Инфо

 

Скрининг Србија

Актуелно

20. март 2024. – Национални дан борбе против рака дојке

14. март 2024.

У циљу повећања пажње и едукације јавности о значају раног откривања рака дојке, у Србији се једанаесту годину по реду, 20. марта обележава Национални дан борбе против рака дојке. Датум је уврштен у Календар јавног здравља на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92.

Рак дојке је најчешће дијагностиковано малигно обољење код жена широм света и представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи.

Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док је око 666.000 жена умрло од ове болести.

Према истим изворима у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са знатно већом стопом оболевања (75,6 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији, а умрло је око 144.000 жена, са стопом умирања 14,6 на 100.000.

Главни циљ Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу у периоду од 2020. до 2040. године.
 

Три кључне активности за постизање овог циља су:

-  рано откривање,

-  правовремена дијагноза, и

-  свеобухватан третман рака дојке.

 

Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику од оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. У последњих пет година упркос варијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена.

У периоду од 2016. до 2021. године у Републици Србије просечно се годишње региструје 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година.

Како би се смањио морталитет од рака дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести. Организовани скрининг рака дојке се у Републици Србији спроводи од децембра 2012. године и до сада је у програм укључено 40 општина, уз додатно ангажовање мобилних мамографа на терену, да би скрининг мамографија у Републици Србији постала доступна што већем броју жена.

Како би се Програм спроводио на територији читаве Републике Србије континуирано се ради на јачању капацитета здрaвствeних устaнoвa зa спровођење скрининга. До сада је спроведено пет циклуса организованог скрининга рака дојке у Републици Србији и у току је друга година шестог циклуса, који се спроводи током 2023. и 2024. године.

Рад мобилног мамографа у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед” спроводе заједно Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање, уз подршку Фонда Б92 и компаније Гранд кафа.

Март је месец када се многобројним активностима обележава борба против рака, са акцентом на 20. март, када се посебно скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању рака дојке.
 

Мобилни мамограф у Београду до краја марта

08. март 2024.

Од недеље 10. марта, мобилни мамограф у Београду, у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” биће постављен на новој локацији –  Београд на води, Савско шеталиште (у близини старог железничког моста).

У акцији рада мобилног мамографа на општини Нови Београд од 2. до 7. марта у мобилном мамографу је прегледано 408 жена. Свој преглед до сада је заказало 1320 жена, 945 жена у мобилном мамографу, а 375 у домовима здравља који учествују у акцији.

Заказивање прегледа и даље траје. Све заинтересоване жене прегледе могу заказати радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171523 и 060/7171969, до попуне термина. Заказани прегледи у мобилном мамографу обављају се сваког дана од 9 до 19 часова.

У циљу ране дијагностике и правовременог лечења, прегледи у мобилном мамографу намењени су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у Београду. У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.
 

Почели прегледи у мобилном мамографу на Новом Београду

04. март 2024.

Од суботе 2. марта мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” налази се испред Градске општине Нови Београд и доступан је за прегледе жена од 45 до 69 година, које у претходне две године нису биле на мамографском прегледу, као и за жене после 40. године које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.
 



Према речима директорке Института, проф. др Верице Јовановић, у мобилном мамографу дневно се обави више од 60 прегледа, а уколико заказаних прегледа буде више жене ће се упућивати у неки од домова здравља који су такође опремљени савременим мамографима. „Мамографија има велики значај за рано откривање рака дојке, посебно имајући у виду да се то обољење налази на првом месту када је реч о оболевању и умирању код жена”, рекла је Јовановић и подсетила да је рак дојке излечив у високом проценту уколико се открије на време.

Почетку рада мобилног мамографа присуствовао је и председник општине Нови Београд, Бојан Бован. Он је позвао све суграђанке да искористе погодност мамографског прегледа и нагласио да је локација лако доступна, па ће уколико се буду поштовали термини преглед бити брз и без чекања. „Слушамо наше лекаре, а они кажу да је овакав вид превенције неопходан” – рекао је Бован.
 



Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од петка, 1. марта, радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171969 и 060/7171523, до попуне термина. Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова.
 



Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са општином Нови Београд, Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у циљу ране дијагностике и правовременог лечења. У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.
 

Март – месец борбе против рака: превенција и рана дијагностика малигних тумора

02. март 2024.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да у свету са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година живи 53,5 милиона људи. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
 

Глобално оптерећење раком у свету 

Према проценама, у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, мање преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
 

Водеће локализације рака у свету 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету, затим рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола.

Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у  оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак грлића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%). 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти: у развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, али овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. 

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, орофарингса и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. 

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. 

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). 

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованима (3,4%) и ванградским становништвом (3,8%).

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
 

Рано откривање 

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
 

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. 

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
 

Више информација на:


https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en




 

Мобилни мамограф од 2. до 9. марта на Новом Београду

01. март 2024.


„Хајде да имамо времена за преглед”

Од суботе, 2. марта до 9. марта 2024. године мобилни мамограф у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ биће постављен на Новом Београду, испред Градске општине Нови Београд (Булевар Михаила Пупина 167).

Све заинтересоване жене прегледе могу заказати од петка, 1. марта, радним данима од 9 до 14 часова путем телефона 060/7171969 и 060/7171523, до попуне термина. 

Заказивање прегледа биће доступно и сутра, у суботу, 2. марта, у периоду од 9 до 14 часова.

Заказани прегледи у мобилном мамографу обављаће се сваког дана од 9 до 19 часова. Прегледи у мобилном мамографу намењени су женама животне доби од 45 до 69 година, које у последње две године нису урадиле мамографију, као и женама после 40. године, које у својој породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са општином Нови Београд, Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, уз подршку Гранд кафе и Фонда Б92 у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед – Не гледај у шољу прегледај се”, наставља организацију рада мобилног мамографа у циљу ране дијагностике и правовременог лечења.  У овој активности подршку пружају и Дом здравља Нови Београд, Дом здравља Вождовац и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“.

Информисање жена о препознавању раних симптома и знакова болести, као и њихово оснаживање да редовно контролишу своје здравље, спада међу незаменљиве јавноздравствене активности. Институт својим активностима указује на значај правовремених и редовних прегледа  и наглашава колико је важно да се свака жена на време јави лекару ради контроле, ране дијагностике и правовременог лечења.
 

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар

03. фебруар 2024.

Светска здравствена организација (СЗО) са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) чији је циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. 

Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа  и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Због касно постављене дијагнозе и неопходности дуготрајног лечења и неге, у овим земљама се региструје повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу. 

Водеће локализације рака у оболевању и у умирању у свету су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса.

Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора. 

Према смерницама СЗО потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 
 

Kључне поруке из смерница СЗО за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару;

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника;

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.


Линк (пдф формат):
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији



 

Промотивна акција у ученичким домовима поводом обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце

29. јaнуар 2024.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са студентима из Kомитета за међународну сарадњу студената медицине Србије (“IFMSA – Serbia”), а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), реализовао је едукативно-промотивне активности у ученичким домовима поводом обележавања Европске недеље борбе против рака грлића материце, која се ове године обележава од 22. до 28. јануара.


 







У ученичким домовима „Јелица Миловановић” и РЈ „Стеван Чоловић” стручњаци Института за јавно здравље Србије и студенти Медицинског факултета разговарали су са ученицима о значају ХПВ вакцинације, учесталости и последицама инфекције хуманим папилома вирусом, превенцији и раном откривању болести и делили здравствено - промотивни материјал. Указано је на значај овог великог јавноздравственог изазова, а у складу са овогодишњим слоганом „ЗАЈЕДНО против рака грлића материце!”. Планиране активности реализоване су и у ученичким домовима „Патријарх Павле”, РЈ „Петар Драпшин”, „Милутин Миланковић”, РЈ „Карађорђе”, РЈ „Алекса Дејовић” и РЈ „Змај”.








 

Едукација волонтера – студента из Kомитета за међународну сарадњу студената медицине Србије поводом обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце

25. јaнуар 2024.

Предавање преко зум платформе реализовано је у уторак, 23.1.2024. године, у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Предавању су присуствовали волонтери – студенти из Kомитета за међународну сарадњу студената медицине Србије. Стручњаци Института „Батут”, проф. др Верица Јовановић, специјалиста социјалне медицине,  прим. др sc. med. Kатарина Боричић, специјалиста социјалне медицине и др Снежана Живковић Перишић, специјалиста епидемиологије, говориле су о епидемиолошким карактеристикама, као и примарној и секундарној превенцији рака грлића материце.
 

Доступна дигитална платформа о броју вакцинисане деце против ХПВ

24. јaнуар 2024.

У Европској недељи превенције рака грлића материце на конференцији за новинаре у организацији Удружења „Проговори” најављено је да ће на сајту Министарства здравља бити доступне информације о броју вакцинисаних девојчица и дечака против хуманог папилома вируса, уз поруку да је потребно додатно радити на подизању свести о значају вакцине.

Државни секретар у Министарству здравља др Горан Макунчевић рекао је да ће у наредном периоду бити обухваћени сви домови здравља и да ће Министарство на дневном,  недељном и месечном нивоу имати приказ стања примљених ХПВ вакцина, број вакцинисане деце по полу, узрасту и броју примљених доза. Захваљујући оваквој дигиталној мапи Србија је постала прва земља у региону која ће имати овакав вид праћења имунизације, што ће се повољно одразити на позицију Србије у оквиру ХПВ атласа, документу који припрема Европски парламентарни форум.

Директорка Института за јавно здравље Србије проф. др Верица Јовановић навела је да је од  јуна прошле године доступна деветовалентна вакцина Гардасил и да је до сада у оквиру препоручене вакцинације вакцинисано нешто мање од 32.000 деце, од чега је 77% девојчица. Од јануара ове године према Програму имунизације, у оквиру систематског прегледа у завршном разреду основне школе може се примити ХПВ вакцина.

Према речима директорке РФЗО проф. др Сање Радојевић Шкодрић од јуна ове године женама узраста од 35 до 69 година о трошку државе ће бити омогућена ХПВ типизација у домовима здравља и институтима за јавно здравље. Представница Удружења „Проговори” Невена Илић, која је пре три године оболела од рака грлића материце, навела је важност редовног одласка на гинеколошке прегледе.
 

Примарна и секундарна превенција важне у борби против рака грлића материце

23. јaнуар 2024.

Поводом почетка обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце у Институту за јавно здравље Србије одржана је конференција за новинаре са које су учесници поручили да су редовни прегледи кључни у раном откривању болести и успешном исходу лечења.
 


Проф. др Верица Јовановић, директор Института, навела је да у Србији сваког дана три жене оболе од рака грлића материце док једна жена изгуби живот и нагласила да су примарна и секундарна превенција важне у борби против рака грлића материце.

„Право на превентивни преглед има свака жена једном годишње. Интензивираћемо позиве за организовани скрининг рака грлића материце. Радићемо на укључивању што већег броја општина на територији Србије и обезбедити начин да се дође на превентивни преглед без чекања”, рекла је проф. др Јовановић и истакла да је обавеза и Канцеларије за скрининг Института за јавно здравље Србије, Републичког фонда за здравствено осигурање и Министарства здравља да се организација пружања здравствене заштите у области скрининга модификује и да се што више приближи женама које треба да обаве превентивни преглед.  Јовановић је посебно истакла значај HPV вакцинације као вида примарне превенције и навела да је од јуна 2022. године до данас вакцинацијом против HPV вируса вакцинисано 31.309 деце, од чега 77% девојчица. „Задатак свих нас је да поред примарне превенције која подразумева HPV вакцинацију промовишемо и приближимо значај ове вакцинације родитељима. Да знамо да се као препоручена вакцинација за време систематских прегледа када се и прима вакцина против дифтерије и тетануса која је део Календара обавезне имунизације, у завршном разреду основних школа, може примити управо и HPV вакцина”, закључила је проф. др Јовановић.
 


На конференцији за медије говори су и др Славица Јефтић, Сектор за јавно здравље Министарства здравља, Весна Вуковић Којовић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање, Борка Јеремић, шеф Канцеларије Популационог фонда УН у Србији, Горица Ђокић, Удружење за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори” и др Јелена Митровић, начелник Службе за здравствену заштиту деце Дом здравља „Др Симо МИлошевић“.
 

Заједно против рака грлића материце

22. јaнуар 2024.


Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 22. до 28. јануара  у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. У периоду од 2007. до 2021. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није  битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. Упркос чињеници да свака жена старија од 15 година једанпут годишње може да обави превентивни гинеколошки преглед, у 2022. години у Србији је само 7 од 100 жена искористило ово право. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 18,9% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као пету најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија.

Светска здравствена  организације  као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (HPV) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку.

„Заједно против рака грлића материце” је слоган 18. Европске недеље и изабран је у намери да подстакне на размишљање о репродуктивном здрављу и коришћењу мера примарне превенције (вакцинација против HPV) и секундарне превенције (рано откривање рака грлића материце). 

Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (HPV) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од HPV инфекција. HPV вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко (90%) случајева HPV вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева).

Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против HPV. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар. Од јуна 2022. године до данас вакцинисано је 31.309 деце, од чега 77% девојчица.

Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани  скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.

Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити HPV тест којим се утврђује да ли постоји HPV вирус, применом осетљиве PCR технике. Уколико се тестом утврди присуство HPV вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Ове врсте тестова у нашој земљи се раде код жена на упут изабраног гинеколога.

На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ECIS), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1100 новооболелих жена, а живот изгуби 447 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 55. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 65 до 69 и више година.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем како на глобалном нивоу тако и у региону Источне Европе и централне Азије којем припада наша земља. Зато УНФПА континуирано од 2014 године пружа подршку земљама у региону да ојачају програме превенције и контроле ове болести. У току 2021 године, Регионална канцеларија УНФПА је покренула Регионалну алијансу за превенцију рака грлиćа материце у региону Источне Европе и централне Азије,  као - платформу за размену искуства и знања,  и - координациони механизам за унапређење сарадње и стручног приступа у три кључне области превенције.

Популациони фонд Уједињених нација у Србији, у сарадњи са партнерима, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Министарством здравља, професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва промовише стални дијалног између кључних актера и подржава програме и механизме који доприносе томе да се унапреди разумевање  значаја  превенције ове озбиљне болести, која најчешће погађа жене између 35 и 45 година.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Канцеларија за скриниг рака у сарадњи са Комитетом за међународну сарадњу студената медицине Србије обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у домовима ученика средњих школа.

У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.
 

Епидемилошки подаци 2021.
 

Институту за јавно здравље Србије додељена плакета „ВеличанствеНЕ ХПВ”

21. новембар 2023.


 

Поводом Светског дана елиминације рака грлића материце Удружење за борбу против рака грлића материце и јајника „Проговори” доделило је плакете „ВеличанствеНЕ ХПВ”   институцијама које су највише допринеле у подизању свести опште и стручне јавности о тој болести, као и обухвату имунизације против ХПВ у Србији. Наша земља је од јуна 2022. године обезбедила вакцину против ХПВ о трошку РФЗО и започела препоручену имунизацију деце узраста од 9 до 19 година оба пола.

Проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије, приликом уручења плакете указала је на важност заједничког рада у заштити здравља становништва и да нас досадашње активности обавезују да у наредном период радимо још више и боље.

“Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежа института и завода за јавно здравље свакодневно активно раде на промовисању ове значајне вакцинације. У предстојећој календарској години крећемо са редовном препорученом вакцинацијом деце узраста седмих разреда”, рекла је проф. др Верица Јовановић.

На свечаности у Деканату Медицинског факултета плакете „ВеличанствеНЕ ХПВ”  додељене су Министарству здравља и Министарству просвете, Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО), Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Институту за јавно здравље Војводине, Заводу за јавно здравље Шабац, Фармацеутској комори, домовима здравља и другима. 
 


 


 


 


 


 

 

XVIII Међународни конгрес удружења гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и Републике Српске

23. октобар 2023.

Од 19. октобра до 21. октобра 2023. године у хотелу Crowne Plаzа у Београду одржао се XVIII  Међународни конгрес удружења гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и Републике Српске, током кога се одржао и Други интернационални симпозијум Удружења за очување фертилитета и онкофертилитета у Репблици Србији.

Проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, говорила је првог дана конгреса о значају ХПВ вакцинације, као и о скринингу карцинома грлића материце у Републици Србији.

Први дан конгреса, 19. октобар, уједно представља и јубиларних 100 година од оснивања Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије, поводом које је организована Свечана академија у Народном позоришту у Београду.
 

Попуњени сви термини у мобилном мамографу у Београду

12. октобар 2023.

Овог октобра – „Месеца борбе против рака дојке” мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” заједно са Радио Телевизијом Србије, уз подршку Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, Друштва за борбу против рака и бројних удружења и пријатeља акције налази се у Београду, у Таковској 10. 

Преглед  у мобилном мамографу до 11. октобра заказало је 2050 жена, а сви термини попуњени су закључно са 2. новембром, до када је и планирано да мобилни мамограф буде на наведеној локацији у оквиру акције „Рак је излечив”.

Закључно са 11. октобром мамографију је урадило 580 жена. 

Радом мобилног мамографа од почетка године спроводио се организовани скрининг рака дојке на територији општина Краљево, Београд, Јагодина, Пожаревац, Лесковац и Чајетина, и у наведеним градовима прегледано је 10600 жена.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” проф. др Верица Јовановић, обраћајући се присутнима на догађају уприличеном поводом почетка рада мобилног мамографа на локацији испред РТС-а, подсетила је да је рак дојке водећа малигна болест у популацији жена и да је мамографија за жене од 45 до 69 година кључни преглед.

„Веома је важно на време урадити мамографију, нарочито за жене ове животне доби које је нису урадиле у последње две године. Са раним откривањем рака обезбеђује се хронично стање када је у питању рак дојке, а тиме се спречавају компликације и чува живот”, нагласила је проф. др Јовановић и додала да је преглед предвиђен и за жене после 40. године које у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу и лечену од рака дојке.

 

Најзначајније информације о неопходности редовних прегледа за рано откривање рака дојке - Разговор са директорком Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут" проф. др Верицом Јовановић

06. октобар 2023.

Разговор  Иване Божовић (РТС) и Ане Стаменковић  (РТС) са директорком Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут" проф. др Верицом Јовановић:
 

(Видео прилог РТС-а - Јутарњи програм)

Октобар је Међународни месец борбе против карцинома дојке, малигне болести која погађа највише жена и у Србији и у свету.

У свету годишње више од 600000 жена умре од рака дојке. У Србији годишње оболи 4600 жена, а битку са опаком болешћу изгуби 1700. У оквиру кампање „Рак је излечив“ почели су прегледи на мобилном мамографу, а термини за прву недељу већ су попуњени.

„Интересовање за преглед у мобилном мамографу је велико, а преглед се препоручује свим женама од 45 до 69 година које претходне две године нису радиле мамографију, којом се уочавају евентуалне промене у ткиву дојке. Оваквим прегледом ризик се на време утврђује и жена се упућује на даље лечење“, истиче директорка Института „Батут“ проф. др Верица Јовановић.

Према речима директоркe Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут" проф. др Верицe Јовановић, велико интересовање за преглед је добар знак да се у протеклих неколико година подигла свест и формирали бољи ставови. 

2019. године било је три пута веће интересовање жена за мамографски преглед него 2013. године.

Мамографија је преглед за жене од 45 до 69 година. Када су у питању млађе жене, оне се упућују на ултразвучни преглед и све прегледе могу да обаве у свом дому здравља, у служби за радиологију. 

За преглед у мобилном мамографу потребно је понети неки од личних докумената, резултати стижу за три до четири недеље, а свака жена се појединачно обавештава о резултатима.
 

Чланови Одбора за здравље и породицу одржали су 6. октобра 2023. године седницу на којој су се информисали о ХПВ имунизацији – приказ налаза „ХПВ Атлас“, од стране Европског парламентарног форума за сексуална и репродуктивна права

06. октобар 2023.

Шеста седница Одбора за здравље и породицу - Чланови Одбора за здравље и породицу одржали су 6. октобра 2023. године седницу на којој су се информисали о ХПВ имунизацији – приказ налаза „ХПВ Атлас“, од стране Европског парламентарног форума за сексуална и репродуктивна права.

ХПВ АТЛАС (у пдф формату)

Председник Одбора доц. др прим. Дарко Лакетић је истакао да је Одбор препознао значај проактивног и заједничког деловања свих релевантних чинилаца на раном откривању ХПВ вируса, као и превенцији инфекције проузрокованих типовима хуманих папилома вируса.

Седници су, поред чланова Одбора, присуствовали и министарка здравља проф. др Даница Грујичић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Стана Божовић, државна секретарка у Министарству просвете проф. др Маријана Дукић Мијатовић, директорка Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ проф. др Верица Јовановић и в.д. директорка РФЗО проф. др Сања Радојевић Шкодрић, као и представници Европског парламентарног форума за сексуална и репродуктивна права.

Представница Европског парламентарног форума Марин Давидасвили представила је присутнима налазе „ХПВ Атлас“, који представља атлас политика превенције и информисања јавности у европским државама и који показује достигнућа на националном нивоу. Оценила је да је Србија направила велики искорак у информисању јавности о значају превенције и раном откривању рака грлића материце, као и у промоцији родно неутралне имунизације.

Министарка здравља проф. др Даница Грујичић навела је предузете активности Министарства у претходних годину дана, указујући да је дефинисано спровођење препоручене имунизације против хуманих папилома вируса, која треба да се спроводи од девете године живота, првенствено код деце седмих разреда основне школе, па до 19. године. Грујичић је истакла и да је вакцина у домовима здравља доступна од јуна месеца 2022. године и да је од тог периода апликовано преко 54600 доза.

О значају промоције вакцинације код студентске популације говорила је државна секретарка у Министарству просвете проф. др Маријана Дукић Мијатовић и заједно са државном секретарком у Министарству за бригу о породици и демографију Станом Божовић нагласила је значај превенције и мултисекторског приступа у сузбијању инфекција проузрокованих типовима хуманих папилома вируса.

Након седнице, народни посланици присуствовали су промоцији „ХПВ Атласа“, намењеној широј јавности и медијима.

Седници је председавао председник Одбора прим. доц. др Дарко Лакетић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Јана Матеовић, др Нада Мацура, Биљана Илић Стошић, мр Светлана Милијић, Срђан Симић, др Марко Богдановић, проф. др Мирка Лукић Шаркановић, Марија Војиновић, Марија Јевђић, др Муамер Бачевац, Радмила Васић, Селма Кучевић, др Зоран Зечевић, и Марија Тодоровић, као и народна посланица доц. др Биљана Ђорђевић, која није чланица Одбора.
 

 

ХПВ Атлас – рак грлића материце може да се спречи

06. октобар 2023.

(Видео прилог РТС-а)
 

Публикацију „ХПВ атлас“, која је презентована 6. октобра 2023. године у Народној Скупштини Републике Србије, објављује Европски парламентарни форум, мрежа посланика широм Европе, са седиштем у Бриселу. 
 


Србија се, први пут, нашла у публикацији "ХПВ атлас" који објављује Европски парламентарни форум. ХПВ атлас - представља упоредни преглед активности 47 европских држава на пољу превенција болести које изазивају хумани папилома вируси. По тим параметрима, Србија се нашла на 29 месту, уз, Литванију, Кипар, Грчку, Шпанију. Публикација је представљена у Скупштини Србије.
 

ХПВ АТЛАС (у пдф формату)
 

Када је реч о Србији, у „ХПВ атласу“ истакнуто је да је вакцина против ХПВ препоручена и финансирана од стране државе како за девојчице, тако и за дечаке, док је у многим лошије рангираним земљама вакцина искључиво намењена само девојчицама. 

"Рак грлића материце може да се спречи". Ниједна једина жена не би требало да умре од ове болести сада када имамо све што је неопходно да елиминишемо болест изазвану хуманим папилома вирусима. На било ком језику - порука је јединствена. У нашој земљи, годишње оболи више од 1300 жена, а рак грлића материце однесе дневно два живота. А не мора да буде тако.

Данска, Шведска и Финска су водеће земље у спровођењу превенције хуманих папилома вируса, док Азербејџан и Босна и Херцеговина имају најлошије резултате. Србија има препоручену вакцину, коју финансира држава и за дечаке и за девојчице, што је похвално. Организовани скрининг на рак грлића материце би требало побољшати“, истакао је Леонидас Галеридис, Европски парламентарни форум.

Најалармантнији податак је да сада прве симптоме рака грлића материце најчешће добијају жене у доби од 32. до 35. године живота, што је директна последица широко распрострањеног ХП вируса, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома био учесталији код жена у каснијој животној доби.

Вакцина против хуманих папилома вируса о трошку државе уведена је прошле године и даје се у две, односно три дозе.

„Током претходних 15 месеци дато је укупно 54690 доза вакцине против ХПВ. Прву дозу вакцине примило је 27415 деце узраста од 9 до 19 година од којих је 78 одсто било женског, а 22 одсто мушког пола. Због тога молим родитеље дечака да их вакцинишу, одговорно тврдим да вакцина не утиче на смањење плодности, односно не изазива стерилитет. Узраста од 9 до 14 година прву дозу вакцине примило је 14823 деце од којих је 57 одсто потпуно вакцинисано другом дозом. У узрастној групи од 15 до 19 година, прву дозу вакцине је примило 12592 детета од којих је скоро 60 одсто потпуно вакцинисано са три дозе вакцине. Највећи број деце у односу на планирану популацију вакцинисано је на територији Чачка, Београда и Новог Сада“, рекла је проф.др Даница Грујичић,министарка здравља.

„Један од доказа да смо фокус померили ка превенцији јесте увођење ХП вакцине од јуна прошле године о трошку државе, за све дечаке и девојчице узраста од 9 до 19 година. За разлику од неких држава које су увеле само за девојчице, ми смо одлучили супротно. Увезли смо најбољу, деветовалентну вакцину, која је од стране СЗО (Светске здравствене организације) проглашена као безбедна и ефикасна вакцина. Захваљујући ХПВ атласу и подацима које нам он пружа, омогућено нам је да поредимо податке са другим земљама, и да на примерима добре праксе видимо шта све можемо да унапредимо како бисмо ову ни мало лаку инфекцију ставили под контролом“, рекла је проф.др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање.

Хумани папилома вируси одговорни су и за друге, малигне и бенигне болести.

„Проф. Марковић има сјајну изреку каже да не спашава живот вакцина већ вакцинација, као да имамо ферари, али нам стоји у гаражи. Кључ је у нашим рукама и да пун гас дамо против ХПВ имунизације“, истакла је Горица Ђокић, Удружење за борбу против рака јајника и грлића материце "Проговори".

"Истраживања показују да велики број младих нема знања о репродуктивном здрављу уопште, контрацепцији, полно преносивим болестима, о превенцији најмасовнијих обољења у које спадају и малигне болести“, рекла је проф.др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете.

Србија је сада у ХПВ Атласу, и Србија као потписник и Декларације Светске здравствене организације 90- 70- 90, обавезала се на неке циљеве до 2030. године.

„То значи да 90 одсто циљне популације треба да буде вакцинисано, да 70 одсто треба да буде потврднуто скринингу било Папаниколау тесту или ХПВ типизацији, и да 90 одсто свих који су инфицирани иду на хитно третирање“, рекла је проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Вакцине против хуманих папилома вируса доступне су у свим домовима здравља. А у борби против малигних болести, овог викенда у београдским домовима здравља, а наредног и у читавој Србији, биће организовани ултразвучни прегледи дојки, и ПСА тестирање за рано откривање рака простате.



 



 

Од рака дојке у Србији годишње оболи близу 5000 жена, а умре 1700 жена – мобилни мамограф поново је испред зграде РТС-a, закажите преглед

03. октобар 2023.

Октобар је месец борбе против рака дојке, болести која годишње у свету однесе више од пола милиона живота. У Србији оболи близу 5000 жена, а умре 1700. У оквиру кампање "Рак је излечив", коју води РТС од данас је у Таковској 10, стациониран мобилни мамограф. Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут", нагласила је да је рак дојке водећа малигна болест у популацији жена, а да је мамографија за жене од 45 до 69 година кључни преглед.

Циљ акције је скретање пажње и подизање свести и то не само у октобру месецу "Међународног месеца борбе против рака дојке" о значају превенције, раног откривања и правовременог лечења особа оболелих од ове болести. Важно је да се жене подсећају да редовно иду на прегледе и на скрининг.

Разговор Ане Стаменковић (РТС) са директорком Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут" проф. др Верицом Јовановић:
 

(Видео прилог РТС-а)

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, а у оквиру Националне кампање „Рак је излечив” коју спроводи РТС уз подршку здравствених институција од 3. октобра до краја месеца, налазиће се испред зграде РТС-а у Таковској улици.

Радно време мамографа је сваког радног дана од 9 до 19 часова, а викендом од 9 до 17 часова, на паркингу РТС-а, у Таковској 10. 

Заказивање прегледа почело је у понедељак, 2. октобра на бројеве телефона 060/7171969 и 060/7171523, сваког радног дана од 9 до 14 сати.

Организовани скриниг рака дојке, радом мобилног мамографа, предвиђен је за све жене старосне доби од 45 до 69 година, које током последње две године нису урадиле момографски преглед. Такође, овај преглед je предвиђен и за жене после 40. године које у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу или лечену од рака дојке.

У неколико градова Србије током године мобилним мамографом већ је урађено 10500 прегледа.


"Рак је излечив 2"

 

У Србији годишње оболи више од 40000 људи, а рак однесе више од 20000 живота. Због тога је на светски Дан борбе против рака, 4. фебруара ове године, Радио-телевизија Србије започела националну кампању "Рак је излечив 2", настављајући истоимену националну кампању коју је реализовала 2018-2019. године.

Покретач кампање и носилац пројекта је Радио-телевизија Србије. Кампања се спроводи уз партнерство и подршку Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", Друштва за борбу против рака Србије, удружења пацијената, фармацеутских компанија.
 


 

Циљ кампање "Рак је излечив 2" је да се дође до што више грађана, да се подстакну редовни прегледи, омогући бржа дијагностика и ако је неопходно - благовремена терапија и лечење.

Откривене на време, многе малигне болести не морају да буду смртоносне.

Према светским подацима, готово 40 одсто малигних болести може да буде спречено само променама лоших животних навика, ако оставимо пушење, смањимо телесну тежину и будемо физички активнији. Томе треба додати и редовне прегледе, друге мере превенције попут вакцине против ХПВ вируса, и других скрининг програма.
 

Поводом Међународног месеца борбе против рака дојке - мобилни мамограф испред РТС-а од 3. октобра

01. октобар 2023.

Мобилни мамограф, чији рад организује и спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, а у оквиру Националне кампање „Рак је излечив” коју спроводи РТС уз подршку здравствених институција од 3. октобра до краја месеца, налазиће се испред зграде РТС-а у Таковској улици.

Радно време мамографа је сваког дана од 9 до 19 сати. Заказивање прегледа почиње у понедељак, 2. октобра на бројеве телефона 060/7171969 и 060/7171523, сваког радног дана од 9 до 14 сати.

Организовани скриниг рака дојке, радом мобилног мамографа, предвиђен је за све жене старосне доби од 45 до 69 година, које током последње две године нису урадиле момографски преглед. Такође, овај преглед je предвиђен и за жене после 40. године које у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу или лечену од рака дојке.

Током октобра – Међународног месеца борбе против рака дојке, скреће се пажња и подиже свест о значају превенције, раног откривања и правовременог лечења особа оболелих од ове болести.
 


 

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке

30. септембар 2023.

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке, препознат је свуда у свету као месец подизања свести о раку дојке и симболизован је розе бојом.

Током овог месеца спроводе се различите активности и кампање посвећене подизању свести о великој распрострањености и учесталости рака дојке и наглашавању важности раног откривања и правовременог лечења, као и пружању информација о знацима, симптомима и факторима ризика повезаним са овом болешћу.

Рак дојке је најчешће малигно обољење широм света и водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији, што га чини једним од најзначајнијих јавноздравствених проблема на глобалном нивоу.

С обзиром да рак дојке и даље представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Републици Србији, континуирано се улажу велики напори да се ова болест открије што раније чиме се знатно повећава успешност лечења. Правовременим откривањем и започињањем лечења оболелих особа може се постићи излечење у преко 90% случајева, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена и њихових породица.

Током октобра месеца различите организације, удружења и појединци удружују се како би:
 

  • Промовисали рано откривање: подстицали редовне самопрегледе дојки, клиничке прегледе дојки и скрининг мамографију у циљу раног откривања рака дојке.
     
  • Подизали свест: едуковали јавност о учесталости рака дојке, његовом утицају на појединце и породице и о важности ране дијагнозе и лечења.
     
  • Подржавали истраживање: сакупљали средства за истраживања рака дојке и иницијативе усмерене на проналажење нових лекова, побољшање третмана и унапређење квалитета живота жена које су оболеле од рака дојке.
     
  • Дали приоритет превенцији: залагали се за праксу у здравственом систему која даје приоритет превенцији, скринингу и лечењу рака дојке.
     
  • Пружали подршку: особама оболелим од рака дојке и њиховим породицама, кроз групе за подршку, саветовалишта и дистрибуцију едукативног материјала.
     
  • Носили розе: многи људи и организације исказују подршку ношењем розе трака и одеће током октобра месеца, симболизујући солидарност са женама оболелим и излеченим од рака дојке.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” заједно са мрежом института и завода за јавно здравље и удружењима пацијената оболелих и лечених од рака дојке и ове године обележава овај месец кроз различите промотивне активности, како би се подигла свест јавности о значају ове болести, смањила стигма повезана са раком дојке и подстакао што већи број жена да обави превентивни преглед и открије болест на време.
 

Епидемиолошке карактеристике рака дојке 

Организовани скрининг рака дојке у Републици Србији
 



 

Издвајамо

Нови сајт

Са задовољством Вас обавештавамо да је од 21.10.2013. године на располагању нови сајт националне канцеларије за скрининг рака.

Трудићемо се да пратимо потребе грађана, и укажемо на значај скрининга. 

Галерија

детаљније

 

преузети

Канцеларија за скрининг рака