са тежим инвалидитетом/ометене у развоју. Како да поступим када та особа добије позив?
Ако је могуће, најпре треба поразговарати са том особом о њеним могућим ранијим гинеколошким прегледима и какво је њено мишљење о томе; као и какво је њено мишљење о њеном сопственом здрављу и да ли жели да сазна нешто детаљније о раку грлића материце или ризицима за настанак те болести.
Уколико особа о којој се бринете не може самостално да донесе одлуку, Ви морате учинити оно што је потребно, а што је најбоље за ту особу, по принципу који сте сигурно већ имали од раније као праксу у доношењу неких других одлука.
Сигурно би Вам доста помогло да се обратите њеном гинекологу и да кроз разговор сазнате неке појединости о ризицима за настанак рака грлића материце. Можда би и разговор са родбином или пријатељима те особе могао да Вам помогне.
- Имам абнормално вагинално крварење које траје дуже од 15 дана. Могу ли ја да учествујем у скринингу?
Организовани скрининг програм је за жене које немају никакве симптоме. Ако имате било које симптоме који Вас брину, као што је појава крварења које није везано за менструални циклус, болове или било које сметње требали би да одете код вашег гинеколога.
- Ја имам сексуални однос са особом истог пола. Да ли ја требам да дођем на тестирање?
Да.
Скрининг рака грлића материце
