Aktuelnosti - Skrining Raka debelog creva
30. mart 2026.
U okviru obeležavanja meseca marta – Meseca borbe protiv raka, u organizaciji Kancelarije za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije, u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd i društvom pacijenata sa stomom – ILCO, u Domu zdravlja Barajevo sprovedena je promotivna akcija usmerena na edukaciju i informisanje stanovništva o značaju prevencije i ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.
U skladu sa globalnim strategijama za kontrolu raka, koje stavljaju poseban naglasak na prevenciju (zdravu ishranu, fizičku aktivnost, itd) i rano otkrivanje bolesti, cilj akcije je unapređenje informisanosti i podizanje svesti građana o faktorima rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma i značaju redovnih skrining pregleda.
Prema poslednjim podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, za 2024. godinu, u Srbiji je od kolorektalnog karcinoma oboleo 3271 muškarac i 2077 žena, što ukupno iznosi 5348 novoobolelih osoba. Od ove bolesti je preminulo 1570 muškaraca i 973 žene, odnosno ukupno 2543 osobe. Kolorektalni karcinom u ukupnoj populaciji, kao i kod muškaraca, zauzima drugo mesto po učestalosti obolevanja i po smrtnosti od malignih bolesti, dok je kod žena na trećem mestu po obolevanju i po smrtnosti.
Prevencija kolorektalnog karcinoma usmerena je na smanjenje broja obolelih, na poboljšanje kvaliteta života obolelih i na smanjivanje troškova lečenja.
Skrining predstavlja otkrivanje do tada neprepoznate bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj populaciji koja ne pokazuje znake bolesti. Domovi zdravlja pozivaju muškarce i žene starosti 50 do 74 godine na testiranje. Za testiranje se koristi imunohistohemijski FIT test koji detektuje nevidljive tragove krvi u stolici, a potreban jedan uzorak stolice, bez prethodnih dijeta. Osobe kod kojih je skrining test pozitivan upućuju se na dodatnu dijagnostiku odnosno kolonoskopiju koja predstavlja zlatni standard u dijagnostici, jer omogućava direktan uvid u sluzokožu debelog creva, uz mogućnost biopsije i uklanjanja eventualno otkrivenih polipa tokom istog pregleda. Osobe kod kojih je skrining test negativan lekar iz doma zdravlja poziva na pregled za dve godine.
Sprovođenje organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma na teritoriji Republike Srbije otpočelo je decembra meseca 2012. godine od strane Ministarstva zdravlja, a u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje i ostalim zdravstvenim ustanovama iz mreže državnih zdravstvenih ustanova. Tekuća 2026. godina označena je kao druga godina sedmog ciklusa organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma, s obzirom na trajanje ciklusa tokom perioda od dve godine.
Promotivna akcija je sprovedena dana 27.3.2026. godine u periodu od 11 do 13 časova u prostorijama Doma zdravlja Barajevo. U toku akcije od strane timova Instituta za javno zdravlje Srbije, Gradskog zavoda za javno zdravlje i Doma zdravlja Barajevo organizovana je podela promotivnih materijala, a kroz razgovor sa građanima se odgovaralo se na njihova pitanja, sa posebnim akcentom na to da se redovnim učešćem u skriningu bolest može otkriti u ranoj fazi, te da su, ukoliko se kolorektalni karcinom dijagnostikuje na vreme, šanse za uspešno izlečenje najveće.
Plavi mart – mesec podizanja svesti o značaju ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma
04. mart 2026.
U mnogim zemljama širom sveta se posebnim i fokusiranim javnozdravstvenim kampanjama obeležava mesec mart kao period posvećen podizanju svesti o kolorektalnom karcinomu (Colorectal Cancer Awareness Month), sa ciljem informisanja javnosti o značaju prevencije, ranog otkrivanja i blagovremenog lečenja ove bolesti. U skladu sa tim, kao simbol za skretanje pažnje na značaj prevencije i ranog otkrivanja ove bolesti koristi se tamno plava traka koja ujedno predstavlja i znak solidarnosti sa obolelima i njihovim porodicama, ali i poziv na odgovornost i brigu o sopstvenom zdravlju.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u 2024. godini u Srbiji je od kolorektalnog karcinoma oboleo 3271 muškarac i 2077 žena, što ukupno iznosi 5348 novoobolelih osoba. Od ove bolesti je preminulo 1570 muškaraca i 973 žene, odnosno ukupno 2543 osobe. Kolorektalni karcinom u ukupnoj populaciji, kao i kod muškaraca, zauzima drugo mesto po učestalosti obolevanja i po smrtnosti od malignih bolesti, dok je kod žena na trećem mestu po obolevanju i po smrtnosti.
Kolorektalni karcinom je maligna bolest koja nastaje u debelom crevu ili rektumu i spada među najčešće maligne bolesti kod oba pola. Rizik od obolevanja raste sa godinama života, posebno nakon 50. godine. Pored toga, značajni faktori rizika su porodična istorija kolorektalnog karcinoma ili polipa, hronične zapaljenske bolesti creva, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana sa povećanim unosom crvenog i prerađenog mesa, pušenje i prekomerna konzumacija alkohola. Bolest se najčešće razvija postepeno, iz benignih izraslina sluzokože – polipa, koji tokom više godina mogu prerasti u maligni tumor.
Upravo ovako spor tok razvoja bolesti omogućava blagovremeno otkrivanje i uklanjanje promena pre nego što dođe do nastanka karcinoma, što ovu bolest čini jednim od retkih maligniteta čije se nastajanje u velikoj meri može sprečiti preventivnim skrining pregledima, a u našoj zemlji kroz Nacionalni program ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma koji se sprovodi od 2012. godine.
Skrining predstavlja otkrivanje do tada neprepoznate bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj populaciji koja ne pokazuje znake bolesti. Domovi zdravlja pozivaju muškarce i žene starosti 50 do 74 godine na testiranje. Za testiranje se koristi imunohistohemijski Fit test koji detektuje nevidljive tragove krvi u stolici, a potreban je jedan uzorak stolice, bez prethodnih dijeta. Osobe kod kojih je skrining test pozitivan upućuju se na dodatnu dijagnostiku odnosno kolonoskopiju koja predstavlja zlatni standard u dijagnostici, jer omogućava direktan uvid u sluzokožu debelog creva, uz mogućnost biopsije i uklanjanja eventualno otkrivenih polipa tokom istog pregleda. Osobe kod kojih je skrining test negativan, lekar iz doma zdravlja poziva na pregled za dve godine.
Redovnim učešćem u skriningu moguće je rano otkrivanje bolesti, a ukoliko se kolorektalni karcinom otkrije na vreme, šanse za izlečenjem su najveće.
Povodom nastupajućeg meseca marta posvećenog podizanju svesti o značaju ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, Kancelarija za skrining raka je izradila novi promotovni materijal u formi lifleta i postera dizajniranih u tamno plavoj boji, sa jasnim i upečatljivim porukama koje naglašavaju značaj prevencije i važnost skrining pregleda, sa ciljem da se što veći broj ljudi podstakne na testiranje.
Na taj način koristi se prilika da se zajedničkim aktivnostima građana, institucija i organizacija prenesu jasne poruke da su informisanost i odgovornost u kombinaciji sa zdravim životnim navikama i redovnim preventivnim pregledima ključni koraci u očuvanju zdravlja pojedinca, ali i društva u celini.
Poster Skrining kolorektalnog karcinoma
Svetski dan borbe protiv raka - 4. februar 2026.
04. februar 2026.
Svetska zdravstvena organizacija, u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka (UICC), svakog 4. februara tradicionalno obeležava Svetski dan borbe protiv raka. U toku je druga godina trogodišnje kampanje (2025–2027) koja u sâm centar pažnje stavlja osobe obolele od raka i njihova autentična iskustva u borbi protiv ove bolesti.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije u svetu
Rak predstavlja jedan od vodećih globalnih javnozdravstvenih izazova, sa rastućim opterećenjem i izraženim regionalnim nejednakostima u obolevanju i umiranju.
U 2022. godini u svetu je registrovano oko 20 miliona novih slučajeva raka i 9,7 miliona smrtnih ishoda. Procene ukazuju da tokom života jedna od pet osoba oboli od raka, dok jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena umru od neke maligne bolesti. Najveće opterećenje rakom zabeleženo je u Aziji, dok Evropa, sa manjim udelom u svetskoj populaciji, beleži nesrazmerno visok udeo u obolevanju i umiranju. Ove razlike ukazuju na značajnu ulogu dostupnosti prevencije, ranog otkrivanja i lečenja.
Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće su lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od raka kod oba pola, dok rak grlića materice i dalje ostaje značajan javnozdravstveni problem u pojedinim regionima sveta.
Projekcije ukazuju da će do 2050. godine broj novoobolelih od raka porasti za 77%, što dodatno naglašava potrebu za sistemskim pristupom prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju.
U uslovima rastućeg globalnog opterećenja rakom, uključivanje iskustava osoba koje žive sa rakom u kreiranje programa predstavlja važan korak ka unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja, zajedno sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, sprovodi kontinuirane promotivno-edukativne aktivnosti usmerene na informisanje stanovništva, podsticanje preventivnog ponašanja i pravovremeno javljanje lekaru radi ranog otkrivanja i lečenja malignih bolesti.
Za više informacija:
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji
05. decembar 2025.
U cilju unapređenja sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma, Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Klinikom za digestivnu hirurgiju UKC Srbije je u toku 2025. godine akreditovala program KME – Procedure dijagnostičke i interventne kolonoskopije u okviru Nacionalnog programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.
Ciljna grupa za obuku su lekari specijalisti gastroenterologije, interne medicine i hirurgije, koji će u zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa kao edukovani doktori medicine izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma.
U periodu od 24. do 28. novembra 2025. godine je realizovana obuka sa 10 polaznika iz zdravstvenih ustanova: Opšta bolnica Pančevo, Opšta bolnica Ćuprija, UKC Kragujevac, Opšta bolnica Kraljevo, Opšta bolnica Sremska Mitrovica, Klinički centar Niš – Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju i Klinika za digestivnu hirurgiju UKC Srbije.
Učesnici su u toku edukacije stekli potrebno znanje u oblasti koncepta celokupnog procesa skrininga i ovladali veštinama kolonoskopske dijagnostike i terapije, intubacije cekuma, dijagnostike adenoma, polipektomije, kao i veštinom uzimanja histopatoloških uzoraka.
17. jun 2025.
U organizaciji Kancelarije za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Domu zdravlja Vračar, sprovedena je promotivna akcija sa ciljem popularizacije organizovanih skrinig programa, sa akcentom na skrining kolorektalnog karcinoma.
Cilj akcije je da se se ukaže na faktore rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma, značaj ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma i podizanje svesti stanovništva o značaju redovnih skrining pregleda, kao i unapređenje znanja i pozitivnih promena ponašanja ciljne populacije, a u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja.
Nepravilna ishrana (hrana bogata životinjskim mastima i proteinima, a oskudna vlaknima), gojaznost, pušenje, pozitivna porodična anamneza, postojanje crevnih polipa (rizik se povećava posle pedesete godine starosti) i nedostatak fizičke aktivnosti predstavljaju faktore rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma. Rizik od nastanka karcinoma debelog creva se povećava sa starošću i značajno raste nakon 40-te godine života. Simptomi koji upućuju na karcinom debelog creva su prikriveno (okultno) ili vidljivo (manifestno) krvarenje, izmene u crevnom pražnjenju, bolovi u trbuhu i malokrvnost.
Prevencija kolorektalnog karcinoma usmerena je na smanjenje broja obolelih, na poboljšanje kvaliteta života obolelih i na smanjivanje troškova lečenja.
Primarna prevencija podrazumeva mere i postupke koji se sprovode pre pojave karcinoma s ciljem da do njegovog nastanka ne dođe. Eliminisanjem ili smanjivanjem stepena izloženosti faktorima rizika za karcinom debelog creva (neadekvatna ishrana, prekomerna telesna težina, slaba fizička aktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i dr.) doprineće smanjivanju incidence ovog malignoma.
Sekundarna prevencija podrazumeva otkrivanje bolesti u ranom stadijumu, što utiče na uspešnost lečenja. Rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma odnosno skrining predstavlja značajnu komponentu sekundarne prevencije.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), rak debelog creva je treće maligno oboljenje, po učestalosti pojavljivanja kod oba pola. Kada se govori o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod oba pola, kolorektalni karcinom predstavlja drugi najčešći uzrok smrti. Procena je da se registruje oko 1, 9 miliona novih slučajeva kolorektalnog karcinoma i više od 900 000 smrtnih slučajeva. Podaci pokazuju da stope incidencije kolorektalnog karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina rastu.
Prema podacima Registra za rak, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, za 2022. godinu, u Republici Srbiji registrovano je 5.199 novoobolelih slučajeva (3.146 muškaraca i 2.053 žena) i 2.408 umrlih osoba oba pola (1.464 osoba muškog pola i 944 žena) od kolorektalnog karcinoma.
Značaj ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma je što predstavlja otkrivanje do tada neprepoznate bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj populaciji koja ne pokazuje znake bolesti. Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi, već i otkrivanje prekanceroznih lezija (polipa) čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena.
Sprovođenje organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma na teritoriji Republike Srbije otpočelo je decembra meseca 2012. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja, a u saradnji sa mrežom Instituta i Zavoda za javno zdravlje i ostalim zdravstvenim ustanovama iz mreže državnih zdravstvenih ustanova. Aktuelna 2025. godina označena je kao prva godina sedmog ciklusa organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma, obzirom na trajanje ciklusa tokom perioda od dve godine.
Skrining test za organizovani skrining karcinoma debelog creva je test prisustva okultne (golim okom nevidljive) krvi u stolici (iFOB test), a ciljna populacija za pregled treba da obuhvati muškarce i žene od 50 do 74 godina života. Proces skrininga se završava negativnim imunohistohemijskim FOB testom, a u slučaju pozitivnog imunohistohemijskog FOB testa kolonoskopijom, koja se obavlja kao dodatna pretraga od strane obučenih lekara specijalista interne medicine i hirurgije, histopatološkim nalazom.
Promotivna akcija je sprovedena je 10.06.2025. godine u periodu od 11 do 13 časova u prostorijama Doma zdravlja Vračar. U toku akcije od strane timova Instituta za javno zdravlje Srbije i Doma zdravlja Vračar organizovana je podela promotivnih materijala, odgovaralo se na pitanja građana, sa posebnim akcentom na edukaciju o značaju preventivnih pregleda.
Mart – mesec borbe protiv raka: prevencija i rana dijagnostika malignih tumora
07. mart 2025.
Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi u većini zemalja globalno, pa i u Srbiji. Tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti u svetu.
Vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su globalno i dalje rak pluća, rak dojke i rak debelog creva i rektuma. Muškarci su najčešće obolevali i umirali od raka pluća, prostate i raka debelog creva, a žene od raka dojke, pluća i debelog creva.
Vodeće lokalizacije u obolevanja i umiranja u Srbiji su gotovo identične kao i u svetu, osim što su žene u Srbiji češće obolevale i umirale od raka grlića materice u odnosu na žene u razvijenim zemljama sveta i Evrope
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Ukoliko se ovakav trend nastavi, do 2050. godine broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu će se uvećati za 77%, a broj umrlih osoba će se udvostručiti. Ovaj porast će biti najizraženiji u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama sveta.
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, održavanjem prosečne telesne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje mogu dovesti do pojave malignog tumora.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.
Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:
• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma.
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu.
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u svetu
Više informacija na:
Svetski dan borbe protiv raka, 4. februar
04. februar 2025.
Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine započinje nova trogodišnja kampanja za period 2025–2027, koja stavlja osobe obolele od raka i njihove priče u centar pažnje. Pristup lečenju usmeren na obolele osobe predstavlja temeljnu promenu u načinu na koji se organizuju i pružaju zdravstvene usluge i procedure lečenja raka, stavljajući fokus na jedinstvene potrebe pojedinca, njihovih porodica i zajednice u kojoj žive.
Ove godine obeležavamo prvu godinu kampanje pod sloganom „Ujedinjeni u porukama, jedinstveni u pričama” koji stavlja u centar pažnje pojedinca, a ne bolest. Uvažavanjem jedinstvenih potreba svakog pojedinca, sa saosećanjem i empatijom, dolazi se do najboljih ishoda po zdravlje, koji ne isključuje multisektorsku saradnju u cilju kako prevencije tako i lečenja ove bolesti.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije raka u svetu
Prema poslednjim procenama za 2022. godinu Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina u svetu živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života, jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Prema procenama u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope, u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu i slede ga rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.
Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak glića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika (pušenje, alkohol i gojaznost), ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti. U razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, zajedno sa profesionalnim udruženjima, ekspertima, kao i organizacijama civilnog društva, obeležiće Svetski dan borbe protiv raka 2025. organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kako bi se podigla svest o raku, faktorima rizika, preventivnim pregledima, kao i obezbeđivanje uslova da se zadovolje jedinstvene potrebe svakog obolelog pojedinca.
Preporuka Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka je da fokus ovogodišnje kampanje bude usmeren na uključivanje realnih priča i iskustava u borbi sa rakom iz perspektive obolele osobe, članova njihovih porodica, zdravstvenih radnika, kao i da se podstaknu osobe širom sveta da učestvuju u izazovu koji podrazumeva da se dele na društvenim mrežama video snimci ili fotografije na kojima su osobe okrenute naopako sa njihovim realnim pričama o tome kako je rak okrenuo njihov svet naopako.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji– preuzmite
Za više informacija posetite:
26. decembar 2024.
Radi unapređenja sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma, Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Klinikom za digestivnu hirurgiju KC Srbije u toku 2024. godine je akreditovala program KME Procedure dijagnostičke i interventne kolonoskopije u okviru Nacionalnog programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.
Ciljna grupa za obuku su lekari specijalisti gastroenterologije, interne medicine i hirurgije, koji će u zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa kao edukovani doktori medicine izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma.
U periodu od 16. do 20. decembra 2024. godine je realizovana obuka sa osam polaznika iz sledećih zdravstvenih ustanova: Opšta bolnica Šabac, Opšta bolnica Pančevo, Opšta bolnica Surdulica, Opšta bolnica Valjevo, Opšta bolnica Kikinda, Klinički centar Niš – Klinika za minimalno invanzivnu hirurgiju i Klinika za digestivnu hirurgiju KC Srbije.
Učesnici su u toku edukacije stekli potrebno znanje u oblasti koncepta celokupnog procesa skrininga i ovladali veštinama kolonoskopske dijagnostike i terapije, intubacije cekuma, dijagnostike adenoma, polipektomije i veštinom uzimanja histopatoloških uzoraka.
28. novembar 2024.
Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije nastavlja organizaciju promotivnih akcija u zajednici koje se odnose na organizovani skrining kolorektalnog karcinoma. U Domu zdravlja Surčin, u saradnji sa predstavnicima Nacionalnog udruženja „ILCO”, građanima su pružene informacije o značaju pregleda radi ranog otkrivanja karcinoma debelog creva, sa akcentom na testiranje zdravih osoba bez prisutnih simtoma i znakova bolesti. Svi zainteresovani građani su dobili FOB testove i odgovarajući informativni materijal.
U Srbiji se u domovima zdravlja sprovodi Skrining program ranog otkrivanja raka debelog creva koji uključuje muškarce i žene uzrasta od 50 do 74 godine. Veoma jednostavnim testom moguće je otkriti polipe u unutrašnjosti creva. Blagovremenim otkrivanjem i uklanjanjem polipa, pre nego što se u njima pojave zloćudne promene, sprečava se nastanak i dalji razvoj bolesti.
25. april 2024.
Radi unapređenja sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma, Kancelarija za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Klinikom za digestivnu hirurgiju UKC Srbije akreditovala je program KME „Obuka za izvođenje endoskopske procedure – dijagnostičke i interventne kolonoskopije”. Ciljna grupa za obuku su lekari specijalisti gastroenterologije, interne medicine i hirurgije, koji će u zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa, kao edukovani doktori medicine izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma.
Na osnovu zahteva zdravstvenih ustanova sekundarnog ili tercijarnog nivoa i analize stanja kadra u odnosu na broj stanovnika ciljne populacije na teritorijama nadležnosti zdravstvenih ustanova, u Kancelariji za skrining raka izrađen je plan obuke za tekuću 2024. godinu za doktore medicine koji će izvoditi kolonoskopiju u okviru organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma. Prema planu obuke, a u dogovoru sa koordinatorima za skrining kolorektalnog karcinoma teritorijalno nadležnih instituta/zavoda za javno zdravlje, odnosno direktorima zdravstvenih ustanova, realizovana je obuka u periodu od 15. do 19. aprila 2024. godine, sa polaznicima iz KBC „Zemun”, Opšte bolnice Leskovac, Opšte bolnice Čačak, Zdravstvenog centra Kladovo i UKC Kragujevac.
U realizaciji programa KME kao predavači iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” učestvovali su prof. dr Verica Jovanović i dr Aleksandra Nikolić, iz Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije doc. dr Ivan Dimitrijević i prim. mr sc. med. dr Miloš Popović. U cilju uspešnog sprovođenja obuke koristili su se prostor i oprema Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Učesnici su u toku edukacije stekli potrebno znanje u oblasti koncepta celokupnog procesa skrininga i ovladali veštinama kolonoskopske dijagnostike i terapije, intubacije cekuma, dijagnostike adenoma, polipektomije i veštinom uzimanja histopatoloških uzoraka.
Planirano je da se u toku 2024. godine nastavi održavanje akreditovanog programa KME„Obuka za izvođenje endoskopske procedure – dijagnostičke i interventne kolonoskopije” .
Mart – mesec borbe protiv raka: prevencija i rana dijagnostika malignih tumora
02. mart 2024.
Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da u svetu sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Globalno opterećenje rakom u svetu
Prema procenama, u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, manje preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Vodeće lokalizacije raka u svetu
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu, zatim rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.
Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak grlića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti: u razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ali ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
Prevencija i rano otkrivanje
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.
Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, orofaringsa i hipofaringsa, laringsa i jednjaka, a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice.
Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.
Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).
Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.
Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost.
Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.
Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanima (3,4%) i vangradskim stanovništvom (3,8%).
Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.
Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.
Rano otkrivanje
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.
Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:
• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma.
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu.
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti.
Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Više informacija na:
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf
Svetski dan borbe protiv raka, 4. februar
03. februar 2024.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine se završava trogodišnja kampanja (2022–2024) čiji je cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Podaci govore da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Uprkos činjenici da su preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća i rak grlića materice, i dalje se većina nerazvijenih zemalja suočava sa problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. Zbog kasno postavljene dijagnoze i neophodnosti dugotrajnog lečenja i nege, u ovim zemljama se registruje povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koje imaju lošiju prognozu.
Vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju u svetu su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%). U nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama za oko 30% slučajeva raka odgovorne su hronične infekcije humanim papiloma virusom i virusom hepatitisa.
Između 30 i 50 odsto karcinoma se može sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom se može smanjiti ranom dijagnostikom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora.
Prema smernicama SZO potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.
Ključne poruke iz smernica SZO za rano postavljanje dijagnoze su:
• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Link (pdf format):
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji
07. septembar 2022.
Mart - mesec borbe protiv kolorektalnog karcinoma
10. mart 2017.
U okviru obeležavanja marta - meseca borbe protiv raka debelog creva 10. marta 2017. godine, Koordinator za skrining kolorektalnog karcinoma doc. dr Dušica Banković Lazarević i predsednik Republičke stručne komisije za praćenje sprovođenja organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma Akademik prof. dr Zoran Krivokapić, posetili su Dom zdravlja Šabac, koji sprovodi organizovani skrining kolorektalnog karcinoma od 2015. godine.
Akademik Krivokapić sa direktorom doma zdravlja dr Brankom Vujkovićem uručio je priznanje najuspešnijoj doktorki u sprovođenju organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma dr Jelici Kampić Spirovski.
U prepunoj sali pozorišta u Šapcu Akademik Krivokapić lekarima zdravstenih ustanova iz Šapca održao je predavanje sa temom: ,,Karcinom debelog creva: etiologija, dijagnoza i prevencija", a doc. dr Dušica Banković Lazarević, koordinator za skrining kolorektalnog karcinoma govorila je na temu : ,,Rezultati organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma u Srbiji”.
U Srbiji kolorektalni karcinom predstavlja veoma značajan javno-zdravstveni problem zbog visoke učestalosti i velike smrtnosti u populaciji. Kolorektalni karcinom je druga lokalizacija karcinoma po učestalosti u obolevanju kod muškarca i žena, dok je u pogledu umiranja druga lokalizacija kod muškaraca a treća lokalizacija karcinoma kod žena: posle karcinoma dojke i karcinoma pluća.
Organizovani skrining kolorektalnog karcinoma nailazi na dobar odziv ciljne populacije i očekujemo veći obuhvat ciljne populacije i Fob testiranjem u narednim ciklusima, kako bi se unapredilo zdravlje stanovništva iz ove oblasti u Srbiji.
CanCon Final conference at the Malta Hilton hotel in Malta 14 - 15.2.2017
06. mart 2017.
Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavljao je Kancelariju za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima, i učestvovao na završnoj konferenciji CanCon projekta - "CanCon Finalconference at the Malta Hilton hotel in Malta 14 - 15.2.2017“.
Preko 200 eksperata iz cele Evrope i Malte je učestvovalo u ovoj završnoj CanCon konferenciji 14-15 februara 2017. Tri godine CanCon zajedničkog delovanja je rezultiralo raznim preporukama za poboljšanje kontrole raka i na konferenciji na Malti diskusija je bila koncentrisana na rezultate.
Konferencija CanCon je bila deo Malteškog predsedavanja Većem Evropske unije.
08. decembar 2016.
Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima, učestvovao je na sastanku WP 9 Working Group - Meeting CANCON Work Package 9 Cancer Screening - Kick-out meeting in Helsinki on the 1-2 December 2016, in Hilton Hotel Kalastajatorppa, Helsinki.
Rezime sastanka je trenutni status skrining programa raka širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Na sastanku su izlagali o preprekama i rešenjima u organizovanom skriningu raka dojke, skriningu raka grlića materice i o kolorektalnom karcinomu u svojim zemljama predstavnici iz Finske, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Norveške, Poljske, Španije i Bugarske. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.
Poseban fokus dat je evaluaciji skrining programa, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno ekonomskim perspektivama, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama i opštom populacijom.
Jedna od tema bila je potencijalno uvođenje novih skrining programa.
Dr sci. Uroš Rakić bio je moderator: Session 4 "Implementation, conclusions and further actions based on CanCon recommendations." Izlagao je na temu: "Barriers in implementing Cancon recommendations in EU Member States and how try to overcome them".
10. oktobar 2016.
Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima, učestvovao je na sastanku CANCON STAKEHOLDER FORUM - "Promoting quality in cancer control: different dimensions, compelling challenges" and "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control", Rome, 15-16 September 2016. Sastanak je organizovan u italijanskom ministarstvu zdravlja, Lungotevere Ripa 1, 00153 Rome, Italy.
Konferencija je održana u partnerstvu CanCon radnih grupa, italijanskog Ministarstva zdravlja, Evropske koalicije obolelih od raka (ECPC), i Udruženja Evropske Lige za rak (ECL).
Sastanak je uključio teme koje se odnose na trenutni status skrining programa širom EU u odnosu na fazu implementacije i vremena rada programa. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga. Poseban fokus je dat evaluaciji programa i istraživanjima, kao i primeni novih tehnologija, i dostupnosti novih lekova. Teme su uključivale perfomanse i efikasnost, zdravstveno-ekonomske perspektive, koristi i štetu u odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama i opštom populacijom.
Rezime sastanka je trenutni status skrining programa raka širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Cilj obe konferencije je da stvori politički dijalog o tome kako stručnjaci mogu da sarađuju širom Evrope u nastojanju da se smanje nejednakosti u lečenju raka, i to u politikama prevencije, pristupu inovacijama, i pristupu programima rehabilitacije. Krajnji cilj je da se podigne opstanak obolelih od raka i smanjuje smrtnost od raka uz poboljšanje kvaliteta života pacijenata obolelih od raka i preživelih širom Evrope. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.
Drugog dana konferencija "Italy and the EU: Policy Dialogues in Cancer Control” ("Italija i EU: politika Dijalozi u kontroli raka") okupila je članove Evropskog i Italijanskog parlamenta i EU eksperata. Razgovaralo se o implementaciji i proceni politike i brige o obolelima od raka.
Prvi deo konferencije bio je okrugli sto u organizaciji članova Evropskog parlamenta za borbu protiv raka (MAC). Fokus je bio na dve kritične tačke: prevencija i inovacije kao dva važna puta za uspešnu kontrolu raka.
Poseban fokus dat je evaluaciji skrining programa raka, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno-ekonomske perspektive, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama i opštom populacijom.
Sprovođenje preporuka CanCon projekta u zemljama članicama EU i šire će biti sledeći korak za uspešnu zajedničku akciju.
Mart, mesec borbe protiv raka - skrining kolorektalnog karcinoma
11. mart 2016.
Podaci Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2013. godine pokazuju da je kolorektalni karcinom u Srbiji drugi najčešći karcinom i kod muškaraca i kod žena, dok je drugi vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod muškaraca, a treći kod žena. Prema ovim podacima, broj novodijagnostikovanih slučajeva kolorektalnog karcinoma iste godine je bio 4115 (2474 muškaraca i 1641 žena) i umrlo je 2621 osoba oba pola (1618 muškaraca i 1003 žene).
Prema podacima Internacionalne agencije za istraživanje raka (IARC) iz 2012. godine po učestalosti obolevanja od kolorektalnog karcinoma Srbija se nalazi na 13. mestu među evropskim zemljama, dok je po smrtnosti na 6. mestu u Evropi posle Mađarske, Hrvatske, Slovačke, Slovenije i Češke Republike. Ovaj podatak ukazuje da se kolorektalni karcinom u Srbiji otkrivao kasno, kada je bolest već uznapredovala i kada su šanse za izlečenje znatno manje.
Faktori rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma predstavljaju:
nepravilna ishrana: hrana bogata životinjskim mastima i proteinima, a oskudna vlaknima, gojaznost, pušenje i konzumiranje alkohola, pozitivna porodična anamneza, postojanje crevnih polipa (rizik se povećava posle pedesete godine starosti) i nedostatak fizičke aktivnosti.
Rizik od nastanka karcinoma debelog creva se povećava sa starošću i značajno raste nakon 40 godine života. Više od 90% svih karcinoma otkrije se kod lica starijih od 50 godina. Sva lica starija od 50 godina nose 4,8% rizika da će do 74 godine života imati karcinom debelog creva, odnosno 2,3% rizika da će umreti zbog karcinoma debelog creva.
Simptomi koji upućuju na karcinom debelog creva su prikriveno (okultno) ili vidljivo (manifestno) krvarenje, izmene u crevnom pražnjenju, bolovi u trbuhu i malokrvnost. Jedna četvrtina (25%) obolelih ima pozitivnu porodičnu anamnezu karcinoma debelog creva, od kojih više od pola kod rođaka prvog reda.
Primarna prevencija podrazumeva mere i postupke koji se sprovode pre pojave karcinoma s ciljem da do njegovog nastanka ne dođe. U tom smislu se preporuke se odnose na eliminisanje ili smanjivanje izloženosti osobe faktorima rizika za kolorektalni karcinoma : neadekvatne ishrane, prekomerne telesna težina, slaba fizička aktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, doprineće se smanjivanju incidence ovog malignoma.
Ciljnu populaciju čine muškarci žene starosti 50-74 godine sa prosečnim rizikom za nastanak ovog oboljenja, a ciklus skrininga u kome se poziva ciljna populacija traje dve godine.
Skrining test je imunohemijski FOBtest kojim se otkriva prisustvo skrivene krvi u stolici. Sve osobe sa pozitivnim nalazom I FOBT testa upućuju se na kolonoskopiju kako bi se utvrdio uzrok ove pojave.
Osobe sa povećanim rizikom za nastanak kolorektalnog karcinoma: sa srodnicima koji su oboleli od kolorektalnog karcinoma, osobe sa inflamatornim oboljenjima debelog creva treba da započnu sa kolonoskopskim pregledima ranije nego osobe sa prosečnim rizikom, još od 40 te godine života.
Prvi dvogodišnji ciklus organizovanog skrininga kolorektalnog karcinoma tokom 2013-2014 godine sprovodio se u 28 opština u Srbiji , dok se u drugom ciklusu koji je započeo 2015. godine nastavlja skrining i sada je u toku sprovođenje programa u 31 opštini u Srbiji.
Dosadašnji rezultati sprovedenog organizovanog skrininga su ohrabrujući i očekuje se da će u narednom periodu povećanje obuhvata stanovništva skriningom doprineti smanjenju smrtnosti od kolorektalnog karcinoma u Srbiji.
U martu svake godine podsećamo sve ljude da pomisle i na mogućnosti prevencije kolorektalnog karcinoma kao i na načine ranog otkrivanja.
28. septembar 2015.
Cancer Control Joint Action - CanCon projektni tim i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Kancelarija za skrining raka, su otpočeli saradnju (od 25.09.2015 godine).
CanCon projekat ima za cilj da doprinese na različite načine smanjenju obolevanja od raka kako u zemljama EU tako i drugim područjima izborom različitih uspešnih preventivnih i drugih strategija. Aktivnosti CanCon projekta usmerene su na preporuke za unapređenje sprovođenja mera za produženje preživljavanja i smanjenje smrtnosti od malignih bolesti.
Osnovni ciljevi projektnih aktivnosti CanCon su:
- Analiza i preporuke mera prevencije i ranog otkrivanja raka
- Poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite obolelih od raka;
Obezbeđivanje reintegracije obolelih i/ili palijativnog zbrinjavanja obolelih i smanjenje nejednakosti u pružanju zdravstvene zaštite na različitim nivoima kontrole raka na terenu.
Jedan od veoma značajnih ciljeva projekta je i izrada evropskog vodiča dobre prakse o unapređenju kvaliteta u sveobuhvatnoj kontroli raka, koji se može primenjivati u različitim državama i sistemima zdravstvene zaštite.
Projekat CanCon će pomoći partnerima uključenim u zajedničke aktivnosti, u definisanju nacionalnih programa na osnovu izrađenog vodiča dobre prakse u ovoj oblasti.
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Kancelarija za skrining raka su uključeni u radni paket 9 (Work package 9 - Screening WP 9). Ovaj paket se bazira na stvaranju smernica i principa dobre prakse u planiranju, implementaciji, upravljanju i evaluaciji aktivnosti u oblasti ranog otkrivanja - skrininga raka, značajnog dela aktivnosti u okviru nacionalnih politika kontrole raka.
Predstavnik Kancelarije za skrining raka u ovim projektnim aktivnostima je dr sci. Uroš Rakić, samostalni stručni saradnik - projektant, koji je uzeo učešće na sastanku održanom u Zagrebu, 17-18 septembra 2015.godine.
18. septembar 2015.
Dr sci. Uroš Rakić samostalni stručni saradnik - projektant u Kancelariji za skrining raka, predstavio je na sastanku WP 9 WORKING GROUP MEETING ON BREAST CANCER SCREENING , Zagreb, Hrvatska, 17-18 septembar, prezentaciju ORGANIZED BREAST CANCER SCREENING IN THE REPUBLIC OF SERBIA . Sastanak je organizovan u House of Europe (Predstavništvo Evropske komisije u Republici Hrvatskoj), Augusta Cesarca 2, Zagreb, Republika Hrvatska.
Rezime sastanka je trenutni status skrining programa raka dojke širom EU u odnosu na fazu implementacije i trajanje programa. Na sastanku su izlagali o organizovanom skriningu raka dojke u svojim zemljama predstavnici iz Hrvatske, Nemačke, Italije, Norveške, Litvanije, Finske, Bugarske i Srbije. Raspravljani su upravni i organizacioni aspekti skrininga.
Poseban fokus dat je evaluaciji skrining programa raka dojke, sa temama koje uključuju i perfomanse i efikasnost, zdravstveno ekonomskim perspektivama, o odnosima i komunikaciji sa donosiocima odluka, drugim interesnim grupama i opštom populacijom.
Predavanje “Primena geografskih informacionih sistema u epidemiologiji”
31. mart 2015.
U okviru Epidemiološke sekcije Srpskog lekarskog društva organizovan je Stručni sastanak u Beogradu, u utorak 31.marta 2015.godine, u 12 časova u ulici Džordža Vašingtona 19. Dr sci. Uroš Rakić iz Kancelarije za skrining raka je izložio mogućnosti primene GIS-a u javnom zdravlju. Tema predavanja je bila “Primena geografskih informacionih sistema u epidemiologiji”. Program je akreditovan odlukom Zdravstvenog saveta Republike Srbije pod rednim brojem A-1-896/15. Predstavljene su mogućnosti i efikasnost upotrebe geografskog informacionog sistema (GIS) u analizi prostorne distribucije zaraznih i nezaraznih bolesti.
27. oktobar 2014.
Dana 27.10.2014. godine u organizaciji Kancelarije za skrining raka u sklopu KME održan je Kurs pod nazivom “Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji ”akreditovan pod brojem A-1-668/14. Kursu je prisustvovao veliki broj zdravstvenih radnika, koji su imali priliku da unaprede svoje znanje o epidemiološkim karakteristikama malignih bolesti u Srbiji i organizovanom skriningu karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma u našoj zemlji i pojedinim Evropskim zemljama. Predavanja su održali članovi Kancelarije za skrining raka i dr Snežana Živković iz Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti.
90 godina Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
23. oktobar 2014.
Neposredno po završetku Prvog svetskog rata, osnivanjem posebnog državnog organa, Ministarstva narodnog zdravlja (1919) i njenog stručnog savetodavnog organa - Stalne epidemijske komisije kojom je predsedavao dr Milan Jovanović Batut (1847-1940), započinju pripreme za formiranje prvih preventivnih ustanova. Od presudnog značaja za razvoj celokupne preventivne delatnosti u tadašnjoj državi imalo je formiranje Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu (CHZ).
Predlog za osnivanje „velikog Bakteriološko-higijenskog zavoda u Beogradu” dao je predstavnik Ministarstva vojske u Stalnoj epidemijskoj komisiji, sanitetski pukovnik dr Lazar Genčić (1868-1942). O osnivanju ovakve ustanove veoma aktivno je raspravljalo i Higijensko odeljenje Ministarstva narodnog zdravlja, čiji je načelnik bio dr Andrija Štampar (1888-1958). Na osnovu Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodnog zdravlja i Zakona o osnivanju posebnih sanitetskih ustanova za ispitivanje i suzbijanje zaraznih bolesti od 25. novembra 1921. donešen je Pravilnik o osnivanju i organizaciji Centralnog higijenskog zavoda od 15. oktobra 1924, X Br. 46447 u kojem se kaže: „Zavod je središte celokupne higijenske službe u državi i sve higijenske ustanove u državi podređene su njemu”. Stupio je na snagu 25. oktobra 1924. godine obnarodovanjem u „Službenim novinama” (str. 6) i predstavlja prvi formalno utvrđeni zakonski akt o Centralnom higijenskom zavodu. Od osnivanja pa sve do 1937. godine (kada odlazi na dužnost načelnika sanitetskog odeljenja Ministarstva narodnog zdravlja) Centralnim higijenskim zavodom rukovodio kao prvoizabrani upravnik dr Stevan Ivanić (1884-1948), nekadašnji šef Stalne bakteriološke stanice.
Zgrada Centralnog higijenskog zavoda sazidana je u bolničkom krugu po uzoru na slične ustanove u Evropi, najvećim delom sredstvima iz budžeta, a u visini od devet miliona dinara. Rokfelerova fondacija iz Amerike, koja je pomagala podizanje sličnih brojnih preventivnih ustanova u celom svetu i njihovo opremanje, obezbeđivala sredstava za specijalizaciju stručnjaka u oblasti preventivne medicine i razne humanitarne akcije za vreme Prvog svetskog rata, poklonila je sredstva Centralnom higijenskom za opremanje laboratorija.
Po ugledu na ovakve ustanove u svetu već 1926. nastao je prvi knjižni fond buduće uzorne biblioteke, spajanjem već stvorenih priručnih biblioteka ustanova koje su u samom početku ušle u sastav Zavoda: Bakteriološke laboratorije, Laboratorije za tropske bolesti i Instituta za socijalnu medicinu.
Godine 1969. godine u čast obeležavanja 50 godina organizovane preventivne službe kod nas formiranjem Stalne epidemijske komisije (1919), otkrivena je bista dr Milana Jovanovića Batuta u holu ustanove. Nekadašnji Centralni higijenski zavod za devedeset godina od osnivanja doživeo je više transformacija menjajući naziv. Od 1979. godine a na predlog posebne Komisije istaknutih lekara sa ponosom nosi ime dr Milana Jovanovića Batuta. Poznato je da nije bilo značajnijeg posla u državi vezanog za zdravlje naroda, a da u njemu dr Milan Jovanović Batut nije učestvovao. Ovaj zdravstveni prosvetitelj bio je profesor sudske medicine i higijene na nekadašnjoj Velikoj školi u Beogradu i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920), najzaslužniji za njegovo osnivanje. Istovremeno je lično mnogo doprineo u pogledu zdravstvenog zakonodavstva i radu Ministarstva zdravlja tadašnje države.
Godina 2014. je značajna - devedeseta godišnjica od osnivanja nekadašnjeg Centralnog higijenskog zavoda a današnjeg Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, nacionalne ustanove u oblasti preventivne medicine. U godini jubileja ustanove koja nosi ime jednog od najzaslužnijih naših lekara uopšte podsetimo se da je o njegovom devedesetom rođendanu 1937. objavljen u Pragu rad njemu u čast, a pod naslovom „Patrijarh zdravstvene kulture”. Bilo je to još jedno u nizu brojnih najviših priznanja i odlikivanja pored četiri počasna doktorata koje je dr Milan Jovanović Batut svojim radom u borbi za narodno zdravlje zasluženo a za života primio. Nama preostaje da radeći na polju preventivne medicine u ustanovi njegovog imena kao nekada on „vraćamo dug svome narodu”.
Srećan rođendan – Sajt Kancelarije za skrining raka slavi 21. oktobra, 2014. godinu dana rada.
21. oktobar 2014.
Srećan rođendan - Sajt Kancelarije za skrining raka slavi 21. oktobra, 2014. godinu dana rada.
Sajt Kancelarije za skrining raka je posetilo u toku prve godine rada 21 883 posetilaca, iz 96 zemalja i 726 gradova iz celog sveta!
Na prvi rođendan, želeo bih da se zahvalim svima koji podržavaju ovaj sajt i prate naš rad.
Uroš Rakić
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji
06. oktobar 2014.
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)
27. oktobra 2014. godine u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"
KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.
Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!
Preuzmite oba fajla sa sajta:
Prijavu za kurs popunite i pošaljite Kancelariji za skrining raka na
e-mail: skrining@batut.org.rs
KME - A-1-620/14 - Rano otkrivanje raka - skrining malignih bolesti
23. septembar 2014.
Rešite test koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-620/14 pod nazivom Rano otkrivanje raka - skrining malignih bolesti.
Proverite svoje poznavanje sprovođenja organizovanih skrininga/ranog otkrivanja malignih bolesti.
Testiranje je besplatno i donosi 3 boda. Test je namenjen zdravstvenim radnicima i saradnicima (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, drugo).
Pročitajte instrukcije za popunjavanje testa i dobijanje bodova za KME.
Preuzmite oba fajla sa sajta:
Preuzete fajlove i popunite - popunite prijavu za rešavanje onlajn testa i sačuvajte, na pitanja iz testa odgovorite uključujući i pitanja iz evaluacionog upitnika (poslednjih 5 pitanja)
Popunjena dva dokumenta (test i prijavu) pošaljite na e-mail: skrining@batut.org.rs
Potvrdu o uspešno položenom testu dobićete sa e-mail: Kancelarije.
Želimo Vam da test rešite uspešno i da dobijete najmanje 23 poena koliko je neophodno za pozitivan rezultat. Svaki tačan odgovor donosi jedan poen.
Literatura koju možete koristiti nalazi se na sajtu Kancelarije za skrining raka u folderu dokumenta (Uredba, Programi, Vodiči dobre prakse)
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji
17. jun 2014.
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)
26. juna 2014. godine
KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.
Kontinuirana medicinska edukacija će se odrzati 26. juna 2014 godine u prostorijama Zavoda za javno zdravlje Šabac, sa početkom u 10 časova.
Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!
Preuzmite fajl sa sajta:
Možete se prijaviti za pohađanje kursa na email Kancelarije za skrining raka na
e-mail: skrining@batut.org.rs
26. maj 2014.
Dana 26.05.2014. godine u organizaciji Kancelarije za skrining raka održan je Kurs u sklopu KME, akreditovan pod brojem A-1-668/14 i nazivom “Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji”.
Kursu su prisustvovali zdravstveni radnici i saradnici iz zdravstvenih ustanova sa teritorije Republike Srbije.
Predavanja su održali dr Snežana Živković iz Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti kao i.članovi Kancelarije za skrining raka sa temama o skriningu karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma u našoj zemlji kao i u nekim zemljama Evrope (Francuska, Finska i Velika Britanija).
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji
12. maj 2014.
KME - A-1-668/14 Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji (6 bodova)
26. maj 2014. godine
KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
Kurs koji je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem A-1-668/14 pod nazivom Nacionalni program organizovanog skrininga malignih bolesti u Srbiji.
Pohađanje kursa je besplatno i donosi 6 bodova svakom učesniku. Kurs je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije za zdravstvene radnike i saradnike (lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari, medicinske sestre, zdravstveni tehničari, zdravstveni saradnici). Dobrodošli!
Preuzmite oba fajla sa sajta:
Prijavu za kurs popunite i pošaljite Kancelariji za skrining raka na
e-mail: skrining@batut.org.rs
Svetski dan borbe protiv raka – 4. februar
03. februar 2014.
Rukovodeći se uspehom prošlogodišnje kampanje, 4. februar 2014. godine, Svetski dan borbe protiv raka se fokusira na cilj broj 5 iz Svetske deklaracije o raku “Smanjimo stigmatizacije i rasvetlimo zablude o raku”, sa ključnom porukom “Razotkrijmo zablude o raku”.
Još uvek postoji mnogo zabluda o raku tako da ovaj dan predstavlja dobru priliku da se zablude o njemu razotkriju. Podizanje svesti i edukacija o raku, kako pojedinaca, zajednice, tako i donosioca odluka, dovešće do pozitivnih promena u sistemu onkološke zdravstvene zaštite.
4. februara 2014. godine fokusiramo se na razotkrivanje četiri ključne zablude!
Zašto je značajan svetski dan borbe protiv raka?
Obolevanje i umiranje od raka u svetu je poprimilo oblik epidemije koja nastavlja da raste. Ako se preduzmu odlučne mere kako bi se dostigao cilj “25 do 25” Svetske zdravstvene organizacije (smanjenje prevremene smrtnosti u uzrastu od 30 do 69 godina, od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine), moglo bi biti spašeno 1,5 milion života izgubljenih zbog raka godišnje.
U svetu svake godine 7,6 miliona ljudi umre od raka, od kojih 4 miliona prevremeno. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere za podizanje svesti ljudi o ovoj bolesti i ne razviju programi ili strategije koje se odnose na rak, do 2025. godine, procena je da će se broj prevremenih smrti usled raka povećati za 50% i iznositi 6 miliona smrtnih ishoda godišnje.
Svetski dan borbe protiv raka je idealna prilika da se razotkriju zablude o raku kroz širenje obrazovanja i znanja o ovoj bolesti.
Usvojene uredbe o Nacionalnim programima ranog otkrivanja karcinoma
27. septembar 2013.
Vlada Republike Srbije je 16.08.2013. godine donela Uredbe o nacionalnim programima ranog otkrivanja karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma:
- Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma dojke.
- Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma grlića materice.
- Uredba o Nacionalnom programu ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.
Ove uredbe su stupile na snagu 24.08.2013.godine. Integralnni delovi tri pojedinačne uredbe su nacionalni programi ranog otkrivanja karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.
Poseta EUROMED projektnog tima za skrining 28.-30.08.2013.
30. avgust 2013.
Predstavnici EUROMED projektnog tima za skrining su u trodnevnoj poseti Srbiji predstavili organizaciju skrining programa u zemljama članicama EUROMED asocijacije i upoznali se sa programima organizovanog skrininga raka dojke, grlića materice i debelog creva u Srbiji.
Tokom trodnevne posete predstavnike EUROMED projektnog tima su primili predstavnici Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Kancelarije za skrining raka, kao i predstavnici projekta EU „ Podrška uvođenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji“.
Skup je otvorio pomoćnik ministra iz sektora za evropske integracije i međunarodnu saradnju, prof dr Berislav Vekić, nakon čega su se prisutnima obratili predstavnici EUROMED projektnog tima za skrining dr Livia Giordano, dr Luigi Bisanti i Lina Jaramillo, koji su predstavili EUROMED asocijaciju i način organizovanja skrininga raka grlića materice u različitim regionima Italije.
Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije prim. dr. sci. med. Dragan Ilić pozdravio je sve prisutne i održao prezentaciju na temu „Upravljanja skriningom raka grlića materice u Srbiji“.
Prisutnima se nakon toga obratila dr Snežana Žujković, koordinator za skrining raka grlića materice projekta Evropske Unije „ Podrška uvođenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji“, koja je predstavila rezultate projekta na polju skrininga raka grlića materice.
Nacionalni koordinator za skrining raka grlića materice, Kancelarije za skrining raka, Instituta za javno zdravlje Srbije, dr Bojana Milošević upoznala je sve prisutne sa Nacionalnim programom za skrining raka grlića materice, nakon čega su kolege iz Kancelarije za skrining raka, dr Tamara Naumović, dr sci Uroš Rakić i dr Klaudia Kravić predstavili indikatore za
skrining raka grlića materice, način sakupljanja podataka u skriningu i IT sistem, kao i dosadašnje rezultate skrininga raka grlića materice u Srbiji.
Predstavnici Doma zdravlja Palilula i Doma zdravlja Kruševac, dr Jovanka Đakonović i dr Vesna Gajić, kao i dr Miloš Mihajlović, spec. patologije, iz Zdravstvenog centra Kruševac predstavili su rezultate skrininga raka grlića materice u svojim ustanovama. Upoznali su sve prisutne sa načinom organizacije i realizacije skrininga na terenu.
Drugog dana skupa prisutnima se obratio prof dr Živko Perišić iz GAK „Narodni front“ koji je govorio o prevenciji i skriningu raka grlića matrice u Srbiji i predstavio Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice.
Dr Nataša Milićević je prezentovala palijativno zbrinjavanje i psihološku podršku za onkološke bolesnike u Srbiji, nakon čega je Dr Dragana Atanasijević iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje govorila o načinima finansiranja nacionalnog programa za rano otkrivanje raka grlića materice u Srbiji.
Nakon izlaganja diskutovalo se o prioritetima, izazovima i mogućim kritičkim tačkama skrininga, kao i načinima za njihovo prevazilaženje. Predstavnici Euromed projekta su izneli svoja iskustva u pogledu organizovanja i finansiranja skrininga raka grlića materice u Italiji.
Skup je završen posetom citološkoj laboratoriji KBC Zemun i Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“ Čukarica, nakon čega su na sastanku u Institutu za javno zdravlje Srbije „ Dr Milan Jovanović Batut“ opštim zaključcima sa skupa dogovoreni načini buduće međusobne saradnje.
Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou
01. avgust 2013.
Projektom Ministarstva zdravlja „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” - DILS, finansiranom iz kredita Svetske banke, u domovima zdravlja širom Srbije, angažovano je 60 mladih lekara. Oni su raspoređeni u 40 domova zdravlja i baviće se prevencijom karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i podizanjem nivoa znanja o zdravlju građana Republike Srbije.
Dr Tamara Naumović i dr Marko Veljković iz Nacionalne kancelarije za skrining raka, Instituta za javno zdravlje Srbije, učestvovali su u edukaciji „Mladi lekari kao podrška zdravstvenim aktivnostima u zajednici” koja je održana od 24.7.2013 do 26.7.2013. godine u Beogradu. Navedeni stručnjaci izložili su teme o skrininzima raka dojke i raka debelog creva.
Dr Marko Veljković održao je predavanje na temu skrininga raka debelog creva. Mlade kolege mogle su da čuju o značaju izvođenja skrininga raka debelog creva, o načinu sprovođenja skrininga u zdravstvenim ustanovama i da se upoznaju sa dosadašnjim rezultatima programa.
Dr Tamara Naumović govorila je o metodologiji izvođenja skrininga raka dojke sa posebnim osvrtom na korake vezane za moguće različite nalaze na mamografskim snimcima, što je od posebnog značaja za svaku učesnicu skrininga, ali i od profesionalnog značaja za samog lekara.
Nadamo se da će u saradnji sa Kancelarijom za skrining raka mladi lekari uspeti da obezbede i uspešno sprovedu programe organizovanog nacionalnog skrininga.
